Zehofer mora da podnese ostavku | Politika | DW | 12.07.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Zehofer mora da podnese ostavku

Cinični komentar ministra Horsta Zehofera (CSU) o deportaciji 69 Avganistanaca okrenuo se protiv njega. Jer, taj Bavarac  je time isporučio razlog za kraj svoje političke karijere, kaže Rozalija Romanjec.

Radost Horsta Zehofera trajalo je kratko. U utorak (10.7.) je ministar javnosti konačno predstavio svoj takozvani „Master-plan za migraciju“ – 63 ideje za oštriji kurs prema izbeglicama. Ali ne samo to. Novinarima je ponosno prijavio još jedan „uspeh“: početkom jula, na njegov 69. rođendan, deportovano je 69 Avganistanaca. To je bilo neukusno i cinično.

Manje od 24 sata kasnije, ministra iz Hrišćansko-socijalne unije (CSU) stigli su duhovi koje je prizvao: jedan od deportovanih izvršio je samoubistvo u privremenom skloništu u Kabulu. Džamal Naser Mahmudi se obesio. Imao je 23 godine.

Niko se ne može kriviti za taj očajnički čin – samoubistvo. Kada ljudi ne vide drugi izlaz nego da se oproste od života, to je uvek složena tragedija. To je verovatno bio slučaj i sa mladim Avganistancem. Njegovo samoubistvo sigurno nije ostavilo hladnim čak ni nemačkog ministra unutrašnjih poslova, bez obzira na to koliko je bio srećan zbog „uspešne deportacije“.

Ali trenutak u kojem Džamal Naser Mahmudi sebi oduzeo život, njegovu ličnu dramu čini političkim, skoro simboličnim činom. Možda je to prekretnica u aktuelnoj debati o izbeglicama u Evropi, jer prosto neizbežno podseća na to o čemu zapravo raspravljamo: o ljudskim sudbinama. To je odavno potisnuto. Tri godine nakon što je Nemačka hvaljena zbog svoje kulture dobrodošlice, sada su u prvom planu brojke i zemlje porekla, a ne ljudi koji su se dali u bekstvo, kao ni uzroci njihovog bekstva.

Postoji nekoliko razloga zbog kojih su se glavne tačke u ovoj diskusiji tako pomerile: veliki broj nerešenih problema zbog velikog talasa izbeglica, a sigurno i neki potražioci azila koji su zloupotrebili gostoprimstvo. Razumljivo je da to izaziva nezadovoljstvo u društvu. Međutim, činjenica da političari vladajuće stranke podstiču takvo raspoloženje, ranije je bio tabu u Nemačkoj.

Horst Zehofer prekršio je taj tabu. Prihvatio je kolateralnu štetu, namerno ili nenamerno. Svojom tvrdom linijom i ciničnom retorikom on nije samo izazvao političku buru u Nemačkoj, već je u velikoj meri odgovoran za to što se u Nemačkoj menja raspoloženje prema izbeglicama. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama sve je veća, a sve je manja spremnost da im se pomogne. Političari kao što je Zehofer dovode ljude u situaciju da sumnjaju u ispravnost svoje želje da pomažu izbeglicama.

To je za žaljenje. Samoubistvo Džamala Nasera Mahmudija to čini vidljivim – kao što je to 2015. godine činila slika dečaka Ajlana, koji se udavio i čije je telo more izbacilo na jednu tursku plažu. Zehofer nije odgovoran za smrt izbeglica, ali je odgovoran za raspoloženje u društvu. Kao vodeći političar jedne hrišćanske stranke, on ne sme da truje atmosferu u zemlji i morao bi brzo da podnese ostavku.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM