Zbogom politici jeftinog novca? | Politika | DW | 26.08.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Zbogom politici jeftinog novca?

Iz centralnih banaka oprezno se najavljuje mogući zaokret u monetarnoj politici, odnosno kraj politike kupovine obveznica i jeftinog novca. Kad bi to moglo da se dogodi?

Džekson Hol, to malo mesto u Stenovitim planinama, svake godine je mesto najvažnijeg susreta ljudi iz centralnih banaka čitavog sveta. Ali već drugi put zaredom, na poziv Centralne banke SAD (Fed) predstavnici nacionalnih centralnih banaka i ugledni ekonomisti sastaju se samo virtuelno, a ne na licu mesta.

Samit se održava od četvrtka (26.8.) do subote (28.8). I iako berzanski mešetari s tog susreta ne očekuju spektakularne novosti, svi će ipak u petak vrlo pažljivo da prate nastup Džeroma Pauela, šefa Američke centralne banke. Da li će on da signalizira kada bi Fed mogao da prestane s praksom takozvanog „Taperinga“, postupnog izlaska iz kupovine obveznica? I da li će se tu najaviti veliki zaokret po pitanju kamata?

-pročitajte još: Nemci štede – i bogate se!

Jerg Kremer to ipak ne očekuje. Iz Centralne banke SAD proteklih nedelja često su se mogle čuti jasne najave da uskoro nameravaju da uspore tempo kupovine obveznica. „Pa zašto bi onda sada taj tempo trebalo ubrzati“, pita se glavni ekonomista nemačke Komercbanke. On napominje da poslednji izveštaj o situaciji na američkom tržištu rada nije ponudio neka nova saznanja. Za razliku od Evropske centralne banke, Fed se ne brine samo oko stabilnosti cena, već i oko postizanja maksimalne stope zaposlenosti.

Pre korone bankari su se u Džeksonu Holu sastajali uživo

Pre korone bankari su se u Džeksonu Holu sastajali uživo

Osetan rast cena

U ovom trenutku, Fed svakog meseca kupuje državne i hipotekarne obveznice ukupne vrednosti od oko 120 milijardi dolara. Cilj je da se na taj način podstakne privredni razvoj – i to u kombinaciji s ionako niskom referentnom kamatnom stopom koja se kreće između 0 i 0,25 odsto.

U međuvremenu je ostvaren jedan cilj, uvereni su američki monetarni stručnjaci: cene rastu, inflacija se vratila. I zaista, u julu su cene u proseku porasle za 5,4 odsto. Ali, za to je pre svega bila zaslužna činjenica da su znatno porasle cene energenata i prehrambenih namirnica, tvrde oni.

Cene bi zapravo u idealnom slučaju trebalo da rastu za dva procenta, a ako se kratkoročno i dogodi da one skoče iznad te granice, onda to nije tako strašno. Ključno je kako se nivo cena kreće na srednji rok, napominju stručnjaci za monetarnu politiku s obe strane Atlantika.

Folker Viland, profesor monetarne ekonomije na Geteovom univerzitetu u Frankfurtu, ipak upozorava: „Ono što je poslednjih godina držalo stopu inflacije ispod cilja, to su pre svega bile uvozne cene. Tu smo imali slabašan razvoj cena, ali i to u budućnosti može da izgleda sasvim drugačije.“ Već sada se uočava problem s dostavom robe širom sveta, a rast cena usluga u transportu tereta utiče i na cene robe koja se uvozi, napominje Viland.

Kada je nekadašnji šef Fed Ben Bernanke 2013. nagovestio moguće usporavanje tempa kupovine obveznica, on je tim rečima izazvao veliki nemir. Nakon toga su znatno porasle kamatne stope, što je prouzrokovalo i pad kursa obveznica. To je posebno pogodilo zemlje u tranziciji. Ali, sada američka privreda beleži rast, podstaknut usvajanjem konjunkturnog paketa američkog predsednika Džozefa Bajdena. Osim toga, i finansijska tržišta bolje su pripremljena za mogući zaokret.

Džekson Hol je i omiljena destinacija turista

Džekson Hol je i omiljena destinacija turista

Kolaps tržišta nekretnina?

Fed želi da spreči burnu reakciju financijskih tržišta, kao onu 2013, kaže Karsten Brzeski, glavni ekonomista banke ING Dojčland. On napominje da je velikodušna monetarna politika podstakla dinamiku pre svega na tržištu nekretnina. I zato će, očekuje sagovornik DW, Fed veoma pažljivo početi da koriguje dosadašnji kurs: „Ako Američka centralna banka suviše brzo pritisne kamatnu kočnicu, onda će kolabirati tržište nekretnina. A upravo to Fed ne želi da se dogodi“.

Posmatrači računaju s tim da bi Fed mogao da objavi vremenski plan za napuštanje dosadašnje politike, i to već nakon sednice svog Odbora za slobodno tržište (FOMC) 21. i 22. septembra. Tada će biti već objavljen i novi izveštaj o situaciji na tržištu rada, kaže glavni ekonomista Komercbanke. To je, prema mišljenju Jerga Kremera, dobra osnova za donošenje odluke o „Taperingu“. Komercbanka očekuje da bi onda u četvrtom kvartalu ove godine zaista mogao u praksi da počne da se primenjuje novi kurs, odnosno da se smanji tempo kupovine obveznica.

Evropsku centralnu banku, kako se očekuje, taj potez neće posebno impresionirati. Naime, i sama predsednica te banke Kristin Lagard, redovno naglašava da Evropska centralna banka mora da nastavi s politikom stabilizacije konjunkturnog rasta.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu