Zbogom neutralnom internetu | Politika | DW | 15.12.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Zbogom neutralnom internetu

I pored protesta, američka Savezna komisija za komunikacije FCC, ukinula je stroga pravila o otvorenom i slobodnom internetu. To otvara širok prostor za nejednak tretman podataka na internetu. I u Nemačkoj?

Nepune tri godine su prošle otkako su SAD zakonski propisale neutralnost interneta. To znači da se podaci na internetu jednako tretiraju – bez obzira na sadržaj, program koji se koristi, pošiljaoca ili primaoca. Takođe, ni jedan internet-provajder ne sme da blokira niti usporava sadržaje ili programe konkurencije, kako bi druge favorizovao.

Computer Mouse mit Schneckenhaus, Zwei Klassen Internet, Netzneutralität

Internet u dve brzine

Pročitajte još: Sve je umreženo

Takva odluka SAD, 2015. godine značila je uspeh aktivista za slobodu interneta. „Internet je glavni alat za slobodu izražavanja“, kazao je tadašnji šef američke Savezne komisija za komunikacije (FCC), Tom Viler.

„Deregulacija vodi ka ulaganju“

Njegov naslednik na čelu FCC, Ajit Pai, to vidi drugačije. On smatra da bi tržište samo moralo da se reguliše, bez uticaja politike, jer su pravila loša za investicije. U gostujućem tekstu za „Vol strit džornal“, Pai ovako argumentuje: Ukoliko ostane postojeća regulacija, Amerikanci u pojedinim regionima bi morali godinama da čekaju na brz internet.

Još 2015. godine, Pai je bio član odbora i glasao je protiv kada je Komisija za komunikacije, pristup brzom internetu ocenila kao deo osnovne javne usluge, kao što je pristup vodi, struji ili telefonu. On je sada šef te službe i podrška njegovim planovima je gotovo sigurna.

Nikakav propisani zakon

Upravo to je Ahilova peta neutralnosti interneta u SAD: to je do sada bila samo regulatorna odluka jedne službe, koja nije bila zakonski propisana: „Kada se menja administracija, onda ona manje-više sama ima mogućnost da preuzme kontrolu tog organa i da jednostavno ukine postojeća pravila“, objašnjava Tomas Rudl, novinar portala „netzpolitik.org“.

Ajit Pai Netzneutralität USA

Ajit Pai smatra da bi tržište samo moralo da se reguliše, bez uticaja politike

To konkretno znači: članove FCC na pet godina bira predsednik SAD, a potvrđuje ih Senat. Maksimalno tri od pet članova mogu da pripadaju istoj stranci. Trenutno su u komisiji tri republikanca i dvoje demokrata, pa je odluka donesena u odnosu 3:2.

Ta praksa Džesiki Rosenvorsel je trn u oku. Ona je jedna od dvoje demokratskih članova. „Nešto tu ne valja, kada nekoliko neizabranih FCC službenika donose tako važne odluke o budućnosti interneta“, napisala je u gostujućem tekstu za „LA tajms“.

Ona upozorava: bez neutralnosti, provajderi bi pristup internetu mogli da podele na brz i sporiji i da favorizuju podatke platformi koje su za to platile novac. Svi drugi bi mogli da završe na „sporednim putevima“. Pretpostavka da bi deregulacija vodila ga većim investicijama, Rozenvorsel ocenjuje kao „spornu“, kritikujući time Paia, bez da mu spominje ime.

Veća brzina za novac

Uglavnom, internet provajderi bi mogli za najbolje ponude da traže više novca. Istovremeno, mogli bi i da favorizuju svoje, slične proizvode, tako da bi korisnik – suptilno ili ofanzivno – bio primoran da koristi njihov proizvod, umesto od konkurenata. Američki provajderi doduše tvrde da neće, ni blokirati, ni ometati legalne sadržaje, ali su isto tako najavili da bi za novac mogli da budu postavljeni određeni prioriteti.

Pročitajte još: EU otkriva društvene mreže

Ukidanju neutralnosti interneta protive se i čuvene kompanije i ličnosti. O otvorenom pismu američkom Kongresu, naslovljenom „Vi ne razumete kako internet funkcioniše“, zahteva se poništavanje odluke FCC. Među potpisnicima su i Tim Berner Li, tvorac „www“ (World Wide Web) i Stiv Voznijak, jedan od osnivača Epla.

Lindsay Chestnut Netzneutralität Demonstration

Protesti u Baltimoru zbog odluke FCC

Crkvena pomoć

Otvoreni i slobodni internet zahtevaju i američki katolički biskupi. Društveno korisne organizacije i verske zajednice ne bi mogle sebi da priušte novac kako bi konkurisale sadržajima koji su orijentisani ka profitu, navodi se u saopštenju američke biskupske konferencije. Istu zabrinutost, o nedostatku konkurentnosti, dele i mnoge male, novoosnovane internet kompanije.

U Nemačkoj je situacija drugačija

Za razliku od SAD, u Nemačkoj se neutralnost interneta ne bazira na pravilima koja je lako menjati, već na propisu EU iz 2015. godine, kojim nastoji da se „reguliše očuvanje ravnopravnog i nediskriminirajućeg tretmana u protoku podataka“.

Netzneutralität USA Jessica Rosenworcel

Džesika Rosenvorsel: Nešto tu ne valja kada nekoliko neizabranih FCC službenika donose tako važne odluke

„U suštini su odredbe EU koje se tiču neutralnosti interneta relativno dobre, ali su pojedini propusti ostali otvoreni“, smatra Tomas Rudl, novinar portala netzpolitik.org. Rudl ističe da je najveći propust takozvani nulti rejting (Zero-Rating). Tu se podrazumeva da internet ili telekomunikacioni provajderi određene usluge ili aplikacije ne uključuju u mesečni obim podataka, i te usluge se koriste naizgled besplatno. I to otvora mogućnost da se korisnicima nude lične platforme.

Za sprovođenje odredbi EU, u Nemačkoj se brine Federalna mrežna agencija. Ona ispituje da li veliki provajderi krše neutralnost interneta i reaguje na žalbe korisnika. Međutim, Rudl smatra da u slučaju nultog rejtinga ta agencija ne čini sve što je u njenoj moći: „Takva regulatorna tela su često relativno prijateljski nastrojena prema industriji – između ostalog uz tvrdnju – da ne bi trebalo sprečavati potencijalne poslovne modele“.

Pročitajte još: Balon je opasno naduvan

Rudl smatra da politička volja odlučuju o tome da li će neutralnost interneta da se sprovodi striktno ili labavo. On tvrdi da je stranka Zelenih jedina u Nemačkoj koja se zalaže za zakonsku zabranu kršenja neutralnosti interneta. Iako su u izbornim programima svoj stav iznele i stranke SPD i FDP, novinar smatra da je to samo na papiru: „Radi se o detalju. Kada se bolje pogleda, tu nema ništa više od praznih reči“. Kao primer navodi Uniju: ona doduše uvek brani neutralnost interneta, ali istovremeno se zalaže za što je moguće labavija pravila EU.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android