Zbogom demokratijo? | Evropa | DW | 28.10.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Zbogom demokratijo?

Ukrajinci biraju novi parlament. Julija Timošenko ovaj put ne može da nastupi na izborima. Liderka opozicije trenutno se nalazi u zatvoru. Posmatrači bi izbore mogli da proglase nedemokratskim.

A member of the local electoral commission carries a ballot box at a polling station in Kiev October 27, 2012. Ukraine will elect a new parliament on Sunday. REUTERS/Anatolii Stepanov(UKRAINE - Tags: POLITICS ELECTIONS)

Wahlen Ukraine 2012 Kiev Wahlkabine Wahlurne

Na prvi pogled je sve onako kao što treba da bude u jednoj demokratiji. Predizborna kampanja, preko 20 stranaka, jaka opozicija koja očekuje pobedu. Parlamentarni izbori u Ukrajini u nedelju (28.10.) proteći će "transparentno i demokratski", kaže predsednik Viktor Janukovič. Po uzoru na Rusiju, Janukovič je prvi put u istoriji svoje zemlje na svim izbornim mestima instalirao web-kamere kako bi sugerisao maksimalnu dozu transparentnosti.

Ukrainian President Viktor Yanukovich attends a ceremony to mark the opening of a church on a military base in Kiev October 26, 2012. Ukraine will elect a new parliament on October 28. REUTERS/Mykhailo Markiv/Presidential Press Service/Handout(UKRAINE - Tags: POLITICS RELIGION) FOR EDITORIAL USE ONLY. NOT FOR SALE FOR MARKETING OR ADVERTISING CAMPAIGNS. THIS IMAGE HAS BEEN SUPPLIED BY A THIRD PARTY. IT IS DISTRIBUTED, EXACTLY AS RECEIVED BY REUTERS, AS A SERVICE TO CLIENTS

Viktor Janukovič

Ali prvi utisak vara. Posmatrači Organizacije za bezbednost i saradnju (OEBS) prvi put nakon 2004. godine bi izbore u Ukrajini mogli da proglase "nedemokratskim", odnosno "nepoštenim". U Ukrajinu je OEBS poslao 635 posmatrača, najveći broj do sada u toj zemlji. Izbore će ukupno pratiti oko 3.800 međunarodnih posmatrača. Zanimanje je veliko pre svega zato što se Ukrajina u poslednje vreme, otkako je Janukovič 2010. ponovo predsednik, razvija u pravcu autokratske države, tvrdi opozicija. Stručnjaci i organizacije poput Evropske unije izražavaju zabrinutost zbog razvoja situacije u zemlji koja je svojevremeno u postsovjetskom prostoru bila na glasu kao "svetionik demokratije".

Izbori bez šefice opozicije

Prvi put od 1998. opoziciona liderka i bivša premijerka Julija Timošenko neće nastupiti na izborima. 51-godišnjakinja koja je predvodila "Narandžastu revoluciju" već godinu dana nalazi se iza rešetaka. Jedan kijevski sud osudio ju je, uz međunarodne kritike, na sedmogodišnju zatvorsku kaznu zbog zloupotrebe vlasti prilikom potpisivanja ugovora o isporuci ruskog gasa. I drugi opozicionari poput Jirija Luzenka, bivšeg šefa policije u Timošenkovoj vladi, zbog služenja zatvorske kazne ne učestvuju na izborima.

Evropski parlament je u jednoj rezoluciji sve to ocenio kao pokušaj elimisanja političkih protivnika. Još su uoči izbora neki parlamentarci bili skeptični. "Kad opozicija ne može da kandiduje svoje čelne ljude, onda to nisu slobodni izbori", smatra Elmar Brok, evropski političar nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU).

Kličko je nada

Odsustvo Julije Timošenko se itekako oseća na političkoj sceni, smatra poznati kijevski kolumnista Sergej Rahmanjin. Predizborna kampanja nije bila spektakularna. Nema oštrih diskusija i nema novih tema, mnogi birači su rezignirani, žali se Rahmanjin.

ARCHIV - Boxweltmeister Vitali Klitschko (Foto vom 25.01.2007) führt die Ukrainische Demokratische Allianz für Reformen an. Die Partei tritt erstmals bei Parlamentswahlen an. Am 28. Oktober wählt die Ukraine ein neues Parlament. Foto: epa (zu dpa-Themenpaket vom 26.10.2012) +++(c) dpa - Bildfunk+++

Četrdesetogodišnji Kličko je na čelu stranke Ukrajinski demokratski savez za reforme (UDAR)

Prema anketama u parlament bi mogle da uđu četiri stranke. Na prvom mestu je vladajuća Partija regiona sa oko 23 odsto glasova. "Ujedinjena opozicija", savez nastao na temeljima Timošenkove stranke može da računa sa oko 17 odsto glasova. Otprilike toliki procenat glasova može da očekuje i UDAR, stranka aktuelnog svetskog prvaka u boksu Vitalija Klička. Prema nekim anketama Kličko je na drugom mestu. Njegova stranka je relativno nova i sve je popularnija. Nakon izbora Kličko je najavio koaliciju sa strankom bivše premijerke, ali je odbio da potpiše koalicioni ugovor pre izbora, što je razljutilo pristalice Julije Timošenko. Četvrta stranka u parlamentu će najverovatnije biti Komunistička partija Ukrajine, komunisti se nadaju osvajanju deset procenata glasova.

Desni ekstremisti

Supporters of the United Opposition bloc hold a placard, displaying an image of jailed former Ukrainian Prime Minister Yulia Tymoshenko, attend a pre-election rally in Kiev October 26, 2012. Ukraine will elect a new parliament on October 28. REUTERS/Gleb Garanich (UKRAINE - Tags: POLITICS ELECTIONS CIVIL UNREST)

Pristalice Julije Timošenko

Rezultate ankete ipak treba posmatrati s oprezom. Prema podacima kojima raspolaže DW, čak 38 odsto birača do dana izbora još nije donelo odluku kome će pokloniti poverenje. Može da se dogodi i da prvi put izborni prag od pet posto pređe i desno-esktremna stranka Svoboda. Stranka Julije Timošenko sa nacionalističkom Svobodom je već potpisala ugovor o koaliciji nakon izbora. Tu odluku kritikuju stručnjaci poput Vilfrida Jilgea sa Univerziteta u Lajpcigu. On opisuje Svobodu kao "antievropsku", "antiliberalnu" stranku, kao stranku s "nacističkim stremljenjima". Vladajuća stranka koristi Svobodu kako bi u aktuelnim diskusijama diskreditovala celokupnu demokratsku opoziciju, upozorava Jilge. On smatra da bi prozapadna opozicija morala jasnije da se distancira od Svobode.

Manipulacije uoči izbora

Jilge ne veruje u pobedu Janukovičevih protivnika, čak ni u slučaju da sve opozicione stranke osvoje više glasova od vladajuće stranke. On govori o "manipulacijama uoči izbora", koje će uticati na ishod izbora. Najvažnije: Janukovič je ponovo uveo mešoviti izborni sistem, ističe Jilge. Kod tog sistema samo polovina mandata (od oko 450 mesta u parlamentu) se bira preko izbornih lista. Druga polovina mesta pripada direktno izabranim kandidatima. A oni bi posle izbora mogli da se priključe vladajućoj stranci i tako predsedniku osiguraju većinu. U Ukrajini se prebezi nazivaju "tuški", što u prevodu znači "zaklane životinje", čime se aludira na potkupljivost potencijalnih prebega.

Poslednji parlamentarni izbori u Ukrajini po mešovitom sistemu održani su 2002. Na njima jeste pobedila opozicija, ali je tadašnji predsednik Leonid Kučma ipak oko sebe uspeo da okupi većinu kandidata.

Autori: Roman Gončarenko / Srećko Matić

Odg. urednica: Ivana Ivanović

Reklama