Zbog turske invazije džihadisti beže u Evropu? | Politika | DW | 11.10.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Zbog turske invazije džihadisti beže u Evropu?

Turska ofanziva na severu Sirije je u toku. Cilj Ankare jeste formiranje tzv. „bezbednosne zone“. Međutim, džihadisti koji se nalaze u logorima u tom regionu mogli bi da iskoriste tursku invaziju i pobegnu u Evropu.

Prema zvaničnim navodima turskog Ministarstva odbrane, cilj ofanzive je uspostaviti tzv. „bezbednosnu zonu“ što je, opet prema istim navodima, neophodan korak kako bi se obezbedili „mir i bezbednost“ u regionu.

Uspostavljanjem „bezbednosne zone“ želi se da se „osigura sopstveni opstanak“, citirala je agencija Anadolija portparola turskog Ministarstva spoljnih poslova, Hamija Aksoja. „Na taj način uklanja se ozbiljna prepreka teritorijalnoj celovitosti i jedinstvu Sirije. Pored toga, to će stvoriti osnove za sprečavanje povratka terorista IS i sprečiti slične probleme u budućnosti“.

U „bezbednosnu zonu“ Ankara želi da smesti dva miliona sirijskih izbeglica, koliko ih trenutno živi u Turskoj. Istovremeno želi da okonča kurdsku samoupravu na severu Sirije.

Rizici invazije

Ipak, sve je samo ne sigurno da će ti planovi moći da se ostvare. Abdel Bari Atvan, glavni urednik lista „Rai al Joum“, smatra da Turska ovom ofanzivom preuzima na sebe četiri velika rizika. Ona ima posla s najbolje treniranim i naoružanim protivnikom kojeg oružjem snabdevaju i kojeg su obučile SAD, kaže Atvan. Pore dtoga, dodaje, Turska sebe izlaže ogromnom finansijskom opterećenju zbog namere da premesti izbeglice, kao i da kontroliše i snabdeva okupirana područja. Dalje, nastavlja, nije isključeno da se u jednom trenutku u borbe uključi i sirijska vojska. I na kraju, završava, Turska preuzima odgovornost i za kurdske zatvore u kojima se nalazi hiljade boraca „Islamske države“, što je, kako smatra Atvan, „tempirana bomba“.

Pitanje šta bi moglo da se dogodi sa zarobljenim džihadistima zbog turske invazije zaokuplja i nemačku spoljnu politiku: „Jedna od najvećih opasnosti je to što bi zarobljeni pripadnici IS sa severa Sirije mogli da se prebace u Irak“, kaže Roderih Kizeveter, član Odbora za spoljnu politiku Bundestaga. „To direktno pogađa naše bezbednosne interese i ne pomaže u hitno potrebnoj stabilizaciji Iraka. Iako je naš uticaj na razvoj situacije ograničen, ubeđen sam da će nemačka vlada pronaći američko-tursko rešenje po pitanju zatvorenih osoba“, kaže Kizeveter.

„Regrutni centar“ džihadista: logor Al Hol

„Regrutni centar“ džihadista: logor Al Hol

Pored toga, džihadisti koji potiču iz Evrope, mogli bi da pokušaju da se vrate u zemlje iz kojih potiču. U okolini područja u kojem Turska vrši borbene operacije, nalaze se tri logora u kojima su smešteni pripadnici IS. Najveći od njih, Al Hol, jeste van zone invazije, ali bi i on mogao da bude izložen borbama. Da bi se suprotstavili Turskoj, Kurdi bi mogli da odluče da povuku jedan deo stražara iz logora, kaže Klaudija Dančke, šefica organizacije „Hajat“ koja se bavi savetovanjem sa ciljem deradikalizacije.

Džihadisti bi mogli da pobegnu

Teško je predvideti šta bi moglo da se dogodi ako bi u logorima bilo manje stražara, kaže Dančkeova. Moguće je, kaže, da se onda borbe prošire i na logore. Zatvorenici bi mogli da iskoriste situaciju i da pokušaju da pobegnu. Potom bi mogli da krenu u borbu protiv Kurda ili da nestanu. Moglo bi da se pretpostavi, dodaje šefica organizacije „Hajat“, da humanitarne organizacije neće više imati pristup u dva manja logora Ain Isa i Roj, jer se oni nalaze u ratnom području. I u logoru Al Hol bi, smatra Klaudija Dančke, bezbednosna situacija mogla da se pogorša.

Upravo u logoru Al Hol još uvek postoje ćelije u kojima su ženske članice IS, a koje žele da ožive islamski kalifat. „One će naravno iskoristiti šansu i aktivirati se u samom logoru. Moglo bi da dođe do pobune, pokušaj bekstva ili nekakve sabotaže“, kaže Dančkeova.

Uz logore, tu su i zatvori. Svi se nalaze u planiranoj „bezbednosnoj zoni“. „U njima su zatvoreni muški borci IS, među kojima su i neke visokorangirane osobe – ljudi koji su u IS napravili karijeru, ali koji se sada, srećom, nalaze u zatvoru“, upozorava Klaudija Dančke.

Ona sumnja da je turska vlada dovoljno pripremljena za odnos prema borcima IS. Za nju su, kaže, važne sasvim druge teme. Za tursku vladu su, smatra, najvažniji bezbednosni interesi – u pogledu kurdskih milicija, kao i preseljavanja sirijskih izbeglica koje trenutno žive u Turskoj. „To su njima glavne teme. Porodicama članova IS, turski mediji uopšt se ne bave.“

Demonstracije sirijskih Kurda protiv turske invazije

Demonstracije sirijskih Kurda protiv turske invazije

Gubitak kontrole?

Nakon što je pokrenuta invazija, postalo je još teže zatvorenike vratiti u Nemačku ili u druge evropske zemlje, kaže Dančke. „U Nemačkoj su, osim supervizora, uključene naravno i službe bezbednosti. Oni poznaju svaki pojedinačni slučaj“, kaže Klaudija Dančke i dodaje da bi sve bilo drugačije ako bi ti zatvorenici pobegli u vihor rata i na svoju ruku krenuli ka Evropi. „To bi bila ogromna opasnost.

Iako je IS možda vojno poražena, ona ipak nastavlja da širi svoju ideologiju. „IS se prilagođava, konsoliduje se i stvara uslove koji vode ka mogućem ustanku u iračkoj i sirijskoj unutrašnjosti“, navodi se u studiji Ujedinjenih nacija objavljenoj u junu 2019. godine. Kao glavno mesto za regrutaciju važe kurdska područja u kojima Turska vrši invaziju. Tamošnji loši uslovi, kako kaže Dančkeova, idealni su za održavanje u životu ideologije IS među tamošnjim džihidistima i za regrutovanje novih članova.

Novoregrutovani, kao i stariji borci IS, bi sada mogli da pokušaju da dođu u Evropu. Time se, kako kaže Klaudija Dančke, gubi svaka kontrola nad njima. Potpuno drugačije bi bilo kada bi te ljude vlasti evropskih zemalja vratile u njihove domovine.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM