1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
KonfliktiNemačka

Zašto Nemačka nije strana u ratu u Ukrajini

5. mart 2024.

Rusija i proruski akteri smatraju da je presretnuti razgovor oficira Bundesvera dokaz direktnog učešća Zapada u ratu. Stručnjaci se ne slažu – i vide to kao rusku propagandu.

https://p.dw.com/p/4dBEx
Presretnut razgovor oficira Bundesvera koji su objavili Rusi pokrenuo je mnoge rasprave
Presretnut razgovor oficira Bundesvera koji su objavili Rusi pokrenuo je mnoge raspraveFoto: Christian Ohde/CHROMORANGE/picture alliance

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov vidi presretnute razgovore oficira Bundesvera kao dokaz „direktne umešanosti“ Zapada u rat u Ukrajini. Ruski državni medij RT DE čak piše da su nemački oficiri planirali „teroristički napad nemačkim krstarećim raketama ’Taurus’ na Krimski most“. A zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev upozorava na svom Telegram-kanalu da se „Nemačka sprema za rat sa Rusijom“.

U Nemačkoj se sadržaj razgovora percipira kao znatno manje eksplozivan. Ministar odbrane Boris Pistorijus je, na primer, rekao da je većina sadržaja razgovora već bila poznata javnosti.

Nemačka nije strana u ratu po međunarodnom pravu

To potvrđuje i Rafael Los, saradnik u berlinskom trustu mozgova Evropski savet za spoljne poslove (ECFR). U suštini, isporukama oružja nemačka vlada podržava „pravo Ukrajine na samoodbranu, koje je zagarantovano međunarodnim pravom. To Nemačku ne čini stranom u ratu u smislu međunarodnog prava“, tvrdi Los.

Boris Pistorijus: Većina sadržaja razgovora već je bila poznata javnosti
Boris Pistorijus: Većina sadržaja razgovora već je bila poznata javnostiFoto: Matthias Schrader/AP/picture alliance

Kristof Švarc, naučni saradnik iz Austrijskog instituta za evropsku i bezbednosnu politiku (AIES), to takođe vidi na taj način. „U suštini, treba reći da bi do učešća Nemačke u ratu došlo samo kroz dva scenarija: prvo, ako bi nemački vojnici izveli aktivna i direktna borbena dejstva ili drugo, ako bi kroz proširenje borbenih operacija na državu članicu EU ili NATO bio aktiviran takozvani slučaj odbrane saveza (NATO ili EU).“ To ne bi bio slučaj kroz puku isporuku oružja ili obuku, čak ni na ukrajinskoj teritoriji, kaže Švarc.

Stvari bi, međutim, mogle postati nezgodne u kontekstu raketa „Taurus“, ako bi nemački vojnici bili direktno uključeni u upotrebu tog oružja.

„Neprikladno i neistinito“

U razgovoru koji je procurio, razmatraju se opcije u vezi s mogućom isporukom krstarećih raketa „Taurus“. „Ako bismo politički odlučili da podržimo Ukrajinu, kako bi cela stvar na kraju mogla da izgleda“, postavlja pitanje jedan učesnik razgovora. Ali „to ne prejudicira odluku političkog rukovodstva, kao što učesnici diskusije eksplicitno ističu“, objašnjava Los iz berlinskog ECFR. Švarc iz austrijskog instituta takođe ističe da Ukrajina može da koristi sistem naoružanja samostalno i bez pomoći nemačkih vojnika, zbog čega se izjava da bi isporuka „Taurusa“ zahtevala učešće u ratu „može opisati kao neprikladna i neistinita“.

Kakve su karakteristike raketa „Taurus“?

U snimljenom razgovoru se na jednom mestu kaže: „Znamo i da ima dosta ljudi s američkim akcentom koji šetaju u civilu“. I još: „Englezi (...) takođe imaju nekoliko ljudi na licu mesta“.

Ali, prema mišljenju stručnjaka, to ne mora da znači da su Velika Britanija, a svakako ne NATO, formalno uključeni u rat. Naime, bitno je „koji su konkretni zadaci povereni tim ljudima“, kaže Los. Švarc dodaje: „’Nekoliko ljudi na licu mesta’ – to svakako nije dovoljno da se zaključi da je to umešanost u rat, osim ako se ne znaju tačne okolnosti tih aktivnosti.“

Premijer Velike Britanije protivreči

Ukrajina i Velika Britanija poriču da su te aktivnosti predstavljale učešće u ratu u smislu međunarodnog prava. Los dodaje: „Čak i ako pojedine države NATO odluče da vojno podrže Ukrajinu, to ne bi automatski rezultiralo učešćem čitavog saveza u ratu.“

Nemački kancelar Olaf Šolc je još krajem februara nagovestio da Francuska i Velika Britanija možda učestvuju u gađanju i kontroli gađanja raketa „Skalp“ i „Storm šedou“.

Britanski premijer Riši Sunak tada je odgovorio da je proces odabira meta i gađanja stvar ukrajinskih oružanih snaga. Britanija ima samo malo osoblja u zemlji „kako bi osigurala bezbednost našeg diplomatskog prisustva i podržala ukrajinske oružane snage, uključujući i medicinsku obuku“.

Nemački kancelar Olaf Šolc
Nemački kancelar Olaf ŠolcFoto: Michael Kappeler/dpa/picture alliance

Istorijski gledano, postojali su različiti oblici vojne saradnje u ratovima, ukazuje Los. „U kontekstu vojne pomoći, tehničku obuku često preuzima partner-snabdevač“, objašnjava on.

Na primer, „tokom Korejskog rata, sovjetski piloti na strani Severne Koreje učestvovali su u vazdušnom ratu protiv SAD i njihovih južnokorejskih saveznika, a da ih SAD nisu proglasile stranom u ratu“.

Pretnja Nemačkoj?

U ruskim državnim medijima i na proruskim kanalima, sadržaj razgovora se, međutim, prodaje kao veliki skandal.

„Presretnuti razgovor se smatra definitivnim dokazom da je Rusija u ratu s NATO“, kaže Julija Smirnova sa Instituta za strateški dijalog Nemačke (ISD), trusta mozgova iz Nojengana. Sadržaj se predstavlja iskrivljeno, kao da je reč o planiranom napadu Bundesvera na Krim, dodaje ona.

Slične izjave dali su i proruski akteri u Nemačkoj. Lider Tirinške AfD Bjorn Heke pisao je o jasnom kršenju člana 26. Osnovnog zakona (Ustava Nemačke), koji zabranjuje pripremu agresorskog rata. Heke dodatno naglašava: „Najoštrije osuđujem planove tih detinjastih generala!“ A prema sopstvenim navodima, desničarska ekstremistička partija „Slobodna Saksonija“ podnela je krivičnu prijavu protiv oficira koji su učestvovali u presretnutom razgovoru.

Prema rečima Smirnove, glavni cilj Kremlja je da zapreti Nemačkoj da Ukrajini ne isporuči krstareće rakete „Taurus“. „Ova operacija je očigledno imala za cilj da spreči isporuku ’Taurusa’“, kaže ona i ocenjuje da je i o zastrašivanju nemačke javnosti i ponovnom upozorenju da ne nastavljaju da pomažu Ukrajini.

Krstareća raketa „Taurus“
Krstareća raketa „Taurus“Foto: Bundeswehr/dpa

„Putin odavno smatra da je u ratu sa Zapadom“

Osim toga, ističe se i to da je Rusija uspela da prisluškuje razgovor. „Neki (Telegram) kanali ismevaju nesposobnost Bundesvera“, kaže Smirnova. Osim toga, servira se narativ da Nemačka nije pouzdan partner drugim zemljama NATO.

Los takođe smatra da objavljivanje razgovora prvenstveno služi u propagandne svrhe. „Ne treba da nas čudi to što Rusija prisluškuje poverljive razgovore nemačkih donosioca odluka i voljna je da ih selektivno objavljuje. To ima za cilj da potkopa kredibilitet Nemačke u NATO i naruši unutrašnju koheziju, a sve s ciljem da se smanji podrška Zapada Ukrajini.“ Cela stvar, kaže Los, pre svega „jasno pokazuje da Putin odavno smatra da je u ratu sa Zapadom“.

jk/pz/dr (ard)