1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Završna bitka za dogovor o Bregzitu

4. decembar 2018.

U parlamentu u Londonu počinje petodnevna debata o dogovoru o Bregzitu koji je britanska vlada postigla sa EU. Čini se da je poraz premijerke Tereze Mej siguran. A u tom slučaju – karte se ponovo mešaju.

https://p.dw.com/p/39Qsu
Foto: picture-alliance/AP Photo/A. Grant

Na samitu G20 Tereza Mej je prilično neuspešno pokušala da “Global Britain” prikaže kao novog trgovinskog partnera. I samo što je izašla iz aviona kojim je doputovala iz Buenos Ajresa, već je sedela u jutarnjem magazinu kanala ITV. Da li je njen muž zabrinut zbog njenog zdravlja, pitao ju je voditelj, pokušavajući da od premijerke dobije „ljudsku reakciju“. „Suprug me u potpunosti podržava“, odgovorila je britanska premijerka.

I odmah se vratila u poznati „Mej-modus“: „Moramo sačuvati živce“, rekla je ona i dodala da mora da odradi posao oko Bregzita jer narod čeka da se to uradi. Tereza Mej je delovala stoički i tvrdoglavo, verovatno u nadi da će uspeti da preživi predstojeću sedmicu u Parlamentu.

Petodnevna debata samo će produbiti spor

Tereza Mej otvara raspravu u Parlamentu, a u sredu će odgovarati na pitanja. Dobiće priznanje za marljivost i potući sve rekorde kada je reč o prisustvu premijera u Donjem domu parlamenta. Samo, da li je sve kvantitetu? Britanska premijerka je tokom svojih nedavnih nastupa pred poslanicima obilato koristila floskule, a poslednju debatu u Parlamentu pred izglasavanje biće da je shvatila kao svojevrsnu vežbu istrajnosti.

Istovremeno, Donji dom Parlamenta apsolutno je nejedinstven. Konzervativci i opozicioni laburisti podeljeni su u nekoliko grupa po pitanju dogovora o Bregzitu. Tu ništa nije jasno – ali nešto drugo jeste. Tereza Mej će izgubiti izbore ako u isto vreme opozicija – Demokratska unionistička stranka (DUP) Severne Irske i delovi Torijevaca, kako su najavili, glasaju protiv dogovora o Bregzitu koji je ona postigla. Sada se verovatno samo radi o tome koliko će dubok biti njen pad.

Oni koji se naslađuju i ismevaju ovakvoj situaciji, odavno su postavili dijagnozu: glavna svrha dogovora o Bregzitu jeste da premosti nepomirljivi raskol između onih koji su za Bregzit i onih koji su za ostanak u Evropskoj uniji.

Koliko slobode donosi dogovor o Bregzitu?

Nove kontroverze izbile su zbog pravne ekspertize dogovora o Bregzitu koju je dao vrhovni tužilac. Opozicija je zatražila da se čitav njegov izveštaj dostavi Donjem Domu Parlamenta, ali Vlada to radije ne bi iznosila poslanicima, jer su tu sadržana potencijalno eksplozivna saznanja oko trajanja Carinske unije.

London House of Commons Brexit Debatte May
Tereza Mej u britanskom parlamentuFoto: picture-alliance/empics/PA Wire

Tako je u ponedeljak objavljena prečišćena verzija – puna banalnosti. Tu na premer stoji da Velika Britanija mora da uplaćuje u EU sve dok je u fazi tranzicije. Ili da je naredna vlada obavezna da poštuje dil, čak i ako ga odbija. To je, inače, u međunarodnim ugovorima uobičajeno.

Najveći uzbuđenje vlada oko tumačenja pojma „backstop“ za Irsku. Tužilac zaključuje da Ujedinjeno kraljevstvo ostaje zarobljeno u privremenoj Carinskoj uniji sve dok se ne izdejstvuje novi sporazum sa EU. Tako bi Britanija mogla da se nađe u situaciji da godinama ne može da zaključuje sopstvene trgovačke sporazume sa trećim zemljama. Za pobornike Bregzita to je posljednji kamen spoticanja, a za Laburiste još jedan dokaz da dogovor nema apsolutno nikakvu dodatnu vrednost.

Sada parlamentarci žele da vide prvobitnu, nepročišćenu verziju pravne ekspertize, kako bi protiv premijerke i njenog dogovora o Bregzitu imali druge argumente. U narednih nekoliko dana bi, ionako mali krug pobornika Tereze Mej, mogao da bude doveden u veoma tešku situaciju.

Šta nakon poraza?

List „Tajms“ u ponedeljak je objavio da Unionisti (DUP) žele da u potpunosti povuku svoju podršku vladi Tereze Mej. Premijerka bi tako izgubila većinu i time bi njen politički kraj bio praktično zapečaćen.

Nezavisno od toga, Laburistička (Radnička) partija najavila je da, nakon glasanja o dogovoru o Bregzitu, želi da pokrene glasanje o poverenju premijerki. Da li će do toga zaista doći, zavisi od težine njenog poraza, odnosno od toga da li će DUP uskratiti svoju podršku, ali i od toga koliko će upornih Torijevaca glasati protiv Tereze Mej.

Großbritannien Brexit-Debatte | Jeremy Corbyn, Labour
Džeremi Korbin, lider LaburistaFoto: picture-alliance/empics

Ukoliko bude izglasano nepoverenje, konzervativci imaju dve sedmice da postave novog kandidata koji bi mogao da ima većinu. Ministar za životnu sredinu Majkl Guv u tome vidi svoju šansu. On se do sada – koliko-toliko – pokazao kao lojalan premijerki, ali i kao „razuman političar“. U igri za naslednika Tereze Mej je i ministar unutrašnjih poslova Sajit Džavid. A ako ne bude uspeo izbor za novog šefa britanske vlade, biće raspisani novi izbori.

Isto tako, ako ne dođe do izglasavanja nepoverenja sa mogućnošću novih izbora, Laburisti najavljuju da će tražiti – novi referendum. U tu svrhu bi njihov lider Džeremi Korbin morao da dođe do većine u Parlamentu. Trenutno, sve izgleda kao da bi to moglo i da uspe.

Nije gotovo dok sve nije gotovo

Za EU to znači da borba oko Bregzita koja se i onako otegla, ni u decembru neće biti okončana. To takođe podrazumeva da se pripreme za „tvrdi Bregzit“ moraju nastaviti, uprkos tome što je i Donji dom britanskog parlamenta saopštio da takav izlazak iz EU želi po svaku cenu da spreči. Brisel takođe mora da se pripremi za zahteva za produženje roka iz člana 50. To bi moglo da se dogodi u martu. Raspoloživog vremena zbog Božića više nema – ni za drugi referendum, ni za nove izbore.

Po Londonu još uvek kruže iluzorne ideje, poput one da premijerka Mej ode u Brisel i pregovara o boljim uslovima Bregzita. Ili da pre 29. marta 2019. postigne dogovor „Norveška Plus“, sličan onom koji su Skandinavci napravili sa EU. Taj predlog dolazi od nekoliko konzervativnih poslanika, a dopada se i nekim laburistima. Prema tom rešenju Britanija bi ostala na jedinstvenom tržištu i u carinskoj uniji, a to bi sprečilo ekonomsku štetu i rešilo problem Severne Irske. Međutim, cela ideja Bregzita sa suverenitetom i kontrolom nad nacionalnom državom, postala bi potpuno apsurdna. Četiri meseca pre najavljenog izlaska iz Evropske unije, budućnost Velike Britanije ostaje nejasna.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android