Završen samit EU - U Mediteranskoj uniji i zemlje Balkana

Usvojen je i novi trogodišnji Akcioni plan mjera za jačanje ekonomskog rasta i zapošljavanja u skladu s Lisabonskom strategijom. Uprkos globalnom privrednom pesimizmu koji izazivaju recesija u Sjedinjenim Državama, stalni rast cena nafte i sirovina, te nepredvidljive turbilencije na finansijskom tržištu, EU će nastaviti s priprema strukturnih reformi za treću industrijsku revoluciju koja će se zasnivati na ”znanju i inovativnosti”.

Evropski lideri su se dva puta tokom dvodnevnog samita bavili i francusko-nemačkom inicijativom o Mediteranskoj ili Sredozemnoj uniji, u pokušaju da otklone većinu početnih dilema koje su se s ovom idejom izrodile. Uprkos dužini debate, slovenački premijer, Janez Janša, koji je predsedavao vrlo uspešno organizovanim sastankom na vrhu, debatu je rezimirao u dve rečenice: "Savet Evropske unije načelno je podržao Barcelonski proces za Sredozemlje, koji bi uključivao sve države članice Unije i nečlanice sredozemnog područja, uključujući i Balkanske zemlje koje pripadaju Jadranu. Pozvali smo Evropsku komisiju da predloži modalitete realizacije ove ideje i da ih prezentira na sastanku na vrhu 13. jula u Parizu", izjavio je Janša.

Prihvaćena ideja o Mediteranskoj uniji

Najveći deo posla do samita kojim će predsedavati Francuska, preusmeren je na Evropsku komisiju, a takvog izazova je, izgleda, predsednik Barozo potpuno svestan: "Sledeći korak je sada na nama, mi to znamo i prihvatamo izazov da pripremimo neophodne predloge za iznalaženje najoptimalnijih modela za realizaciju ideje o Mediteranskoj uniji. Iako je vreme vrlo kratko, mi ćemo to završiti u roku jer već sada radimo na pripremama samita koji će biti održan u Parizu 13. jula ove godine".

"Saradnja sa zemljama Mediterana veoma odgovoran zadatak"

Iz izvora bliskih uredu viskog predstavnika EU za međunarodne odnose, Havijera Solane, saznali smo da je upravo ovaj, trenutno najiskusniji evropski zvaničnik, o Mediteranskoj uniji govorio s najviše opreza. "Za mene koji sam predsedavao prvim EU-mediteranskim samitom 1995. godine, kada je zvanično i pokrenut Barselonski proces, to je bio veliki događaj, ali bio je veliki i za Evropu, jer je saradnja sa zemljama Mediterana veoma odgovoran zadatak".

Iako niko od lidera Unije, pa ni Solana, nije direktno najnoviju inicijativu francuskog predsjednika Sarkozija dovodio u vezu sa krizom na Bliskom istoku, sasvim je izvesno da je zbog nerešenog izraelsko-palestinskog pitanja došlo do zastoja u realizaciji Barcelonskog procesa i da ga je pod novim imenom i s energijom novih članice potrebno dodatno osvežiti.

Turska, u kontekstu Mediteranske unije - nije pominjana

Na pitanje da li se u kontekstu Mediteranske unije računa i na vrlo važnu ulogu Turske, slovenački premijer Janez Janša je takvu ideju odbacio. "Na današnjoj raspravi Saveta EU, koja je prethodila zaključnim stavovima, Turska u tim razgovorima nije spominjana", rekao je Janša. Ali, na sumnje novinara da se iza ideje o Sredozemnoj uniji možda ipak krije alternativa u koju bi mogla da se smesti i Turska, kojoj neke stare članice EU skoro 30 godina osporavaju pristupanje ‘pravoj’ Uniji, predsedavajući samita je pojasnio: ”Želim da naglasim upravo suprotno - da Turska nije spominjana u vidu problema zbog kojeg bi trebalo nadgrađivati Barselonski proces i praviti Mediteransku uniju", pojasnio je slovenački premijer.