Zatvor sa pet zvezdica
30. jul 2018.
Mnogi stranci sede u zatvorima Indonezije, često jer su možda tek iz vlastite gluposti kršili rigorozne zakone protiv narkotika u toj zemlji. Tako je i jedan Nemac početkom ove godine krenuo na letovanje u tu zemlju, ali je uhapšen sa sedam grama heroina, 0,2 grama amfetamina i 15,3 grama morfina. Sad ga možda čeka i smrtna kazna i u svakom slučaju najmanje 600.000 evra globe.
Oni koji su bili u nekom zatvoru u Indoneziji, teško se mogu složiti koji je gori: da li je to Čipinang kod Džakarte, koji su sagradili još Holanđani u doba kolonijalne uprave, predviđen za 1.500 zatvorenika – a tamo ih je oko 4.000.
Nisu mnogo bolji ni oni sagrađeni u novije doba, pogotovo u doba političkih nemira u toj zemlji. Prljavština, virus HIV i bolesti drugih vrsta, nasilje, suprotstavljene bande, a onda i zatočeni islamistički teroristi... Svaki dan se čini kao večnost.
Ali može i drugačije: ove nedelje je indonezijski Ured za borbu protiv korupcije KPK sproveo pretres zatvora Sukamiskin u provinciji Zapadna Java. I imali su šta da vide: „ćelije“ s klima uređajem, televizijom, velikim frižiderima i privatnim kupatilima – sve više nalik luksuznoj hotelskoj sobi nego ćeliji.
„Istražitelji su imali problema da otvore vrata nekih od ćelija jer nisu imali ključ od njih. Ključeve su imali zatvorenici koji su tamo sedeli“, za DW kaže Febri Diansijah, portparol Ureda za borbu protiv korupcije. Zatvorenici su kako im se ćefne mogli da izlaze ne samo iz ćelije, nego očito i iz čitavog zatvora – na „medicinske tretmane“.
U svakom slučaju, nakon racije ove nedelje je broj zatvorenika u Indoneziji porastao: u prvom redu se slobode oprostio Ahid Husen, dotadašnji direktor zatvora Sukamiskin, a istraga se vodi i protiv njegovih najbližih saradnika. Još u pretresu je kod direktora zaplenjeno skoro 300 milijuna rupija (oko 18.000 evra), ali i dokumenti i računi za automobile i druge skupocene poklone. Direktor je imao dve limuzine – obe su zaplenjene.
Zatvorenik na teniskom turniru
Portparol ureda nije hteo da nam kaže ko je sedeo u tim „de luks“ ćelijama, ali je utvrđeno da su različite ugodnosti zatvorenici plaćali od 15 do 30 hiljada evra. Čini se da korupcija ide daleko iznad direktora zatvora, jer je i indonežanski list Tempo Magazine pisao da je to zatvor stvoren u prvom redu za visoke državne službenike i preduzetnike uhvaćene u primanju ili davanju mita.
Uopšte, već dugo vlada tradicija kupovine usluga u zatvorima ove mnogoljudne zemlje. U već spomenutom zatvoru iz kolonijalnog doba Čipinang je pre nekoliko godina izbio skandal jer je Fredi Badimen, zatočen zbog trgovine narkoticima, redovno mogao da se viđa sa svojom ljubavnicom u „ljubavnom gnezdu“ – koje im je obezbedio direktor zatvora. Ipak, čak ni pun novčanik nije sprečio da Badimen u međuvremenu bude pogubljen, kao što je glasila presuda.
U nekim slučajevima se korupcija ne može sakriti: tako je poznat slučaj i Gajusa Tambunana, službenika poreske uprave, koji je osuđen na visoku zatvorsku kaznu zbog korupcije. Ali dok je još trebalo da sedi iza rešetaka, 2010. ga je svako mogao vidjeti – na međunarodnom teniskom turniru na Baliju.
Jedino rešenje: siguran zatvor
Takva kultura korupcije i podmićivanja među sunarodnicima i neke indonežanske službenike polako dovodi do očaja. Pre par godina se čuo predlog tadašnjeg čelnika indonezijskog Ureda za borbu protiv narkotika Badija Vasesoa: hteo je da izgradi novi zatvor upravo za „specijalne“ zatvorenike i one koji su osuđeni na smrtnu kaznu i to na posebnom mestu na jugu Indonezije.
Imao je već i predstavu o određenoj močvari gde bi zatvor mogao biti sagrađen, ali vrućina, vlaga i komarci bi tamo bili poslednja briga zatvorenika: Indonezija je i dom brojnih krokodila koji u toj močvari progutaju baš sve i svakoga ko krene pogrešnim putem. „Ne možete podmititi krokodile. Ne možete ih ubediti da nekog zatvorenika puste“, razmišljao je Vaseso.
I što je najvažnije, sve je sasvim humano, mislio je tadašnji čelnik Ureda za borbu protiv narkotika: „Ako nekog zatvorenika poždere krokodil, onda to ne može biti povreda ljudskih prava.“