Zarobljenik dejtonskih odluka | Politika | DW | 04.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Zarobljenik dejtonskih odluka

Protesti u Bosni i Hercegovini izazivaju divljenje zato što su čisto socijalni pokret, lišen bilo kakvih nacionalističkih karakteristika. Ali njihov ishod krajnje je neizvestan, smatraju beogradski intelektualci.

Esejista, teatrolog i prevodilac Mirjana Miočinović i pisci Filip David i Vladimir Arsenijević pružaju nedvosmislenu podršku protestima u Bosni i Hercegovini, pre svega zbog njihovog čisto socijalnog karaktera, ali strahuju da bi političari u BiH i regionu mogli bunt da iskoriste za ostvarivanje svojih političkih interesa, pa čak i jačanje tzv. nacionalne solidarnosti.

„Na primeru BiH vidi se sve ono što je nekada bila Jugoslavija. Bosna, posebno Federacija BiH, sada je možda jedino multietničko područje i sve što nagoveštava narušavanje etnički čiste teritorije, izaziva paniku u svim državama regiona“, kaže Filip David u razgovoru za Dojče vele.

Retorika iz 90-ih godina

Filip David: Ako se protesti u Federaciji ugase, to ne samo da se neće preliti na RS, nego će zadugo cementirati Federaciju

Filip David: Ako se protesti u Federaciji ugase, to ne samo da se neće preliti na RS, nego će zadugo cementirati Federaciju

David dodaje da „iskreno podržava" proteste u BiH, pre svega zato što nisu nastali ni na kakvim nacionalističkim osnovama, ali konstatuje da su neke od prvih reakcija na proteste bile bliske predrasudama i teorijama zavere, prisutnim 90-ih godina.

„Početkom devedesetih, kada je došlo do raspada Jugoslavije, proturene su teze da prvo treba rešiti nacionalno pitanje, a potom se baviti demokratijom. Sada se opet u prvi plan stavlja nacionalno pitanje – učesnicima ove časne i poštene pobune postavlja se pitanje: kako se sad borite protiv vašeg rukovodstva koje o vama brine? Poruka koja im se šalje je: vi ste Hrvati, vi ste Srbi, vi ste Bošnjaci – to je ono što je najbitnije. Svi drugi pokušavaju da vas eliminišu, da vas unište, da vam oduzmu teritoriju…“

David ne želi da predviđa ishod protesta u Bosni i Hercegovini, ali problem vidi u činjenici da se u takvoj vrsti pobuna ne vidi politička i ideološka alternativa, „već na površinu izbija samo jedno veliko nezadovoljstvo“.

„Pomalo sam sumnjičav da li plenumi i ta tzv. neposredna, ulična demokratija mogu da reše problem“, kaže Filip David i objašnjava da, ako se eliminiše tzv. revolucionarni metod, do značajnih promena može doći ukoliko u zemlji postoje jaki sindikati, nevladine organizacije, intelektualne elite, i ukoliko postoji podrška međunarodne zajednice. „Sve to za sada nije na sceni“, dodaje on.

Dejtonski okviri upravljaju i danas sudbinom BiH

Dejtonski okviri upravljaju i danas sudbinom BiH

Dejtonski sporazum

„Čini se da ni međunarodna zajednica ne zna šta će, ona svaki čas ima problema na drugim stranama, a Bosnu je ostavila takvom kakva jeste. U Dejtonu je bilo najvažnije zaustaviti krvoproliće, a za kasnije je ostavljeno da se vidi kako će to dalje funkcionisati. Dejtonski sporazum zapravo je ozvaničio ono što je bilo u tom trenutku na terenu, pa je čak na neki način nagradio one koji su činili zločine.“

Filip David veruje da, uprkos protivljenju nekih političara, među kojima je i Milorad Dodik, Republika Srpska treba da ostane deo Bosne i Hercegovine jer bi u suprotnom nemiri mogli da budu izazvani u celom regionu. „To bi bili lokalni sukobi, ali krvavi, teški i ništa se ne bi rešilo. Ono što je očigledno veliki problem ovog prostora jeste to što su sve države zasnovane na tome da treba da budu etnički čiste.“

Sličnog mišljenja je i Mirjana Miočinović koja kaže da su je istinski socijalni protesti u Federaciji „zadivili i ohrabrili“, ali da je brine zato što neka vrsta „revolucionarnog zanosa, polako počinje da se gasi“. „Meni je na neki način nejasno kako se to nije organizovalo u jedan smiren, ali konstantan, trajan, svakodnevan, svakonoćni otpor. Oni sada mogu sami da upropaste svoj veliki potez. To mora da se obnovi, inače će nestati, kao da nikada nije ni postojalo. To je ono što je stvarno zabrinjavajuće i o čemu razmišljam kada mislim o Federaciji BiH.“

Republiku srpsku, koju naziva „monstruoznom tvorevinom, čije je postojanje omogućeno Dejtonskim sporazumom“, Mirjana Miočinović vidi kao „prvi i osnovni“ uzrok disfunkcionalizacije Bosne i Hercegovine kao države. Ipak, veruje da bi eventualna promena na socijalnom planu u Federaciji mogla da ima pozitivnog uticaja i na RS.

Identični problemi

Plenum građana u Sarajevu

Plenum građana u Sarajevu

„Republika Srpska suočava se sa apsolutno identičnim socijalnim problemima, sa istim oblikom vladanja – pljačkaškim, korumpiranim, koji se ni malo ne razlikuje od onog u Federaciji, samo je jači, jer ima neposrednu podršku od Srbije“, kaže Miočinović i zaključuje: „Ako se protesti u Federaciji ugase, to ne samo da se neće preliti na RS, nego će zadugo cementirati Federaciju u političkom i ideološkom obliku u kakvom se trenutno nalazi.“

Izvesno strahovanje zbog onoga što bi moglo da uslediti posle bunta u BiH iskazuje i Filip David, koji veruje da postoji mogućnost da se političari u regionu opredele za „ojačavanje nacionalne solidarnosti“. Razloge za takve pretpostavke on delimično nalazi i u nedavnoj poseti Zorana Milanovića Mostaru i Milorada Dodika Beogradu.

Mirjana Miočinović veruje da je Zapad osetio upravo tu vrstu opasnosti i poručio da Hrvatska i Srbija ne smeju da se mešaju u dešavanja u Bosni i na način koji bi za posledicu imao sukob na nacionalnoj osnovi. „Zapad je na neki način političarima u BiH poručio: gospodo, ako krenete, onako kako ste namerili, mi to nećemo tolerisati. Jer, oni su svesni da bi taj požar mogao da koristi političarima, a ne pobunjenicima.“

Ključno jačanje bosanskohercegovačkog identiteta

Bosna i Hercegovina je „zarobljenik dejtonskih odluka“, ocenjuje Vladimir Arsenijević koji podsjeća da su one donesene 1995. godine „kada su svi bili iscrpljeni od ratnih užasa i kada se samo tražio bilo koji model koji će to privesti kraju“. „Mi vidimo u kojoj meri probleme kreiraju odluke koje se donose iz političkih razloga, čak i u svetlu jednog ratnog okruženja. Zato se pitam koliko će BiH moći da opstane u ovom obliku, ali mi se ipak čini da rešenje nije u bilo kojem obliku separatizma.“

Vladimir Arsenijević: Ipak mi se čini da rešenje nije u bilo kojem obliku separatizma

Vladimir Arsenijević: Ipak mi se čini da rešenje nije u bilo kojem obliku separatizma

Arsenijević je ubeđen da bi mnogo toga bilo rešeno kada bi „osećaj da postoji bosanskohercegovački identitet bio iznad svih etničkih identiteta u BiH“. „U tom slučaju, možda bi bilo šansi da u BiH u budućnosti bude nešto bolje. U suprotnom se plašim da ćemo se i dalje suočavati sa velikim potresima dok se konačno ne nađu neka rešenja“, kaže Arsenijević.

Činjenica da je veliki broj ljudi iz „tri etničke grupe u BiH osetio da postoji identitet koji je iznad tih etničkih identiteta“, za Arsenijevića je značajan „civilizacijski pomak“. Zato pozdravlja „svako gibanje koje BiH pomera ka poziciji društva, a ne prema tri suprotstavljene etničke grupe“.

Slične razloge za optimizam nalazi i Filip David: „U jednom tekstu nedavno sam napisao da ako sadašnja pobuna doprinese porastu osećanja ljudske solidarnosti, bez obzira na sve ostale podele, onda je bosanska pobuna već donela jedan važan rezultat.“

Autorka: Una Sabljaković, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković