„Zar ovu ženu ništa ne može da iznervira?“

Letnja konferencija za štampu kancelarke tradicionalni je događaj u Berlinu. Tu se podvlači crta pred letnju pauzu, postavljaju pitanja i traže odgovori. Susret sa novinarima od petka došao je u pikantnom trenutku za Angelu Merkel – utisak je da nakon sukoba oko izbegličke politike sa bavarskom Hrišćansko-socijalnom unijom (CSU) ona još jedva da ima funkcionalnu vladajuću koaliciju. Evropska unija je u lomovima, a međunarodni odnosi, u kojima je uvek znala da poentira, u znaku neuračunljivosti Donalda Trampa.

Merkel je prvo pričala o socijalnoj politici, potrebi da se reformišu penzioni sistem i nega starih lica, o digitalizaciji i veštačkoj inteligenciji, o solidnom stanju budžeta. Ali onda su došla pitanja. Šta kaže na to što Tramp Evropu i Nemačku naziva „neprijateljima“? „To primam k znanju. I pokušavam da argumentujem protiv toga. To sigurno ima veze sa našom privrednom snagom“, rekla je ona. U svom stilu je pazila da ne koristi grube reči: „Okvirni poredak na koji smo odavno navikli je pod velikim pritiskom.“

O svađi tokom koje je ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer (CSU) pretio ostavkom rekla je da je „tonalitet često bio pregrub. Lično ću se boriti protiv takve erozije jezika.“ Na kraju, istakla je Merkel, ipak je nađen kompromis. „A kompromisi su takve konstrukcije kod kojih na kraju prednosti budu veće od mana.“ Da li je razmišljala da se povuče? „Ne“. Da li je svi ti problemi grizu? Ne, to su sve izazovi. „Radujem se već odmoru jer tada konačno mogu da se ispavam.“

„Zar ovu ženu baš ništa ne može da iznervira?“, pita se minhenski Zidojče cajtung. „Nijedan koalicioni partner? Ni Evropa kojoj preti raspad? Ni američki predsednik koji je frontalno napada? Angela Merkel uspela je da održi tradicionalnu letnju konferenciju kao da su iza nje vremena političkog business as usual, a ne sudbonosne sedmice jedne kancelarke.“

„Kancelarka ide na odmor i za svaki slučaj pre toga još jednom stavlja do znanja: ja sam šefica i to ću i ostati“, piše levo-liberalni Frankfurter rundšau koji je, kao i svi listovi u zemlji, posvetio komentar nastupu Merkel. „Ankete su loše, Angela Merkel nakon poslednje svađe sa CSU važi za poljuljanu. Protiv toga šalje signal snage. Svoju agendu predstavlja naizgled opušteno. Bila je nešto konkretnija i spremnija da iznese stav nego što je to prethodnih godina bio slučaj – to je očito pokušaj daviše ne bude poimana kao kraljica haosa već kao probojna šefica Vlade.“

Drugi list iz Frankfurta, konzervativni Frankfurter algemajne cajtung, piše da je ova velika konferencija za štampu bila ista kao i sve prethodne – bez spektakla. „Kako se Merkel oseća, to zna samo ona sama. Njena mirnoća i postojanost, koji polako prelaze u tvrdoglavost, nekima su već izašli na nos. I ova konferencija za novinare bila je u vatromet – trezvenosti i pragmatizma. Merkel ni u jednom pogledu ne može da se poredi sa nastupima Trampova, Putina i Erdogana. Ali za tim i ne treba žaliti.“

Rojtlinger general ancajger piše: „Ova kancelarka je u Berlinu stavila do znanja da ne može da promeni populiste ovog sveta. Zato sve prihvata stoički i drži se trezvenog stila politike. Ne dozvoljava da je skrenu bočni vetrovi. Njoj je važna suština. Nije cilj da se drugi pobede, da im se nametne volja, već potraga za kompromisom koji odgovara obema stranama. (…) Merkel ne pokazuje da je umorna od funkcije. Rešavanje problema spada u politički posao – tako glasi njena poruka.“

U listu Ditmarše landescajtung imaju drugačiji stav: „Merkel prethodnih meseci nije bila alfa-vučica premda su protekli meseci tražili lidersku snagu. Istrošio se kredo Angele Merkel koji se sastoji od čekanja i tihog upravljanja. Posle 13 godina deluje zanemoćalo i potrošeno. Odlazak iz Kancleramta bio bi čin političke veličine.“

Vestfalenpost, novine iz Hagena, rezimira: „Nemci cene svoju kancelarku. Ali slute da je vreme Angele Merkel prošlo. Ne žele radikalno drugačiju politiku, ali drugačiji stil bi im se svideo. Svaki narod čezne za onim što mu nedostaje: Francuzi za dobrim ekonomskim brojkama, a Nemci za šeficom vlade koja bi bila strasna, izazivala oduševljenje umesto osećaja 'idemo dalje ovako isto'. Merkel ne budi radoznalost.“

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android