Zar da se mleko „prosipa po njivama“?

To je, prema njihovom mišljenju premalo. Zahtevaju minimalnu cenu od 40 centi i nižu proizvodnu kvotu. Ako se tržištu ponudi manje mleka, i cena će skočiti – jedan je od argumenata evropskih mlekadžija. Čak se i evropski parlament angažovao oko ovog problema, iako poljoprivreda nije u njegovoj nadležnosti. Ali i u EP „kuvaju emocije“.

Poslanik francuskih Zelenih, Janik Žado zahteva da se zadrži kvota proizvodnje mleka i da se ne ukine, kao što je to planirano, 2015. godine:

„Proizvođačima mleka nije potrebno Vaše sažaljenje“ poručio je Žado gnevno komesarki za poljoprivredu Marijan Fišer Boel i dodao: „Potrebne su stroge kvote. Zato pozivamo zemlje članice da povuku svoje zaključke i umesto toga da vode agrarnu politiku koja proizvođače mleka ne vodi u propast.“

EP ionako nema nadležnosti u agrarnoj politici

I u Evropskom parlamentu je to pitanje političkog opredeljenja. Da li se i dalje potrebno pridržavati se starog modela najviših granica proizvodnje ili pak modela slobodnog tržišta? Ne žele svi seljaci da se vrate u plansku privredu. Poslanica Liberalne stranke u Evropskom parlamentu, Brita Rajmers ima farmu u pokrajini Šlezvig Holštajn.

„Sve se češće čuje da bi trebalo promeniti kvote za proizvodnju mleka. Ja kao proizvođač mleka mogu samo da Vas upozorim!“

Komesarka za poljoprivredu u Evropskoj uniji, Marijan Fišer Boel se i onako pridržava roka za ukidanje kvota za proizvodnju mleka. Ona uporno ponavlja da kvote još nisu „iscrpljene“.

„Proizvodnja u Evropi je trenutno četiri do pet odsto ispod dozvoljene kvote. Ako bismo kvote smanjili za pet odsto, to bi samo štetilo mladim poljoprivrednicima koji su već investirali…“

Umesto toga, Fišer Boel predlaže da zemlje članice pomognu onima koji i onako nameravaju da prestanu sa proizvodnjom mleka. Ona je obećala da će do kraja godine objaviti izveštaj u kojem će biti navedeno ko najviše zarađuje na mleku i zašto novac ne pristiže seljacima.

autor: S. Arens, M. Kine-Veljković

odg. urednik: N. Jakovljević