RUBRIKE
Medija Centar
- TV uživo
- Svi sadržaji
UČITE NEMAČKI
Kursevi nemačkog
Deutsch XXL
Community D
Nemački za predavače

Reklama

Dragoslav Dedović

Zapisi sa Ušća

Dragoslav Dedović svake subote piše kolumnu iz Beograda, u kojoj ostavlja trag o mestima koje je posetio i ljudima koje je sreo. Kolumna se objavljuje i u podgoričkom dnevnom listu „Vijesti“.

DW.COM

Varneminde – na ušću Vrane reke

Desetak do glave izbrijanih momaka sa pilotskim jaknama i padobranskim čizmama nose gajbu piva. Setim se da nemački neonacisti takođe tradicionalno organizuju prvomajsko slavlje. Moraću da nađem deo plaže daleko od njih.

Prečnik bombe pod Oblacima

Mnogo manje bola ti zadaje kada pišeš onako kako moraš. Unutrašnje mučenje se povećava kada odlučiš da zaćutiš, uprkos porivu da kažeš nešto bitno, ali i kada pokušaš da napišeš nešto tuđom rukom i pameću.

Svrab fantomske pesme

U Beogradu sam čekao novac koji će stići iz Nirnberga. Upravo sam izašao iz Bosne gde sam video prve dane rata. Video sam dovoljno. Posedovao sam kofer, u njemu nešto odeće, nekoliko knjiga, naočare, ostalog se ne sećam.

Alanja – milenijumi na mačijim šapama

Kod Crvene kule slušam došaptavanje talasa i sultanovog brodogradilišta. Mahala se od mora penje prema tvrđavi. Na terasama lučkih restorana muški i ženski vokali se takmiče u sladostrasnom opevavanju ljubavnog bola.

Boka: „Pokrivena nebom ko od plave svile“

Kotor, Perast, Herceg Novi – blagosloveno antičko podneblje. Gde inače na Mediteranu možete da naručite domaće punjene paprike ili sirnicu, da vas okružuje vaš jezik, ali da se osećate kao na Siciliji ili na Krfu?

Boka – so i marmelada

Nešto od staračke priče ispričane drhtavim glasom, nešto od atmosfere iz Kuće starog kapetana, nešto od mirisa i boja tog letnjeg dana, ostavilo je krasnopisom trag na mojoj duši.

Moj Lajpcig je vredan hvale

Na početku se tu govorio jezik zvani serbšćina. Mesto je mirisalo na lipe. Gete ga je nazvao Mali Pariz. Početkom devedesetih je opusteo, da bi u decenijama koje slede postalo jedan od najtraženijih nemačkih gradova.

Zemunsko hvatanje zjala

Viđen sa Kalemegdana, Zemun je najlepše ogledalo svih beogradskih pobeda i poraza. A Dunav posmatran sa Gardoša, liči na fjord iza kojeg na plavičastom šumadijskom pobrđu, nakošenom ka reci, drema zver zvana Beograd.

Sećanje na Krakov

Poljski trubač je po legendi pre osam vekova sa tornja crkve trubom upozoravao grad, sve dok mu grlo nije probola mongolska strela. Truba se i danas čuje u podne. Naglo prekida na mestu na kojem je davni trubač zanemeo.

Crna Trava i čemerna planina

Ljudi iz najmanje opštine u Srbiji izgradili su najviše čuvenih zgrada u Beogradu i širom bivše Jugoslavije. Ali Crna Trava se decenijama topi kao grudva snega na suncu, pa sam odlučio da vidim to čudo – dok ga još ima.

Dan uz Vučjanku

Planina se zove Kukavica, a reka Vučjanka - to obećava divljinu. Iskoračimo li iz turističke zone komfora naći ćemo se na mestima čija upečatljiva lepota još nije u ponudi prestoničkih agencija. (25.07.2020)

Vlasinsko jezero – rika mrtvog bika

Ima ovde simpatične životnosti. Ali kada čovek pomisli šta bi jezero pod srećnijim okolnostiima moglo biti, ili čak šta je jednom bilo, sadašnje stanje je tužna lepota čiji je procvat obećan, a nikada do kraja ostvaren. (18.07.2020)

Oslo – u rajskom vrtu

Posetio sam Oslo mnogo pre Brejvikovog zločina. Grad i zemlja su se tada nalazili u nekoj vrsti naivne čednosti. To je bilo dragoceno stanje, nešto što bi se moralo sačuvati u sećanju jer je u Evropi već jako retko. (11.07.2020)

Cimerova Pištaljka

Mora da smo u oku svevidećeg posmatrača izgledali zabavno. Tri muškarca u gaćama, dva noža i čekić u šakama, pred zoru, u dvorištu do ulice koja kao tobogan silazi u svetlucavu kotlinu i zove se – Mrakuša. (04.07.2020)

Kako se kalio komšija

Tekla je dvadeset i treća godina bratstva i jedinstva, a u bosanskim selima i mahalama isto je ostajalo da živi sa istim. Mora da smo našim novim muslimanskim komšijama te 1967. izgledali skoro – nestvarno. (27.06.2020)

Linc – šarena varoš na Rajni

Dugo je za mene Linc bilo tek ime gradića na Rajni, nekih 25 kilometara južno od Bona. Ali ponuda za celodnevni izlet turističkim brodom tog leta bila je previše dobra, da bih je zanemario. (20.06.2020)

Zagrebačka ljubavna nit

Taj grad ne doživljavam kao turista ili stranac. Ništa od čednog pogleda, blaženog neznanja, od slatkog približavanja neznanom mestu na kojem vas čeka sto hedonističkih čuda, obećanih u klipovima turističkih agencija. (13.06.2020)

Sofija – beton protiv melanholije

Potrošena je bajka po kojoj će članstvo u Evropskoj uniji doneti brz priključak na zapadni standard. Ali Bugari, kao i većina Balkanaca, umeju da čekaju. Zato je kultura mezetluka ovde uznapredovala do svog vrhunca. (06.06.2020)

Malta – kameni pupak Sredozemlja

Tog je januara u Beogradu znalo da bude i minus dvadeset. Poletevši sa aerodroma, nisam ni slutio da će me za koji sat sačekati razlika od skoro četrdeset stepeni. Malta je i usred zime topli, kameni pupak Sredozemlja. (30.05.2020)

Brucošijada

Uzmeš mikrofon pred gomilom i zamoliš za minut ćutanja. Od Titove smrti na takve reči ljudi kao hipnotisani ustanu i ukrute se. U Sarajevu godine 1983. sve pesničke performanse – pa i ovaj moj – još uvek prati Služba. (16.05.2020)

Leskovački setni čokoti

Otkako nam nevidljiva ruka namiče maske na lice i za nama zamandaljuje vrata u pet popodne, obdan šetam najboljim vinogradskim pobrđem Srbije. Priča o njegovoj zapuštenosti jeste priča o mučnoj srpskoj tranziciji. (18.04.2020)

Povampirenje bez upokojenja

Pekić nas vodi u zlatni rudnik evropskih ideja da vidimo kolone leševa proizvedene u ime baš tih ideja. Roman „Kako upokojiti vampira“ opisuje paradoksalni nastanak totalitarne svesti iz – simuliranog sukoba sa njom. (11.04.2020)

Putovanje u Novi Jerusalim

Drvodelja u svojoj stolici umire od kuge. Čovek rođenu majku prijavi kao vešticu. Pisar za užinu pojede smrtnu presudu. Beograđanin proda ideale za slavu. Arheolog u logoru vidi savršenu zajednicu. To je Pekićev svet. (04.04.2020)

Stražilovo – kad mlidijah živeti

Opet čitam stihove koji me vraćaju na Stražilovo. I više nije važno da li je počeo policijski čas: Moj prozor odjednom prestaje da bude granica zabranjenog sveta. (28.03.2020)

Daleko je Puerto de la Kruz

Zaglavljen u vanrednom stanju, okružen tišinom policijskog časa, razum kaže da tako valjda mora. S tugom pomislim na Španiju. Ali duša se otme, opet poleti preko Atlantika, do Tenerife, ostrva otetog Africi. (21.03.2020)

Brisel – gutljaj iznenadne smrti

Otpiješ gutljaj „Iznenadne smrti“. Osmotriš čovečuljka koji je mokrio i po kukastom krstu i po teroristima. Ako je tačno da je Belgija „Balkan Zapada“, onda bi Brisel mogao da bude – zapadni Beograd. (14.03.2020)

Subotica, čarna slobodica

Planetarna rerna je zagrejala februar u Panoniji, ali proleća ne može biti sve dok goli gradski drvoredi ne olistaju. Okupana kosom zimskom svetlošću, Subotica ipak odaje utisak lepe i bogate bačke varoši. (22.02.2020)

Palićka svirka kašika

Mesto mondenskog odmora gospode iz davno prohujalog vremena. Mesto radnih akcija u socijalističkoj Jugoslaviji. Mesto u koje je fudbalska reprezentacija išla na pripreme. Mesto gde u kafanama sviraju kašike i viljuške. (15.02.2020)

Mastriht – na evropskom balkonu

Devedesetih sam se prvi put obreo u prelepom starom gradu na velikoj reci, sa bezbroj kafea. Uživaonice lakih opijata zvale su se „Misuri“, „Meri Džejn“, „Sloumošn“. Pola pogranične Nemačke je ovamo dolazilo na duvku. (08.02.2020)

Rim – žagor gomile, muk ruševina

Zlokobna istorija bledi na osunačanom trgu. Unaokolo zuje turisti, pred nama tiho šapuće pena na kapućinu. Ostali lepi gradovi sveta nemaju ovako melodičnu zvučnu kulisu. I kada se svađaju, ovi ljudi kao da pevaju. (01.02.2020)

Berlin te ništa ne pita

Grad je zbir parčića polomljenog ogledala, koje su posle svakog istorijskog kraha ponovo proizvoljno sastavljali. Možda je baš zbog toga Berlin jedinstven na planeti. (25.01.2020)

Vlasotince, varoš idilska

Planinska reka Vlasina izbija na rub Leskovačke kotline. Posmatrate li sa gradske brane maglu kako se diže sa obronaka bregova, a sunce je pretvara u žutu vunu, onda vam bude drago da ste tu, a ne na nekom drugom mestu. (18.01.2020)

Palermo pod kožom

Dolazim naoružan Geteovim citatom iz njegovog drugog dela Italijanskog putovanja, iz aprila 1787: „Italija bez Sicilije uopšte ne ostavlja sliku u duši: ovde je ključ za sve.“ A Palermo je zlatna, oronula ključaonica. (11.01.2020)

Beograde, uzmi me na krilo

Još od detinjstva pokušavam da „čitam“ grad u koji stižem kao da su njegove ulice tekstovi ili partititure. Beograd, obeležen rekama, meni iz vazduha liči na malo grčko slovo „lambda“ spareno sa „alfom“. (04.01.2020)

Leskovac – bol u krepkoj duši

Ima metafizičke pravde u tome da je jedini muzej posvećen Tomi Zdravkoviću – kafana. Dok čovek uživa u roštilju sa omota ploča i postera koji krase zidove Tomine priče gosta posmatraju njegove tople, tužne oči. (28.12.2019)

Kadiz – duša harmonikom vezana u čvor

Grad na ostrvu, onaj sa putokaza na autoputu, iz Vikipedije, turističkih vodiča i priče poznanika, postaće grad sa bojama, mirisima i ukusima, javiće nam se zvukovima. Dodirnuću ga. I tome se radujem. (21.12.2019)

Istanbul - Nizametinov leteći tepih

Na trgu Taksim setim se da je srpski janičar Konstantin Mihailović ostavio svedočenje o tome kako su 1453. sultanovi brodovi po balvanima namazanim lojem ovde „plovili“ uz brdo da bi se sa druge strane spustili u vodu. (14.12.2019)

U Stambolu na Bosforu

Prvo jutro u Istanbulu u kojem svesno doživljavam grad, i već je jasno: on je veće čudo i od pesama koje su mu spevali. Uveren sam da na jednom od sedam bregova svetli ono kuransko maslinovo drvo, ni istočno ni zapadno. (07.12.2019)

Alhambra – bašta blagoslova

Teško je reći šta donosi više zadovoljstva, kada gledate Granadu iz Alhambre ili Alhambru iz Granade. Ovo mesto nas podseća na to šta bi naš svet mogao da bude ako bismo lepotu shvatili kao našu najvažniju istinu. (30.11.2019)

Sevilja – prestonica mezetluka

Sevilja je za „tapase“, španske mezetluke, ono što je Leskovac za pljeskavicu. Tu ćete probati original. A i sve što prosečan turista očekuje od juga Španije – sunce, istorija, lepota – ovde je zastupljeno u izobilju. (23.11.2019)

Katanija – lepotica od crne lave

Svako ima svoj jug. Oni koji vole toplinu reći će da je to blagoslov, a oni koji obožavaju novac smatraće to teretom ili čak prokletstvom. Tako i Sicilija, koja je krajnji jug italije ima svoj jug – Kataniju. (16.11.2019)

Frajburg – tropska Nemačka

Hedonističku zonu na krajnjem zapadu, od Ahena, preko Trira do Frajburga trebalo bi da poseti svaki putnik koji želi da upozna Nemačku mimo stereotipa koje je nametnuo Minhen. Ovaj put sam išao u slobodarski Frajburg. (09.11.2019)

Skoplje – grozdober u oktobru

Nevidljivi ožiljci na nevidljivoj mapi grada jesu poput notnog zapisa. Ko ume da ih vidi odsviraće celu beskonačnu hroniku tih istorijskih rezbarija, pretvoriće dušu grada u zvuk. (02.11.2019)

Strazbur – levo stopalo desnog kuvara

Staklene zgrade Suda i Parlamenta ostaju hladne prema mravljim brigama na dalekom Balkanu. Ali mene nije muka dovela ovamo da tražim pravdu. Bezazleni sam putnik u potrazi za pograničnim zemljama, višeznačnim identitima. (26.10.2019)

Vrelo Bune – poliranje srca

Smaragdna voda u kraškom krajoliku, nad njom derviška kuća i čempresi. Ova zemlja svojom suštinom pripada Mediteranu, njegovoj jedinstvenoj, orijentalnoj verziji. Ovo je zapad Orijenta i Orijent Zapada. (19.10.2019)

Ko ima u kefalu doći će u Čefalu

Vizantijska ruka na Siciliji ostavila je trajan trag. Mozaici poput Hrista Svedržitelja u katedrali varoši Čefalu spadaju u najlepše svoje vrste. Naravno, tu su i plaža usred grada, bizaran sladoled i pica za pamćenje. (12.10.2019)

Dok gledaš ambis u Rondi

U andaluzijskoj varoši Ronda, na mostu, 120 metara iznad reke, ili na balkonu isturenom nad ambis, možda vam na um padne da vladika Danilo voli visinu ili da Niče ceni dubinu. Ali svakako ćete se setiti snova o letenju. (05.10.2019)

Sokobanja – šest izvora bez putića

Sokobanja nije samo najposećenija banjska varoš Srbije. Ona je istodobno stešnjena između slavne prošlosti i onoga što bi bez sumnje mogla biti, kada bi ljudi umeli da izbruse svoj skrajnuti, nebrušeni dijamant. (28.09.2019)

Kolmar – Francuska sa staronemačkim šarmom

U celom Alzasu, pa tako i u lepom Kolmaru, skoro sve izgleda kao u starinskoj Nemačkoj, ali ipak ništa nije isto. Ta „Francuska sa nemačkim šarmom“ najpre zbuni, pa onda oduševi. (21.09.2019)

Grad legendi, Marksa i vina

Ako se jednog sunčanog jutra probudite u Triru trebalo bi da se zadivite zbog toga što taj grad sebe vidi kao mnogo stariju naseobinu i od Rima, a kamoli od takvih žutokljunih gradova kakvi su Berlin ili Hamburg. (14.09.2019)

Mostarska elegija

Mostar spada u onih nekoliko ovdašnjih čudesnih varoši koje bi svaki ozbiljan putnik za života morao da vidi. To je tačka u kojoj se, kao možda još jedino u Andaluziji, ukrštaju svetovi koji se prepliću i u nama. (07.09.2019)

Nirnberg, od procesa do kobasica

Nirnberg ima najviše muzeja po glavi stanovnika od nemačkih velikih gradova. I po drugim merilima spada u sam vrh svetske liste gradova koji nude kvalitetan život, te ove godine sa Stokholmom deli 23. mesto. (31.08.2019)

Iznemoglo srpstvo rumunskog Podunavlja

Pomislim da naslov „Srbija na istoku“ Svetozara Markovića nigde nije tako čudan kao u rumunskom Podunavlju, ispod manastira Bazjaš, gde zadivljen gledam kako rumeno sunce tone za horizont na zapadnoj, srpskoj obali. (24.08.2019)

Sarburška ekstaza

Reka Sar se kao zmija zarila u stomak doline okružene pobrežjima punim – vinograda. U varoši Sarburg, dvadesetak kilometara od Trira, pokažite konobaru nasumice prstom nešto na vinskoj karti. Nećete se pokajati. (17.08.2019)

Ahen, grad nevidljivih voda

Ahen nema reku. Tamo gde se ukaže neki most u dubini je železnička pruga. Pa ipak, grad leži na mestu gde se dodiruju vrele i hladne vode. (10.08.2019)

Grad staklenih testera

Zapita li me neko, gde se nalazi najlepše mesto koje sam do sada video, nađem se u nevolji. Rumi nas podučava da su put, ljubav i Bog isto. Kako onda da jedna stanica na putu bude lepša od druge? (03.08.2019)

Tuzla - grad na obodu iščezlog mora

Grad je ostao „mešana zona“ sa jasnom bošnjačkom većinom, ali sa skoro trećinom „ostalih“, dok su drugi urbani centri zemlje u ratu i nakon njega sveli manjinske populacije na nekoliko folklorističkih procenata. (27.07.2019)

Konstanc – molitva za Jana i Zorana

Brod kao po ulju klizi Bodenskm jezerom. Površina svetluca. Na njoj sunce ispisuje reči nepoznatog jezika. To mogu biti samo stihovi himne posvećene putovanjima. Konstanc još iz daleka pozdravlja raširenih ruku. (20.07.2019)

Zlatibore pitaj Taru

Vreme provedeno sa domaćinom na tremu spada u najbolje što Zlatibor može da ponudi. Strmina sa voćnjakom. Drveni zid kuće koji zaista miriše na drvo. Pošten pogled čoveka koji brzo misli, a sporo priča. (13.07.2019)

Lindau – jedinog Boga slava

Kula na promenadi je tu već osam vekova. Kada pijem piće u njenom hladu ponekad me kao ledeni nokat dotaknu prohujalo vreme i ljudi kojih više nema. Recimo, Marija Madlener koju su pogubili kao vešticu. (06.07.2019)

Ljudi sa Boračkog jezera

Bosna je zamišljena i setna kao Ahmed Nurudin koji čeka zoru. A Hercegovina je sva Dizdarev „Sunčani Hristos“. Izađeš iz tunela u – najseverniji domašaj Mediterana, tamo gde se legende ispredaju o nastanku jednog jezera. (29.06.2019)

Regenzburg – premeravanje neba iz rajske bašte

Regenzburg je grad u kojem možete iz „Sokaka Belog jagnjeta“ skrenuti u „Ulicu Belog petla“, da bi potom preko „Pijace uglja“ stigli do „Jednorogovog sokačeta“ te nastavili „Ulicom tri Mavara“. (22.06.2019)

Zagrizi Toplu dušu

Vangen će vas prvo dobro nahraniti pa – usporiti. Prodavačice imaju vremena. Konobari imaju vremena. Ljudi za tezgama na pijaci imaju vremena. Ako ovde provedete više od jednog dana shvatićete da – i vi imate vremena. (15.06.2019)

Krfsko hodočašće

Ako te početkom 1916. bolnog ukrcaju na barku znaš da ti nema spasa. Desetak minuta brodske vožnje od Krfa ka ostrvu udaljenom svega jedan kilometar put je Aheronom do Hada. Vido u srpskom pamćenju ostaje “Ostrvo smrti”. (08.06.2019)

Razglednica iz Jonske republike

Mleci su ovde vladali više od četiri veka. Otud amalgam Grčke i Venecije. Na plaži u Pargi upinjem se da prepoznam jezik kojim govore obesni lokalni mladići. Na njihova usta se radosno javlja potonula Mletačka republika. (01.06.2019)

Lisabon – svetlošću okupana seta

Sunce se nakosi prema ušću Teža u okean i grad zasjakti kao da je građen na leđima ribe. Svetlo se prolije niz krljušt trgova i ulica. Taj tren poveže posmatrača i grad ljubavnom niti koja će opstati, ma gde on otišao. (25.05.2019)

Hamburški dert

Na severu Nemačke kontrasti su jasniji, ljudi direktniji. Bogataši su bogatiji, a proleteri proleterskiji. U milionskom Hamburgu susreću se klavir i saz, Skandinavija i Zapadna Evropa, okean i kontinent. (18.05.2019)

Amsterdamski Narcis

Amsterdam je plutajuća ludnica. Turisti nadiru sa svih strana, i kopnom i vodom, praveći od predivnog gradskog jezgra klaustrofobični mravinjak. Iz stotina kafanica dopire oštar i aromatičan vonj marihuane. (11.05.2019)

Ramo, Ramo – Tito moj

Setimo se poslednjeg zajedničkog kupanja u kiču, koji su jugoslovenski narodi inače obožavali. Oplakivanje vrhovnog žreca partizanskog mita, bilo je ravno suočavanju deteta sa sopstvenom smrtnošću kroz smrt roditelja. (04.05.2019)

Caribrodska žalosna vrba

Poneki etnolog tvrdi da je cela oblast, podeljena između Srbije, Bugarske i Makedonije, naseljena istim narodom - Šopima. Dimitrovgrad je, sudeći po hrani, svakako u samom središtu tog Šopluka. (27.04.2019)

Pirot – Tigar sa Vemblija

Kej kraj Nišave je nešto na čemu bi ovom gradiću mogao pozavideti i Beograd. A to što u pirotskim kafanama iznose na sto jeste verovatno najbolje što možete dobiti u Srbiji. (20.04.2019)

Tarantino u Vranju

Otišao sam prvi put u Vranje. Nisam više hteo da propuštam čarobne trenutke koje su takve punokrvne čaršije – a Vranje je to u mojoj trajnoj simpatiji izdaleka zasigurno bilo – spremne da daju. Vredelo je. (13.04.2019)

Selo slepaca

Plašt od laže i paralaže prekriva slonovsko biće Srbije. Ljudi se dele na one koji slepo veruju vođi koji ume da im priča „mloge reči“ i one koji bi da progledaju, jer znaju da slon nije ni zmija, ni lepeza ni platan. (30.03.2019)

Bombe zapadne proizvodnje

S prvim eksplozijama u Beogradu umrla je iluzija da će izvorni pacifisti kao nemački Zeleni pod Joškom Fišerom umeti da nađu način da izbegnu rat. Fišer nije pacifikovao Nato već je Nato militarizovao Fišera. (23.03.2019)

Milo kao ne zna da oni znaju

Mada su skoro sve karte na stolu, Đukanović neće da ode. A ne može ni da ostane. Pa ide u Berlin, da priča u odabranom društvu koje će se u ime geopolitike praviti da ne zna ko je Milo. Građani Crne Gore moraće sami. (16.03.2019)

Kako je Stiv rušio Miloševića

Zakoračio je prema kordonu. Izabrao je najvećeg Krajišnika u oklopu. Zviznuo ga je pravo u oči. Ovaj je pao kao suvi list. Potrčao je. Stigli su ga negde kod Londona. Njegova bela pamučna majica lepo je upijala krv. (09.03.2019)

Južna pruga do Hamburga

Kako tri mlade medicinske sestre odlaze iz Srbije u Nemačku, beže iz zemlje u kojoj se partijska knjižica ceni više od znanja, da li će istrpeti fantomski bol za zavičajem i kako Srbija postaje zemlja odlazećih ljudi. (02.03.2019)

Francuski zamak pred drugi Kosovski boj

Dvadeset godina od Rambujea znamo dve stvari: prvo, ono što je tamo nuđeno Beogradu bilo je provokacija, uvod u bombardovanje; drugo, kada bi neko danas ponudio papir iz Rambujea, Srbi bi ga sigurno proglasili za sveca. (23.02.2019)

Neotuđiva prava AV-a

U neotuđiva prava koja je kaparisao Aleksandar Vučić spadaju pravo na vređanje neistomišljenika, na izbegavanje odgovora, na obećavanje čuda, proizvođenje magle, ignorisanje činjenica i zamajavanje partnera. (16.02.2019)

Shvatiće i Vučić, ali biće prekasno

„Opsadno stanje“ svesti tera Vučića da ide Srbijom i vodi kampanju. Vlast loži svoju vatru strahom od pada i ne vidi da bahatošću izaziva proteste. Vučić će, kao i svaki samodržac, to shvatiti tek kad mu dođe kraj. (09.02.2019)

Sve slane ribice Ane Brnabić

Zašto stjuardese dilaju slane ribice? Zašto arapski prijatelji nisu nabavili avione koji su već morali da lete u floti Er Srbije? Zašto građani iz svog džepa plaćaju tu igranku? I šta je premijerki u tome smešno? (02.02.2019)

Vučićev mehur

Na rang-listi medijskih sloboda zemlja klizi ka Rusiji i Turskoj umesto ka Skandinaviji, a Vučić se u Davosu opet pravi nevešt i traži stranu pomoć da oslobodi medije iz sopstvenog zagrljaja. (26.01.2019)

Ne budi Paša

Građani u Srbiji nemaju izbora. Ili će da iznude novi demokratski početak ili će njihova deca sa kartom u jednom smeru u ruci da proklinju i njih i samodržačku beskonačnost na koju su pristali, piše Dragoslav Dedović. (19.01.2019)

Na levoj strani Vučićevih grudi

Na Vučićevim prsima će da zablista ruski orden koji već krasi grudi aparatčika, oligarha, ekstremista ili diktatora. Ima tu i ponekog poštenog čoveka. Naprednjački hroničari već horski kliču istorijskom uspehu. (12.01.2019)

Drvo koje ubi sneg

Vasile Vasko Popa je umro 5. januara 1991. kada je njegova zemlja – Jugoslavija – već bila na izdisaju. Mnogo pre toga u pesmi „Jurke“ pesnik je humorno opisao večna pravila balkanske surove igre. (05.01.2019)

Jugovizija ´18

Na šta pomislim kad neko kaže Hrvatska? Na Kolindu, Modrića i Tompsona. A Montenegro? Tramp se uplašio agresivaca. BiH? Dodikovanje i komšiluk. Srbija? Eh, Srbija. Jedan vođa, jedna uređivačka politika, jedan cilj. (29.12.2018)

Partizan, nobelovac i bluzer

Datum je višestruko iritantan. Dan Armije. Dan kada je umro Džo Koker. Ili Semjuel Beket. Dan kada je Prva proleterska doživela vatreno krštenje. Kako su se trojica ljudi sreli u suton onoga što je bila Jugoslavija. (22.12.2018)

Toni Bler po drugi put među Srbima

Premijerka je savetnika Blera spustila u crnu kutiju mukle tišine, a predsednik piše penzionerima ne odajući odakle mu adrese. Ustav izgleda uzalud jemči pristup informacijiama od javnog značaja ili tajnost podataka. (15.12.2018)

Britva pod grkljanom

Možda se vlasti čini da njena judikativa kroti opozicionu goropad, ali britva pravnog nasilja duboko zaseca već načeto tkivo crnogorskog društva. Koje će se još više razgoropaditi. Dakle, sloboda za Medojevića! (07.12.2018)

Biser iz Vučićeve krune

Došlo je vreme kada im se može. Uvode duhovne hahare u svečane sale, tutnu im u ruke cveće i nađu nekoliko toplih reči o životnom delu negatora zločina, o njihovoj rodoljubivoj vernosti đeneralskom liku i delu. (01.12.2018)

Šengenska tvrđava i Đavolovo uže

Rođendan bodljikave žice nas opominje da je čovečanstvo spremno da na ljude primeni sva mučenja izvorno namenjena životinjama. Američki starosedeoci, belosvetske izbeglice, vojnici i logoraši dobro znaju Đavolovo uže. (24.11.2018)

Šio nam ga Đura u bečkoj krčmi

Đorđa bi danas opisali kao ilirskog nevladinog aktivistu. On je mlad oboleo od zaraze koje se habzburška vlast plašila – od ilirizma. Docnije su tu boljku različito zvali: mladobosanstvo, jugoslovenstvo, region... (17.11.2018)

Bildovanje razlike

Putovanje autobusom do Bosne i nazad potvrđuje spoznaju da balkanski narodi većinski neguju svoje ratom stečeno pravo na bildovanje razlika. A isti im je rukopis siromaštva upisan u prilaze sumornim gradovima. (10.11.2018)

Palež kao metafora

Srbija se tesnacem između starletinog dupeta i okrvavljenih ruku haške bratije vozi ka EU kao rastandrkani autobus sa pametnom elektronikom za skupljanje keša. Nju su takvom napravili svi koji su ikad sedali za volan. (03.11.2018)

Bauk populizma

„Bauk kruži svetom – bauk autoritarnog populizma. Autoritarni populizam je antiliberalan, antipluralan i antimultilateralan“. Ovako je berlinski profesor i politolog Mihael Cirn definisao ono što nam se dešava. (27.10.2018)

Prvosrbijansko zlatno doba

Tuča devastiranih državica oko toga ko će ponuditi podmukliji damping neće rešiti problem siromaštva. Postjugoslaviju je okupirao lik iz stripa Alan Ford zvani Superhik – on uzima od siromašnih i daje bogatima. (20.10.2018)

Crnogorski Seks pistolsi

Postrojavanje uz himnu koje se iznudi novčanim kaznama ne podstiče patriotizam već mimikriju. Tako postrojeni ljudi će jednom, ako budu većina, postrojavati one druge. Uz neku drugu melodiju. (13.10.2018)

Dejtonska lirika

U susret izborima u BiH valja osmotriti temelje tronarodne kuće. Nacionalno napaljene stranke, svaka u svom tribalnom špajzu, opet žele da prekreče kuću samo u svoje boje. Tako je to kad temelje zidaju - rušitelji. (06.10.2018)

Trovači – žiška na rok zgarištu

Koncert diseldorfskih „Trovača“ u zemlji u kojoj glavni muzički događaj mogu postati i narodnjački trileri ministra spoljnih poslova pokazuje šta je jugoslovenski rok mogao da bude da nije odavno umro. (29.09.2018)

Titova rđava suza

Jedini živi svedok Titovog obitavanja na Brionima danas je papagaj Koki. Jedna gospođa se kune da Koki reaguje samo na psovke. Ovde nema nostalgije. Titovo vreme bliže je ruinama Austrougarske nego današnjici. (22.09.2018)

Bolno zdravlje

U Srbiji će starci lečiti starce. Obični ljudi će imati krezav osmeh i nikakvu negu u starosti dok imućna manjina neće morati preko granice na lečenje. Za njih je ovo već Švajcarska. Ovde već vlada medicinski aparthejd. (15.09.2018)

Badinter na Gazimestanu

Secesionisti se ne otcepljuju da bi ukinuli svaku diskriminaciju, već da bi u svojoj državi tlačili svoje manjine. Onako kako su njih tlačili. Zato se ovde svi drže pravila – bolje da ti budeš moja manjina nego ja tvoja. (08.09.2018)

Svrstani i nesvrstani

Pokret nesvrstanih nam liči na retro radio u ćošku. Svako mu se divi, ali nikome ne pada na pamet da ga uključi. Ipak, elite skrajnutih postjugoslovenskih zemalja bi volele da češće navrati makar neko kao Hajle Selasije. (01.09.2018)

Komičarev epitaf

Katkad bih seo na stepenice Vijećnice i slušao kako se ezan meša sa gitarskim rifovima iz obližnjeg kafea Rock. Kao upaljači na koncertu palila su se svetlašca u mahalama. Iz budućnosti još nije dopirao miris paljevine. (25.08.2018)

Okupacija u tri slike

Valja se prisetiti nasilnog ulaska prvog zapadnog protektora, austrougarskog vojskovođe Josipa Filipovića u Sarajevo pre tačno 140 godina. Istorija nas opominje da ni jedna nasilna modernizacija zapravo nije održiva. (18.08.2018)

Uniformisane ubice

Priče o slavnim bitkama su prevara. I na postjugoslovenskom prostoru to su bolesni narativi oko kojih se okupljaju bolesno agresivne mase. Učestvovanje u militarističkim ritualima je saučesništvo u budućim zločinima. (11.08.2018)

Tri Olivera

Nedavno nije otišao samo jedan Oliver Dragojević, već tri: dalmatinski čovik, hrvatski „Oliver nacionale“ i jugoslovenski Oliver. Valjda će u muzičkoj večnosti njih trojica postići aktivnu miroljubivu koegzistenciju. (04.08.2018)

Jugoslovenski dert

Vladimir Dvorniković bio je uveren da melos i ritam izražavaju strukturu čovekove psihe te da su melanholija i ekstremna strast psihološki blizanci. Dokaze za te teze našao je u krčmama između Sarajeva, Vranja i Skoplja. (28.07.2018)

Trampogorci

Tramp je izvršio etnoanalizu Crnogoraca i zaključio da su agresivni. Na to su negodovali svi koji se ovakvom zgodom inače javljaju za reč, od Kasparova do Mekejna. Nešto ipak niko nije spomenuo –američku agresivnost. (20.07.2018)

Pravoslavna unija

Širokim narodnim masama umesto fikcije punopravnog članstva u Evropskoj uniji i fikcije celovitosti Srbije uključujući i ustavno zagarantovani Kosmet, nudi se alternativna fikcija – pravoslavno-energetska sabornost. (14.07.2018)

Bajuvarizacija Nemačke

Shvatio sam osnovno pravilo bavarskog blagostanja. Stranci rade prljave poslove, a država ih restriktivnim merama i kadrovskom politikom u kancelarijama za strance drži na kratkom povocu. (07.07.2018)

Mržnja ubija mrzitelja

„Mržnja ubija onog koji mrzi, a ne onoga koji je predmet mržnje“. Tu rečenicu nije izgovorio Dalaj Lama. Niti je to citat iz Gandijeve zaostavštine. To je izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića. (30.06.2018)

Braća Nemci i naše bitange

U Skoplju belosvetski tajnoslužbaši, srpskoalbanske bitange i ko zna ko još pišu scenario za rušenje Vučića. Dovešće kloniranog Zaeva. Da zagrljen sa albanskim teroristima nasred Terazija zaigra šotu. Paranoja? Tja. (23.06.2018)

Ko to tamo baroniše?

Broj klikova i lajkova nadomešta neposredni iskustveni pristup svetu. Mi nismo ljudska bića već profili. Poneko tako forsira minhauzenske modele ponašanja. Digitalna fikcija postaje kob stvarnog života. (16.06.2018)

Neprijatelji svih boja

Jugoslovenski narodi su loše birali vođe i ideje. Time su zapali u tragičan ćorsokak, jer su najbolja rešenja iza, a ne ispred njih. Olako su ih potrošili. Tako je bilo i sa šezdesetosmaškim nasleđem. (02.06.2018)

Srbija - sedam godina bez Ratka

Jugoslavija moje generacije nije sačinjena od ljudi sklonih knjigama i alternativnom roku, već je njena omladina većinski nedovoljno opismenjena, puna predrasuda o drugom i drukčijem, sklona nasilju i narodnjačkom kiču. (26.05.2018)

Karleušina „ćaša“

Navikavanje na lepše stvari ide brže. Porcije u dobrim kafanama su toliko velike da čovek u Srbiji jedući ustvari hrani i sebe i sve svoje pretke koji gladne duše njemu vire na oči. (19.05.2018)

Slobina furija

Ko da se svakog dana seća tadašnjeg ljutog ministra informacije ili mladog crnogorskog kadra Britve, Pokojnikovog najboljeg učenika? Oni danas zastupaju sve što su tada prezirali. Ali na nesumnjivo Pokojnikov način. (12.05.2018)

Jugomarks

Decenijsku primenu marksizma u Jugoslaviji je najbolje uporediti sa čuvenim automobilom Jugo koji je bio pun trapavog šarma, ali potpuno disfunkcionalan. Marks je za većinu ljudi ostao samo uvozni, nerazumljivi amblem. (05.05.2018)

Rasni prevrtači

Žao mi je što su mnogi ljudi, čija je inteligencija bila usmerena na vrednosno zasnivanje političkih promena, u Beogradu sada postali paradni deo intelektualne logistike Vučićeve vlasti, piše Dragoslav Dedović. (28.04.2018)

Najezda

Dok pijem kafu na Banovom brdu čini mi se da ne preti nikakva invazija skakavaca, fašista, osmanskih konjanika ili pljačkaških hordi. Ali u Srbiji se nikada ne zna. Očekuj neočekivano. (21.04.2018)

Ranjeni Crnogorci

Osamostaljenje ih je uzrujalo kao odbačenu decu, ali s vremenom je to postao tek blagi svrab fantomskog uda. Tiha pomisao na zemlju koja ih je ostavila nasukane u Beogradu, sećanje na neki jug sa kojeg je stiglo prezime. (14.04.2018)

April u Beogradu

Ono što dodatno otežava prepuštanje prolećnim čarima jeste hronična upala Kosova, boljka koja u srčanom predelu muči državu Srbiju, oličenu u omnipotentnom predsedniku, ali i Crkvu koju predvodi mudri patrijarh. (07.04.2018)

Datum 30.04.2018
Ključne reči Zapisi sa Ušća, Dragoslav Dedović
Pošaljite nam e-mail: Vaš komentar
Štampaj Odštampaj stranicu
Trajni link https://p.dw.com/p/2wubG

Povezani sadržaji

Svrab fantomske pesme 10.10.2020

Serbien I Stadtwald Košutnjak in Belgrad

Košutnjak nije vaš 08.08.2020

Urbanistička mafija se prevarila. Košutnjak je emotivna činjenica niza beogradskih pokolenja. Šetajući šumom volim da zamišljam kako će ti koji bi da arče nešto što nije njihovo, pre ili kasnije završiti na robiji.

Frajburg – tropska Nemačka 09.11.2019

Datum 30.04.2018
Ključne reči Zapisi sa Ušća, Dragoslav Dedović
Vaš komentar
Štampaj Odštampaj stranicu
Trajni link https://p.dw.com/p/2wubG