RUBRIKE
Medija Centar
- TV uživo
- Svi sadržaji
UČITE NEMAČKI
Kursevi nemačkog
Deutsch XXL
Community D
Nemački za predavače

Reklama

Dragoslav Dedović

Zapisi sa Ušća

Dragoslav Dedović svake subote piše kolumnu iz Beograda, u kojoj ostavlja trag o mestima koje je posetio i ljudima koje je sreo. Kolumna se objavljuje i u podgoričkom dnevnom listu „Vijesti“.

DW.COM

Trogir – usidri lađu pod zidinom grada

Lepota Rive kao i čaroban splet sokaka od kamena govore o tome da stvarna veličina nekog mesta ne zavisi od broja stanovnika već od istorijske razuđenosti lokalnog identiteta. I naravno, od veštine pripremanja ribe.

Mišo Kovač u mom oku

Moj prvi, verovatno i poslednji splitski susret sa Mišom Kovačem, junakom naših majki. Mnoge od njih više nisu žive. On jeste, u osamdeset i prvoj, kao za inat na bini. U Splitu je za tren zasjala Dalmacija i u mome oku.

Koimbra – ko te ne voli, nije živ

Katedrala izranja iz kaskade krovova, u podnožju brega reka se zlati. Koimbru su zvali „luzitanijska Atina“ zbog jednog od najstarijih univerziteta sveta. On i danas garantuje mladalački duh na ulicama drevnog grada.

Porto – tečni kolač

Na sunčanom bregu katedrala stara osam vekova. Na stolu porto star deset godina, iz podruma vinarije Tejlor, а njoj je 330 godina. Hlad ti pravi krošnja mandarine neodređene starosti. Zbog takvih se trenutaka putuje.

Pešta – zbirka okamenjenih priča

To što posetioci očekuju od Beča izdašnije nudi Pešta – bečke kafane svetskog ranga. Raskošni bulevari, smele građevine, mladenačke ulice, pijaca koja je građena kao katedralna crkva. Dunavski mostovi koji pričaju priče.

Budim – ćilibarska jabuka

Budim je, kaže legenda, nastao kada su starorimske legije došle do ovih predela i na budimskom brdu pronašle ćilibar. Budim je za sve osvajače bio strateška tačka koju je valjalo braniti, više nego gizdavu Peštu.

Nemačka iz bajke

Nemačka me dočekala sa cenama koje zastrašuju, uz nesposobnost upravnog aparata da se posle pandemijske hibernacije vrati na normalan režim rada. Ali turski roštilj i nemačko pivo ostali su odlični.

Legija stranaca – krv za državljanstvo

U bizarnom obredu pripadnici Legije stranaca svakog 30. aprila slede drvenu ruku jednog svog oficira, davno ubijenog u Meksiku. Oni se time zaklinju da će se i oni – ako Francuska tako hoće – boriti do poslednjeg.

Priča o nemom brodolomniku

Prva knjiga zvala se „Drugovi”, potpisao ju je slovenački partizan Toni Seliškar. A prvi naslov na nemačkom bio je „Kompleks Bader-Majnhof” Štefana Austa. Između njih – tri dramatične decenije.

Nirnberg, u jednom pravcu

Autobus se trucka po sremskoj ravnici. Trebalo bi da osetim olakšanje, a osećam mučninu. Sklopim oči i opet vidim nedavne prizore – naoružane ljude koji ulaze u autobus, kako koji hoće, da odluče o sudbini putnika.

Ogledalo je bilo celo

Ušao sam u prvi autobus. Na tabli je pisalo Tuzla-Novi Sad. Više se nisam zaustavio, sve do Nirnberga. Tada nisam znao da čovek neka mesta ne ume napustiti i kada ode iz njih. Bilo je to 10. aprila 1992.

Svi filmovi Samuela Vildera

Sebe je nazvao Bili jer ga je tako zvala majka. A za života je sopstveno prezime izgovarao nemački – Vilder. Američka filmska industrija ne mari za te evropske nijanse. On je za nju bio i ostao Bili Vajlder.

Sreća u nesreći

Svetski dan sreće je usled ružnih slika iz evropskog rata postao bizarna kap u okeanu suza. Ipak se obeležava deseti put. S tim što „imati sreće“ odjednom i u Evropi opet znači – ostati živ.

Dva i po metra rata

Moja ratna biblioteka začeta je u Nemačkoj devedesetih. Rat se ticao raspadajuće zemlje iz koje sam stigao u Bavarsku, pa sam, učeći nemački, učio jezik rata. Siguran sam da na nemačkom neko već piše knjigu i o Ukrajini.

Pazolini – kolaps prošlosti

Pjera Paola Pazolinija su ubili 1975. u Rimu, a rođen je pre tačno sto godina. Njegove knjige i filmovi pokazuju da je on bio najznačajnija umetnička i intelektualna pojava Italije iz druge polovine prošlog veka.

Džoni Keš: Smrti, gde ti je žaoka?

Kada su mu rekli da njegova publika, sačinjena od ljudi koji idu u crkvu, od hrišćana, ne želi da sluša kako on peva za gomilu ubica i zatvorenika, Džoni Keš je lakonski odgovorio: „Pa dobro, onda oni i nisu hrišćani.“

Trauma Hamsun

Sedamdeset godina od smrti norveškog nobelovca Knuta Hamsuna još se nije došlo do uravnotežene ocene da li su važnije njegove neupitne književne zasluge ili njegova neupitna podrška nacističkoj Nemačkoj.

Unutrašnje Sarajevo

Sarajevo je „grad kojem stanovnici nikada nisu dali onoliko koliko je on dao njima” kaže Damir Uzunović u romanu „Ja sam”. Obradovalo me je čitalačko saznanje da je neko generacijski blizak napisao tako značajno delo.

Fransoa Trifo – filmski autor koji odbija da umre

Filmski festival u Kanu je 1958. odbio da izda akreditaciju samo jednom mladom francuskom filmskom kritičaru. Taj kritičar je već 1959. baš na tom festivalu dobio glavnu nagradu za režiju. Zvao se Fransoa Trifo.

Krvava nedelja pedeseti put

U Severnoj Irskoj su te „Krvave nedelje” pre 50 godina na nenaoružane irske mladiće pucali britanski vojnici. Značaj ovog događaja do danas se najbolje ogleda u pesmama koje su potpisali Džon Lenon ili Bono.

Burdije – igra moći i nemoći

Dok se Jugoslavija devedesetih u implozivnom grču opraštala od sveta, jedna intelektualna zvezda je blistala sve jasnije na nebu svetske zajednice umova koji se bave promišljanjem ljudskog društva: Pjer Burdije.

Pesnik koji je sanjao sopstvenu smrt

„Stajao sam na velikom jezeru, pokrivenom kamenim pločama. Izgledale su mi kao vrsta smrznute vode. Usudio sam se da učinim nekoliko koraka…” Ovaj san zapisao je Georg Hajm, dve i po godine pre smrti u zaleđenoj reci.

Bouvi – Tesla među muzičarima

Njegov uticaj je još uvek veliki, umetnička igra sa našim predrasudama inteligentna, a pojava i spremnost da misli na neustaljen način može opravdati nadimak – Tesla pop-roka. Dejvid Bouvi rođen je pre 75 godina.

Rakija za Barbarogenija

Kad dublje zavirim u treš-ponudu na Jutjubu, ugledam pevaljku kako, odrađujući onaj hit „Volim momke koji piju rakiju“, puca iz pištolja. Tada tačno znam gde smo – na balkanskom kontinentu. U zoni teških mamurluka.

Oj Srbijo među grčićima

Posle bruke na državnom nivou, EPS i na lokalu nastavlja da se ponaša grčićevski. Mrtvi hladni oni svojim električarima narede da po ljutom mrazu na četiri sata isključe struju u zgradi, da bi – promenili brojila.

Pomorandža s ukusom krvi

Neki klinac upravo negde u svetu snima sam sebe dok tuče vršnjaka. Pod objavu u internetu podložiće omiljenu muziku. Umorno je naše zgražavanje. Planeta je postala „Paklena pomorandža”. Lepo nas je Kjubrik upozoravao.

Kalemegdanski Miki Maus

Setimo se na 120. Diznijev rođendan da je Robert B. Dilts rekao kako postoje tri Volta – vizionar, realista i namćor. Kakav god bio, Dizni je stvorio likove za večnost, jer je globalni Patkovgrad i danas izuzetno živ.

Atina – ruža đakonija

Ako se grad od nekoliko miliona ljudi igde može obuhvatiti jednim dugim švenkom, onda je to sa brda Likavit. Kada to učinite po vedrom danu, kada je nebo helenski plavo, onda se računa kao da ste zagrlili Atinu.

Atina – drevna devica

Ono što nam sufliraju istorijski udžbenici, letovanja negde na Halkidikiju ili priče onih koji su već bili u višemilionskoj prestonici Grčke, ne može da nas pripremi na to čudo. Atina je drukčija.

Krvna grupa kao sudbina

Kada je Karl Landštajner u Bečkom kliničkom nedeljniku 1901. objavio tekst „O pojavama aglutinacija normalne ljudske krvi“, nije mogao znati da će mu otkriće krvnih grupa posle nekoliko decenija doneti Nobelovu nagradu.

KGB – između mita i užasa

Pre 30 godina je raspušten ozloglašeni KGB. Njegova umešanost u pokušaj komunističkog puča u Moskvi bila je kap koja je prelila čašu. Ali duh KGB-a živ sudeći po bivšem oficiru službe Vladimiru Vladimiroviču.

Ezra - pesnik u kavezu epohe

Naše biblioteke bi bile znatno oskudnije bez velikih književnih dela otvorenih simpatizera nacizma, Knuta Hamsuna ili Gotfrida Bena. U tom nizu je svakako i Musolinijev fan, američki pesnik Ezra Paund.

Harmonikašenje

I mene je rodila Srpkinja, ali ne bih ni u snu izabrao poetiku razvaljenog seoskog doma kulture kao model za Srbe. Dodik harmonikašenjem pretvara svoj narod u karikaturalnu predrasudu o njemu.

Prvi put, drugi put, plati reket

Kad izvršitelji u Srbiji prodaju nečiji stan, često se pojavljuju kriminalci koji mu veštački dižu cenu – osim ako ne platite reket. Novinar i kolumnista DW Dragoslav Dedović zabeležio je jedan takav pokušaj iznude.

U hladu somborskih Bođoša

Gradonačelnik Sombora je krajem pretprošlog veka svoju prašnjavu varoš pretvorio u čudesan grad drvoreda. Zasadio je američki koprivić koji u Somboru zovu – bođoš. Ljudi su tada verovali u sadnice, a ne u testere.

Ideja biblioteke, prstohvat smisla

Oproštajni poklon Angele Merkel bio je 500 000 evra „za obnovu“. Vučić je rekao da je reč o obnovi biblioteke na Kosančićevom vencu, koju su aprila 1941. uništile nacističke bombe. Prepoznajem ideju, znam i aktere.

Ranjeni ljudi

Rat se nije odigrao pre nekoliko decenija, već pre nekoliko trenutaka. On je gorki, oklopni talog u njihovim dušama. Ovo shvatam dok se vozim u kolima prvo sa bošnjačkim pa onda sa srpskim ostarelim ratnikom.

Koblenc – između vode i vatre

Zastajem pored spomen-krsta iz 1669. U epidemijama kuge na tom mestu su sahranjivali mrtve u masovne grobnice. Mi to više ne radimo. Ali imamo svoje epidemije. I svoje mrtve. Kako li će izgledati njihov spomenik?

Kako Struga – nema druga

Strugu sam prvi put posetio avgusta 1991. Jugoslavija je bila na izdisaju, a mene su pozvali na Struške večeri poezije. Istim povodom sam se obreo u varoši na Drimu tri decenije kasnije.

Dortmundom nikad ne hodaš sam

Himna koju su fanovi Borusije preuzeli od Liverpula kaže da ni stranac ovde ne hoda sam – ako nosi nešto žuto-crno. U šetnjama Dortmundom saznao sam da je grad knjiga sa hiljadu priča, a fudbal je samo jedna od njih.

Vakcinisani Nemci: U Beograd? Ne može!

Kada se reciprocitet ili uzajamnost kao vrli princip međunarodnog prava spusti u pandemijske nizine, u ljudsku dolinu suza, on zazvuči poput dečijeg inaćenja u pesku: Ako mi ti ne priznaš vakcinu, onda neću ni ja tvoju.

Kako sam trovakcinisan

Dve potvrde na moje ime, jedna o ruskoj, a drugi o američkoj vakcini ukazuju na to da se verovatno neću razboleti. Ali i na to da naš svet proizvodi apsurdne situacije čak i kada misli da štiti zdravlje ljudi.

Svud me prati pregolema tuga

U tom glasu je bilo neke proročke, liturgijske snage. Nešto zadimljenog džeza. I puno karasevdaha. Luis je naučio ljude, među njima i mene, da se muzika deli na dobru i lošu, bez obzira na žanr.

Pablo iz mog sokaka

Ljudi sa ovakvim poremećajem zahtevaju divljenje, ne podnose kritiku, ne razumeju osećanja drugih, ali su nenadmašni u tetošenju sopstvenih duševnih mehurića. Sebe uzdižu time što će druge uniziti. Ovo je njihovo vreme.

Singerov razgovor s kravama

Jakov u romanu Rob kaže kravi dobro jutro: “Tokom godina je navikao da razgovara sa kravama, pa i sa samim sobom, samo da ne zaboravi jidiš“. Insistiranje na jeziku koji malo ko razume obeležilo je i Singerov život.

Izađosmo u polje

Despotu Stefanu Lazareviću privukla me je krajem osamdesetih njegova pesnička poruka. Zamišljam ga kao usamljenog vladara koji u tišini prevodi sa grčkog i latinskog, u retkim prilikama kada ne mora da se lati mača.

Okac

U okolnim selima su doseljenike u zgrade zvali „građani“. Budući da socijalistička kasabica u pokušaju još dugo neće biti grad, bolji izraz bio bi - „zgrađani”. Ovo je priča o jednom od njih.

Vaučer za Heladu

Bugarski i grčki šalteri su jedan do drugoga. Nisu razdvojeni „ničijom zemljom“ kao srpski i bugarski, između Gradine i Kalotine. Prvi laki koraci na grčkoj strani. Nema umora, mada san kao i svi u autobusu, spavao loše.

Degradirana Srbija

„Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju“, kaže Ustav Srbije. Kako građani da ostvare to pravo? Pitanje je umesno na Međunarodni dan zaštite životne sredine.

Rokalesija – balada o Hariju i Ćiri

Kao da smo znali da ovaj priručni bend, sastavljen od veterana, posle ovog lenjog, toplog popodneva više nikada neće nastupiti u istom sastavu. Kao da je Dugmetova pesma poslednje što nam je dato od zajedničke radosti.

Dugmetara vredna para

Balkanizacija harmonike je proces koji je dugo trajao, ali je drugom polovinom prošlog veka potpuno zaokružen. Tada su svuda oko mene zdravi, rumeni harmonikaši razvlačili svoj instrument kao da rade švedsku gimnastiku.

Maljevič: “I nikada moj kvadrat neće bit dušek za ljubavnu noć”

Na dan kada je slikar Kazimir Maljevič umro u neimaštini, Mihail Bulgakov je slavio rođendan. Bulgakov će u romanu Majstor i Margarita ostaviti misao da je svaka vlast nasilje nad drugima. Obojica su to nasilje iskusili.

Ohridski anđeo crvenih krila

Na ovom mestu osećam mističnu snagu kao kod Blagajske tekije ili nad vrtovima Alhambre. To pomalo vraća veru u čoveka, biće sumnjivih namera. Nadahnuto beskrajnom ljubavlju, ono ipak ume da stvori besmrtnu lepotu.

Vaistinu Prvi maj

Amerika s kraja 19. veka: borba za osmočasovno radno vreme. Radi se po 12 sati, šest dana nedeljno, za bedne pare. Gazde su nepopustljive, vlast je na njihovoj strani. Čudno, 135 godina je prošlo. A kao da je bilo juče.

Robinzonov otac

Iste godine kada je Danijel Defo rođen, spaljivali su u Parizu jednu Paskalovu knjigu. 43 godine kasnije Defo će u Londonu biti postavljen na stub srama, a celi tiraž jedne njegove knjige završiće na lomači.

Veran drug iz Libanskog gorja

Slušao je starce kako govore Isusovim jezikom, u hladu antičkih libanskih stabala. Zovu ih Božji kedrovi. Neki su stari po 3000 godina.Od te melodije posle je na engleskom stvorio pesme.

Tarkovski – vajar zapečaćenog vremena

Andrej Tarkovski je te melanholične sarajevske jeseni 1985., kada sam prvi put gledao njegove filmove, već bio zaveden kao izbeglica u italijanskom izbegličkom kampu Latina pod brojem 13225/379.

Darina uznosita gordost

Nabrajanje životnih stanica Dare Sekulić izaziva fascinaciju: Kordunski Ljeskovac, Italija, Split, Zagreb, Sarajevo. Vlasotince i opet Sarajevo. Isto je i sa književnim nagradama. Ja je ipak pamtim po jednom lepom danu.

Ulicom 27. marta

Pučisti su bili i slavljeni i osporavani. Uočljivi su tragovi britanskog tajnoslužbaškog huškanja. Poneko bi ipak da priupita – nije li nejakoj Jugoslaviji bilo pametnije da ne ljuti ludog Hitlera.

Helderlin, Hendriks i doktor Giljoten

Helderlin, „pesnik pesnika“, možda je glumio ludilo, a možda bio jezički obdaren šizofreničar. Siguran sam da bi uživao u „Purpurnoj magli“, Hendriksovom singlu objavljenom 17. marta 1967. na moj četvrti rođendan.

Nacistička propaganda i njeni baštinici

Došavši na vlast, nacisti propagandnu centralu iz Minhena sele u Berlin. Ona marta 1933. dobija ministarski rang. Glajhšaltung i ista logika propagande prepoznaju se i danas širom sveta.

Gitara i pendrek

Elvin Li je svirao 1969. na Vudstoku, ali i 1983. u Sarajevu. Ta svirka na ledu Zetre bila je jedna od najbizarnijih koje sam doživeo. A tu je proradio i jedan pendrek koji ostavlja bolne uspomene.

Rudolf Štajner, čovek koji je tražio stazu

Donji Kraljevec u današnjoj Hrvatskoj, a tadašnjoj Austrougarskoj. U porodici Štajner se pre tačno 160 godina rađa muška beba. Rudolf Jozef Lorenc će stasati u obožavanog i osporavanog čoveka koji će obeležiti epohu.

Devojče iz Poreča

Pesma stara dva veka ostala je razbibriga istarskih ribara i tršćanskih lučkih radnika. U pesmi Porečanka otvori dućan gde nudi sve osim bakalara. Zašto ne i bakalar? E, o tome se u lepom Poreču prepiru sve do danas.

Opatija – bezbroj divnih snova

U Istri svako mesto ima nekoliko imena. Tako je i sa ovim mondenskim biserom. Preko italijanskog Abacjia, staronemačkim pismom ispisano Sankt Jakobi, a povrh svega lebdi zvuk mojeg detinjstva – Opatija.

Rijeka je drukčija

Pre Velikog rata grad ima 22 konzulata, 20 hotela i 9 bioskopa. 1913. je među deset najvećih luka Evrope. Na desetine hiljada iseljenika odavde polazi u Ameriku. O Rijeku su se u istoriji otimali kao o zlatnu jabuku.

Mrmoti srpskog bankarstva

Za voljenu osobu bih učinio sve. Tako sam je bodrio dok je pokušavala da otvori trajni nalog za plaćanje obaveza u svojoj banci. Usput sam zatražio punomoć za pristup njenom računu. Iskustvo čistog horora.

Novosadski nedovršeni zapis

Posmatram novosadske mostove. Januarska susnežica ostavlja na drveću ispred zgrade bele kreste. Sa sumrakom voda Dunava postaje crno ogledalo za prve reflektore koji ocrtavaju obrise petrovaradinske tvrđave.

Niške zarđale trube

Opet sam u Nišu, sred zlatnog januarskog jutra. Ispijam kafu u Kazandžijskom sokačetu, Niš je kulinarsko obećanje, uprkos koroni. Ovde se jedu domaćinske pihtije uz albansku salatu koja se 40 kilometara dalje zove moča.

Drugojanuarski uzdah

Drugog januara očekuje nas naš život nenašminkan opijatima i histerijom. Slutimo da se zamenom zidnog kalendara ni u nama ni oko nas ništa bitno neće promeniti. Raste vodostaj nemogućeg, opada nivo slatkih iluzija.

Vrsar i ljudi koji jedu lotos

Ogromna krošnja Ladonje, a ispod kameni sto i klupe. Otoci, zeleni buboci na plavoj plohi. Kažu ima ih 18, sa imenima kao što su Salamun i Orlandin. Ne pada mi na pamet da ih brojim. Samo ih zaljubljeno gledam.

Rovinj – ponavljanje i sećanje

Pod neonom lebdi brendirana srpska mešavina – izmaglica, ubitačne čestice iz sirotinjskih ložišta i ko zna šta još. Smrkava se rano, kafane se zatvaraju kad se smrkne. Setim se Rovinja. On mi zažari kao daleka zvezda.

Čaršija kao što je Makarska

Za dvadesetogodišnjeg sarajevskog studenta koji je posle izlaska iz jedne zagrebačke kasarne sebi obećao da se neće šišati dok mu kosa ne pokrije cela leđa Makarska se 1983. nalazila nadomak raja.

Tršćanski mrzovoljni šarm

Mršavije devojke i momci su na povratku iz Trsta mogli da obuku po troje farmerki i prevare graničare. Trst kakvim ga pamte Jugosloveni danas postoji u tragovima u Kataniji ili Palermu. Ovde ga više nema.

Splitsko grimizno dugme

Split viđen sa Marjana - osunčana, lepa zver od kamena koja se spušta niz obronke Mosora sve do luke. Razjapljenih lučkih čeljusti zver ljubi more, okrenuta ka uskom prolazu između Brača i Šolte.

Dubrovnik – na strašnom mestu

Sa prozora se Dubrovnik pruža kao uramljena slika, a lađa kreće u pravcu Lokruma ostavljajući belu brazdu za sobom. Opet sam tu, „na strašnom mjestu, gdje se svjetlost miješa s morem“, kako je zapisao dubrovački pesnik.

Tramvaj na obali mora

Sredinom devedesetih živeo sam u Ahenu, na tri sata vožnje od belgijsko-holandske obale Severnog mora. Mom dvogodišnjem sinu bilo je potrebno veće igralište od onog između zgrada. To su bili dobri razlozi za putovanje.

Ruski oktobar u novembru

Oktobarska revolucija nije se odigrala onako kako se to opisuje u mahom propagandističkim osvrtima. Posebno mnogo fame ima o „nemačkim ljudima“ i podršci Berlina boljševicima. Nešto od toga je i tačno.

Povratak u Mrakušu

Ne znam ni sam koliko sam puta odlazio u Sarajevo. Ovaj put je sve drukčije. Pod maskama smo u polupraznom avionu. Dole već blešti Drina - jatagan od plavozelenog čelika zabijen u brda koja počinju da se rumene i zlate.

Varneminde – na ušću Vrane reke

Desetak do glave izbrijanih momaka sa pilotskim jaknama i padobranskim čizmama nose gajbu piva. Setim se da nemački neonacisti takođe tradicionalno organizuju prvomajsko slavlje. Moraću da nađem deo plaže daleko od njih.

Prečnik bombe pod Oblacima

Mnogo manje bola ti zadaje kada pišeš onako kako moraš. Unutrašnje mučenje se povećava kada odlučiš da zaćutiš, uprkos porivu da kažeš nešto bitno, ali i kada pokušaš da napišeš nešto tuđom rukom i pameću.

Svrab fantomske pesme

U Beogradu sam čekao novac koji će stići iz Nirnberga. Upravo sam izašao iz Bosne gde sam video prve dane rata. Video sam dovoljno. Posedovao sam kofer, u njemu nešto odeće, nekoliko knjiga, naočare, ostalog se ne sećam.

Alanja – milenijumi na mačijim šapama

Kod Crvene kule slušam došaptavanje talasa i sultanovog brodogradilišta. Mahala se od mora penje prema tvrđavi. Na terasama lučkih restorana muški i ženski vokali se takmiče u sladostrasnom opevavanju ljubavnog bola.

Boka: „Pokrivena nebom ko od plave svile“

Kotor, Perast, Herceg Novi – blagosloveno antičko podneblje. Gde inače na Mediteranu možete da naručite domaće punjene paprike ili sirnicu, da vas okružuje vaš jezik, ali da se osećate kao na Siciliji ili na Krfu?

Boka – so i marmelada

Nešto od staračke priče ispričane drhtavim glasom, nešto od atmosfere iz Kuće starog kapetana, nešto od mirisa i boja tog letnjeg dana, ostavilo je krasnopisom trag na mojoj duši.

Moj Lajpcig je vredan hvale

Na početku se tu govorio jezik zvani serbšćina. Mesto je mirisalo na lipe. Gete ga je nazvao Mali Pariz. Početkom devedesetih je opusteo, da bi u decenijama koje slede postalo jedan od najtraženijih nemačkih gradova.

Zemunsko hvatanje zjala

Viđen sa Kalemegdana, Zemun je najlepše ogledalo svih beogradskih pobeda i poraza. A Dunav posmatran sa Gardoša, liči na fjord iza kojeg na plavičastom šumadijskom pobrđu, nakošenom ka reci, drema zver zvana Beograd.

Pariz – posustali mit

Neki gradovi su zarobljeni u sopstvenom mitu. Pariz – s pravom ili ne – čak i veruje u taj mit, jer sebe još uvek smatra prestonicom sveta.

Plitvice – rečni plićaci, istorijski brzaci

Dan bez oblačka, sunce je nemilosrdno kao filmski reflektor. Čovek ovako nešto retko viđa – neverovatno bistru vodu, koja se, kada je dublja, pretvara u smaragd, a onda u zelenkastu nijansu plavog kojoj ne znam ni ime.

Sećanje na Krakov

Poljski trubač je po legendi pre osam vekova sa tornja crkve trubom upozoravao grad, sve dok mu grlo nije probola mongolska strela. Truba se i danas čuje u podne. Naglo prekida na mestu na kojem je davni trubač zanemeo.

Košutnjak nije vaš

Urbanistička mafija se prevarila. Košutnjak je emotivna činjenica niza beogradskih pokolenja. Šetajući šumom volim da zamišljam kako će ti koji bi da arče nešto što nije njihovo, pre ili kasnije završiti na robiji.

Crna Trava i čemerna planina

Ljudi iz najmanje opštine u Srbiji izgradili su najviše čuvenih zgrada u Beogradu i širom bivše Jugoslavije. Ali Crna Trava se decenijama topi kao grudva snega na suncu, pa sam odlučio da vidim to čudo – dok ga još ima.

Dan uz Vučjanku

Planina se zove Kukavica, a reka Vučjanka - to obećava divljinu. Iskoračimo li iz turističke zone komfora naći ćemo se na mestima čija upečatljiva lepota još nije u ponudi prestoničkih agencija. (25.07.2020)

Vlasinsko jezero – rika mrtvog bika

Ima ovde simpatične životnosti. Ali kada čovek pomisli šta bi jezero pod srećnijim okolnostiima moglo biti, ili čak šta je jednom bilo, sadašnje stanje je tužna lepota čiji je procvat obećan, a nikada do kraja ostvaren. (18.07.2020)

Oslo – u rajskom vrtu

Posetio sam Oslo mnogo pre Brejvikovog zločina. Grad i zemlja su se tada nalazili u nekoj vrsti naivne čednosti. To je bilo dragoceno stanje, nešto što bi se moralo sačuvati u sećanju jer je u Evropi već jako retko. (11.07.2020)

Cimerova Pištaljka

Mora da smo u oku svevidećeg posmatrača izgledali zabavno. Tri muškarca u gaćama, dva noža i čekić u šakama, pred zoru, u dvorištu do ulice koja kao tobogan silazi u svetlucavu kotlinu i zove se – Mrakuša. (04.07.2020)

Kako se kalio komšija

Tekla je dvadeset i treća godina bratstva i jedinstva, a u bosanskim selima i mahalama isto je ostajalo da živi sa istim. Mora da smo našim novim muslimanskim komšijama te 1967. izgledali skoro – nestvarno. (27.06.2020)

Linc – šarena varoš na Rajni

Dugo je za mene Linc bilo tek ime gradića na Rajni, nekih 25 kilometara južno od Bona. Ali ponuda za celodnevni izlet turističkim brodom tog leta bila je previše dobra, da bih je zanemario. (20.06.2020)

Zagrebačka ljubavna nit

Taj grad ne doživljavam kao turista ili stranac. Ništa od čednog pogleda, blaženog neznanja, od slatkog približavanja neznanom mestu na kojem vas čeka sto hedonističkih čuda, obećanih u klipovima turističkih agencija. (13.06.2020)

Sofija – beton protiv melanholije

Potrošena je bajka po kojoj će članstvo u Evropskoj uniji doneti brz priključak na zapadni standard. Ali Bugari, kao i većina Balkanaca, umeju da čekaju. Zato je kultura mezetluka ovde uznapredovala do svog vrhunca. (06.06.2020)

Malta – kameni pupak Sredozemlja

Tog je januara u Beogradu znalo da bude i minus dvadeset. Poletevši sa aerodroma, nisam ni slutio da će me za koji sat sačekati razlika od skoro četrdeset stepeni. Malta je i usred zime topli, kameni pupak Sredozemlja. (30.05.2020)

Dubnička ojkača

Petorica muškaraca su postala rezonantna kutija za zvuk stariji i od njih i od njihovog naroda.To je predslovenska Bosna svirala na njima kao na višegrlnom instrumentu.

Brucošijada

Uzmeš mikrofon pred gomilom i zamoliš za minut ćutanja. Od Titove smrti na takve reči ljudi kao hipnotisani ustanu i ukrute se. U Sarajevu godine 1983. sve pesničke performanse – pa i ovaj moj – još uvek prati Služba. (16.05.2020)

Derviš Hepok

Ako ne mogu da putujem prostorom, ostao je slobodan koridor kroz vreme: Sarajevo, ulica JNA, ulaz preko puta Đure Đakovića, rana jesen 1982. Tada sam naučio da derviši piju lozu i da Dilan hodži lepo drži tercu.

Naše i njihove hulje

U izveštaju Saveta Evrope o medijima čitamo ono što već i vrapci znaju: stanje u Srbiji nije baš najbolje. Mediji koji su blizu vladinog kazana ionako su odavno prodali profesionalnu veru za stranačku večeru.

Još smo intelektualne kukavice

Islednik ne zna šta je pleonazam ali zna – da udari onog ko zna. Ovakvi opisi “zatvorske civilizacije” u knjizi sećanja Borislava Pekića “Godine koje su pojeli skakavci” jedinstveni su u našoj književnosti.

Leskovački setni čokoti

Otkako nam nevidljiva ruka namiče maske na lice i za nama zamandaljuje vrata u pet popodne, obdan šetam najboljim vinogradskim pobrđem Srbije. Priča o njegovoj zapuštenosti jeste priča o mučnoj srpskoj tranziciji. (18.04.2020)

Povampirenje bez upokojenja

Pekić nas vodi u zlatni rudnik evropskih ideja da vidimo kolone leševa proizvedene u ime baš tih ideja. Roman „Kako upokojiti vampira“ opisuje paradoksalni nastanak totalitarne svesti iz – simuliranog sukoba sa njom. (11.04.2020)

Putovanje u Novi Jerusalim

Drvodelja u svojoj stolici umire od kuge. Čovek rođenu majku prijavi kao vešticu. Pisar za užinu pojede smrtnu presudu. Beograđanin proda ideale za slavu. Arheolog u logoru vidi savršenu zajednicu. To je Pekićev svet. (04.04.2020)

Stražilovo – kad mlidijah živeti

Opet čitam stihove koji me vraćaju na Stražilovo. I više nije važno da li je počeo policijski čas: Moj prozor odjednom prestaje da bude granica zabranjenog sveta. (28.03.2020)

Daleko je Puerto de la Kruz

Zaglavljen u vanrednom stanju, okružen tišinom policijskog časa, razum kaže da tako valjda mora. S tugom pomislim na Španiju. Ali duša se otme, opet poleti preko Atlantika, do Tenerife, ostrva otetog Africi. (21.03.2020)

Brisel – gutljaj iznenadne smrti

Otpiješ gutljaj „Iznenadne smrti“. Osmotriš čovečuljka koji je mokrio i po kukastom krstu i po teroristima. Ako je tačno da je Belgija „Balkan Zapada“, onda bi Brisel mogao da bude – zapadni Beograd. (14.03.2020)

Segedin – sunčana varoš na Tisi

Zavirim u restoran gde gomila dobro raspoloženih ljudi uživa u hrani. Taj žagor na vedroj frekvenciji odaje dobre kafane. Na zidu visi dekorativna karta Velike Mađarske – sve do Rijeke.

Kelnska voda

Stižete u Keln vozom i shvatate da je železnička stanica izgrađena tik uz jednu od najčuvenijih katedrala sveta. Iza staničnog ulaza vam se ukazuje kolosalna lepotica, kao da je sela da odmori na obali velike reke.

Subotica, čarna slobodica

Planetarna rerna je zagrejala februar u Panoniji, ali proleća ne može biti sve dok goli gradski drvoredi ne olistaju. Okupana kosom zimskom svetlošću, Subotica ipak odaje utisak lepe i bogate bačke varoši. (22.02.2020)

Palićka svirka kašika

Mesto mondenskog odmora gospode iz davno prohujalog vremena. Mesto radnih akcija u socijalističkoj Jugoslaviji. Mesto u koje je fudbalska reprezentacija išla na pripreme. Mesto gde u kafanama sviraju kašike i viljuške. (15.02.2020)

Mastriht – na evropskom balkonu

Devedesetih sam se prvi put obreo u prelepom starom gradu na velikoj reci, sa bezbroj kafea. Uživaonice lakih opijata zvale su se „Misuri“, „Meri Džejn“, „Sloumošn“. Pola pogranične Nemačke je ovamo dolazilo na duvku. (08.02.2020)

Rim – žagor gomile, muk ruševina

Zlokobna istorija bledi na osunačanom trgu. Unaokolo zuje turisti, pred nama tiho šapuće pena na kapućinu. Ostali lepi gradovi sveta nemaju ovako melodičnu zvučnu kulisu. I kada se svađaju, ovi ljudi kao da pevaju. (01.02.2020)

Berlin te ništa ne pita

Grad je zbir parčića polomljenog ogledala, koje su posle svakog istorijskog kraha ponovo proizvoljno sastavljali. Možda je baš zbog toga Berlin jedinstven na planeti. (25.01.2020)

Vlasotince, varoš idilska

Planinska reka Vlasina izbija na rub Leskovačke kotline. Posmatrate li sa gradske brane maglu kako se diže sa obronaka bregova, a sunce je pretvara u žutu vunu, onda vam bude drago da ste tu, a ne na nekom drugom mestu. (18.01.2020)

Palermo pod kožom

Dolazim naoružan Geteovim citatom iz njegovog drugog dela Italijanskog putovanja, iz aprila 1787: „Italija bez Sicilije uopšte ne ostavlja sliku u duši: ovde je ključ za sve.“ A Palermo je zlatna, oronula ključaonica. (11.01.2020)

Beograde, uzmi me na krilo

Još od detinjstva pokušavam da „čitam“ grad u koji stižem kao da su njegove ulice tekstovi ili partititure. Beograd, obeležen rekama, meni iz vazduha liči na malo grčko slovo „lambda“ spareno sa „alfom“. (04.01.2020)

Leskovac – bol u krepkoj duši

Ima metafizičke pravde u tome da je jedini muzej posvećen Tomi Zdravkoviću – kafana. Dok čovek uživa u roštilju sa omota ploča i postera koji krase zidove Tomine priče gosta posmatraju njegove tople, tužne oči. (28.12.2019)

Kadiz – duša harmonikom vezana u čvor

Grad na ostrvu, onaj sa putokaza na autoputu, iz Vikipedije, turističkih vodiča i priče poznanika, postaće grad sa bojama, mirisima i ukusima, javiće nam se zvukovima. Dodirnuću ga. I tome se radujem. (21.12.2019)

Istanbul - Nizametinov leteći tepih

Na trgu Taksim setim se da je srpski janičar Konstantin Mihailović ostavio svedočenje o tome kako su 1453. sultanovi brodovi po balvanima namazanim lojem ovde „plovili“ uz brdo da bi se sa druge strane spustili u vodu. (14.12.2019)

U Stambolu na Bosforu

Prvo jutro u Istanbulu u kojem svesno doživljavam grad, i već je jasno: on je veće čudo i od pesama koje su mu spevali. Uveren sam da na jednom od sedam bregova svetli ono kuransko maslinovo drvo, ni istočno ni zapadno. (07.12.2019)

Alhambra – bašta blagoslova

Teško je reći šta donosi više zadovoljstva, kada gledate Granadu iz Alhambre ili Alhambru iz Granade. Ovo mesto nas podseća na to šta bi naš svet mogao da bude ako bismo lepotu shvatili kao našu najvažniju istinu. (30.11.2019)

Sevilja – prestonica mezetluka

Sevilja je za „tapase“, španske mezetluke, ono što je Leskovac za pljeskavicu. Tu ćete probati original. A i sve što prosečan turista očekuje od juga Španije – sunce, istorija, lepota – ovde je zastupljeno u izobilju. (23.11.2019)

Katanija – lepotica od crne lave

Svako ima svoj jug. Oni koji vole toplinu reći će da je to blagoslov, a oni koji obožavaju novac smatraće to teretom ili čak prokletstvom. Tako i Sicilija, koja je krajnji jug italije ima svoj jug – Kataniju. (16.11.2019)

Frajburg – tropska Nemačka

Hedonističku zonu na krajnjem zapadu, od Ahena, preko Trira do Frajburga trebalo bi da poseti svaki putnik koji želi da upozna Nemačku mimo stereotipa koje je nametnuo Minhen. Ovaj put sam išao u slobodarski Frajburg. (09.11.2019)

Skoplje – grozdober u oktobru

Nevidljivi ožiljci na nevidljivoj mapi grada jesu poput notnog zapisa. Ko ume da ih vidi odsviraće celu beskonačnu hroniku tih istorijskih rezbarija, pretvoriće dušu grada u zvuk. (02.11.2019)

Strazbur – levo stopalo desnog kuvara

Staklene zgrade Suda i Parlamenta ostaju hladne prema mravljim brigama na dalekom Balkanu. Ali mene nije muka dovela ovamo da tražim pravdu. Bezazleni sam putnik u potrazi za pograničnim zemljama, višeznačnim identitima. (26.10.2019)

Vrelo Bune – poliranje srca

Smaragdna voda u kraškom krajoliku, nad njom derviška kuća i čempresi. Ova zemlja svojom suštinom pripada Mediteranu, njegovoj jedinstvenoj, orijentalnoj verziji. Ovo je zapad Orijenta i Orijent Zapada. (19.10.2019)

Ko ima u kefalu doći će u Čefalu

Vizantijska ruka na Siciliji ostavila je trajan trag. Mozaici poput Hrista Svedržitelja u katedrali varoši Čefalu spadaju u najlepše svoje vrste. Naravno, tu su i plaža usred grada, bizaran sladoled i pica za pamćenje. (12.10.2019)

Dok gledaš ambis u Rondi

U andaluzijskoj varoši Ronda, na mostu, 120 metara iznad reke, ili na balkonu isturenom nad ambis, možda vam na um padne da vladika Danilo voli visinu ili da Niče ceni dubinu. Ali svakako ćete se setiti snova o letenju. (05.10.2019)

Sokobanja – šest izvora bez putića

Sokobanja nije samo najposećenija banjska varoš Srbije. Ona je istodobno stešnjena između slavne prošlosti i onoga što bi bez sumnje mogla biti, kada bi ljudi umeli da izbruse svoj skrajnuti, nebrušeni dijamant. (28.09.2019)

Kolmar – Francuska sa staronemačkim šarmom

U celom Alzasu, pa tako i u lepom Kolmaru, skoro sve izgleda kao u starinskoj Nemačkoj, ali ipak ništa nije isto. Ta „Francuska sa nemačkim šarmom“ najpre zbuni, pa onda oduševi. (21.09.2019)

Grad legendi, Marksa i vina

Ako se jednog sunčanog jutra probudite u Triru trebalo bi da se zadivite zbog toga što taj grad sebe vidi kao mnogo stariju naseobinu i od Rima, a kamoli od takvih žutokljunih gradova kakvi su Berlin ili Hamburg. (14.09.2019)

Mostarska elegija

Mostar spada u onih nekoliko ovdašnjih čudesnih varoši koje bi svaki ozbiljan putnik za života morao da vidi. To je tačka u kojoj se, kao možda još jedino u Andaluziji, ukrštaju svetovi koji se prepliću i u nama. (07.09.2019)

Nirnberg, od procesa do kobasica

Nirnberg ima najviše muzeja po glavi stanovnika od nemačkih velikih gradova. I po drugim merilima spada u sam vrh svetske liste gradova koji nude kvalitetan život, te ove godine sa Stokholmom deli 23. mesto. (31.08.2019)

Iznemoglo srpstvo rumunskog Podunavlja

Pomislim da naslov „Srbija na istoku“ Svetozara Markovića nigde nije tako čudan kao u rumunskom Podunavlju, ispod manastira Bazjaš, gde zadivljen gledam kako rumeno sunce tone za horizont na zapadnoj, srpskoj obali. (24.08.2019)

Sarburška ekstaza

Reka Sar se kao zmija zarila u stomak doline okružene pobrežjima punim – vinograda. U varoši Sarburg, dvadesetak kilometara od Trira, pokažite konobaru nasumice prstom nešto na vinskoj karti. Nećete se pokajati. (17.08.2019)

Ahen, grad nevidljivih voda

Ahen nema reku. Tamo gde se ukaže neki most u dubini je železnička pruga. Pa ipak, grad leži na mestu gde se dodiruju vrele i hladne vode. (10.08.2019)

Grad staklenih testera

Zapita li me neko, gde se nalazi najlepše mesto koje sam do sada video, nađem se u nevolji. Rumi nas podučava da su put, ljubav i Bog isto. Kako onda da jedna stanica na putu bude lepša od druge? (03.08.2019)

Tuzla - grad na obodu iščezlog mora

Grad je ostao „mešana zona“ sa jasnom bošnjačkom većinom, ali sa skoro trećinom „ostalih“, dok su drugi urbani centri zemlje u ratu i nakon njega sveli manjinske populacije na nekoliko folklorističkih procenata. (27.07.2019)

Konstanc – molitva za Jana i Zorana

Brod kao po ulju klizi Bodenskm jezerom. Površina svetluca. Na njoj sunce ispisuje reči nepoznatog jezika. To mogu biti samo stihovi himne posvećene putovanjima. Konstanc još iz daleka pozdravlja raširenih ruku. (20.07.2019)

Zlatibore pitaj Taru

Vreme provedeno sa domaćinom na tremu spada u najbolje što Zlatibor može da ponudi. Strmina sa voćnjakom. Drveni zid kuće koji zaista miriše na drvo. Pošten pogled čoveka koji brzo misli, a sporo priča. (13.07.2019)

Lindau – jedinog Boga slava

Kula na promenadi je tu već osam vekova. Kada pijem piće u njenom hladu ponekad me kao ledeni nokat dotaknu prohujalo vreme i ljudi kojih više nema. Recimo, Marija Madlener koju su pogubili kao vešticu. (06.07.2019)

Ljudi sa Boračkog jezera

Bosna je zamišljena i setna kao Ahmed Nurudin koji čeka zoru. A Hercegovina je sva Dizdarev „Sunčani Hristos“. Izađeš iz tunela u – najseverniji domašaj Mediterana, tamo gde se legende ispredaju o nastanku jednog jezera. (29.06.2019)

Regenzburg – premeravanje neba iz rajske bašte

Regenzburg je grad u kojem možete iz „Sokaka Belog jagnjeta“ skrenuti u „Ulicu Belog petla“, da bi potom preko „Pijace uglja“ stigli do „Jednorogovog sokačeta“ te nastavili „Ulicom tri Mavara“. (22.06.2019)

Zagrizi Toplu dušu

Vangen će vas prvo dobro nahraniti pa – usporiti. Prodavačice imaju vremena. Konobari imaju vremena. Ljudi za tezgama na pijaci imaju vremena. Ako ovde provedete više od jednog dana shvatićete da – i vi imate vremena. (15.06.2019)

Krfsko hodočašće

Ako te početkom 1916. bolnog ukrcaju na barku znaš da ti nema spasa. Desetak minuta brodske vožnje od Krfa ka ostrvu udaljenom svega jedan kilometar put je Aheronom do Hada. Vido u srpskom pamćenju ostaje “Ostrvo smrti”. (08.06.2019)

Razglednica iz Jonske republike

Mleci su ovde vladali više od četiri veka. Otud amalgam Grčke i Venecije. Na plaži u Pargi upinjem se da prepoznam jezik kojim govore obesni lokalni mladići. Na njihova usta se radosno javlja potonula Mletačka republika. (01.06.2019)

Lisabon – svetlošću okupana seta

Sunce se nakosi prema ušću Teža u okean i grad zasjakti kao da je građen na leđima ribe. Svetlo se prolije niz krljušt trgova i ulica. Taj tren poveže posmatrača i grad ljubavnom niti koja će opstati, ma gde on otišao. (25.05.2019)

Hamburški dert

Na severu Nemačke kontrasti su jasniji, ljudi direktniji. Bogataši su bogatiji, a proleteri proleterskiji. U milionskom Hamburgu susreću se klavir i saz, Skandinavija i Zapadna Evropa, okean i kontinent. (18.05.2019)

Amsterdamski Narcis

Amsterdam je plutajuća ludnica. Turisti nadiru sa svih strana, i kopnom i vodom, praveći od predivnog gradskog jezgra klaustrofobični mravinjak. Iz stotina kafanica dopire oštar i aromatičan vonj marihuane. (11.05.2019)

Ramo, Ramo – Tito moj

Setimo se poslednjeg zajedničkog kupanja u kiču, koji su jugoslovenski narodi inače obožavali. Oplakivanje vrhovnog žreca partizanskog mita, bilo je ravno suočavanju deteta sa sopstvenom smrtnošću kroz smrt roditelja. (04.05.2019)

Caribrodska žalosna vrba

Poneki etnolog tvrdi da je cela oblast, podeljena između Srbije, Bugarske i Makedonije, naseljena istim narodom - Šopima. Dimitrovgrad je, sudeći po hrani, svakako u samom središtu tog Šopluka. (27.04.2019)

Pirot – Tigar sa Vemblija

Kej kraj Nišave je nešto na čemu bi ovom gradiću mogao pozavideti i Beograd. A to što u pirotskim kafanama iznose na sto jeste verovatno najbolje što možete dobiti u Srbiji. (20.04.2019)

Tarantino u Vranju

Otišao sam prvi put u Vranje. Nisam više hteo da propuštam čarobne trenutke koje su takve punokrvne čaršije – a Vranje je to u mojoj trajnoj simpatiji izdaleka zasigurno bilo – spremne da daju. Vredelo je. (13.04.2019)

Selo slepaca

Plašt od laže i paralaže prekriva slonovsko biće Srbije. Ljudi se dele na one koji slepo veruju vođi koji ume da im priča „mloge reči“ i one koji bi da progledaju, jer znaju da slon nije ni zmija, ni lepeza ni platan. (30.03.2019)

Bombe zapadne proizvodnje

S prvim eksplozijama u Beogradu umrla je iluzija da će izvorni pacifisti kao nemački Zeleni pod Joškom Fišerom umeti da nađu način da izbegnu rat. Fišer nije pacifikovao Nato već je Nato militarizovao Fišera. (23.03.2019)

Milo kao ne zna da oni znaju

Mada su skoro sve karte na stolu, Đukanović neće da ode. A ne može ni da ostane. Pa ide u Berlin, da priča u odabranom društvu koje će se u ime geopolitike praviti da ne zna ko je Milo. Građani Crne Gore moraće sami. (16.03.2019)

Kako je Stiv rušio Miloševića

Zakoračio je prema kordonu. Izabrao je najvećeg Krajišnika u oklopu. Zviznuo ga je pravo u oči. Ovaj je pao kao suvi list. Potrčao je. Stigli su ga negde kod Londona. Njegova bela pamučna majica lepo je upijala krv. (09.03.2019)

Južna pruga do Hamburga

Kako tri mlade medicinske sestre odlaze iz Srbije u Nemačku, beže iz zemlje u kojoj se partijska knjižica ceni više od znanja, da li će istrpeti fantomski bol za zavičajem i kako Srbija postaje zemlja odlazećih ljudi. (02.03.2019)

Francuski zamak pred drugi Kosovski boj

Dvadeset godina od Rambujea znamo dve stvari: prvo, ono što je tamo nuđeno Beogradu bilo je provokacija, uvod u bombardovanje; drugo, kada bi neko danas ponudio papir iz Rambujea, Srbi bi ga sigurno proglasili za sveca. (23.02.2019)

Neotuđiva prava AV-a

U neotuđiva prava koja je kaparisao Aleksandar Vučić spadaju pravo na vređanje neistomišljenika, na izbegavanje odgovora, na obećavanje čuda, proizvođenje magle, ignorisanje činjenica i zamajavanje partnera. (16.02.2019)

Shvatiće i Vučić, ali biće prekasno

„Opsadno stanje“ svesti tera Vučića da ide Srbijom i vodi kampanju. Vlast loži svoju vatru strahom od pada i ne vidi da bahatošću izaziva proteste. Vučić će, kao i svaki samodržac, to shvatiti tek kad mu dođe kraj. (09.02.2019)

Sve slane ribice Ane Brnabić

Zašto stjuardese dilaju slane ribice? Zašto arapski prijatelji nisu nabavili avione koji su već morali da lete u floti Er Srbije? Zašto građani iz svog džepa plaćaju tu igranku? I šta je premijerki u tome smešno? (02.02.2019)

Vučićev mehur

Na rang-listi medijskih sloboda zemlja klizi ka Rusiji i Turskoj umesto ka Skandinaviji, a Vučić se u Davosu opet pravi nevešt i traži stranu pomoć da oslobodi medije iz sopstvenog zagrljaja. (26.01.2019)

Ne budi Paša

Građani u Srbiji nemaju izbora. Ili će da iznude novi demokratski početak ili će njihova deca sa kartom u jednom smeru u ruci da proklinju i njih i samodržačku beskonačnost na koju su pristali, piše Dragoslav Dedović. (19.01.2019)

Na levoj strani Vučićevih grudi

Na Vučićevim prsima će da zablista ruski orden koji već krasi grudi aparatčika, oligarha, ekstremista ili diktatora. Ima tu i ponekog poštenog čoveka. Naprednjački hroničari već horski kliču istorijskom uspehu. (12.01.2019)

Drvo koje ubi sneg

Vasile Vasko Popa je umro 5. januara 1991. kada je njegova zemlja – Jugoslavija – već bila na izdisaju. Mnogo pre toga u pesmi „Jurke“ pesnik je humorno opisao večna pravila balkanske surove igre. (05.01.2019)

Jugovizija ´18

Na šta pomislim kad neko kaže Hrvatska? Na Kolindu, Modrića i Tompsona. A Montenegro? Tramp se uplašio agresivaca. BiH? Dodikovanje i komšiluk. Srbija? Eh, Srbija. Jedan vođa, jedna uređivačka politika, jedan cilj. (29.12.2018)

Partizan, nobelovac i bluzer

Datum je višestruko iritantan. Dan Armije. Dan kada je umro Džo Koker. Ili Semjuel Beket. Dan kada je Prva proleterska doživela vatreno krštenje. Kako su se trojica ljudi sreli u suton onoga što je bila Jugoslavija. (22.12.2018)

Toni Bler po drugi put među Srbima

Premijerka je savetnika Blera spustila u crnu kutiju mukle tišine, a predsednik piše penzionerima ne odajući odakle mu adrese. Ustav izgleda uzalud jemči pristup informacijiama od javnog značaja ili tajnost podataka. (15.12.2018)

Britva pod grkljanom

Možda se vlasti čini da njena judikativa kroti opozicionu goropad, ali britva pravnog nasilja duboko zaseca već načeto tkivo crnogorskog društva. Koje će se još više razgoropaditi. Dakle, sloboda za Medojevića! (07.12.2018)

Biser iz Vučićeve krune

Došlo je vreme kada im se može. Uvode duhovne hahare u svečane sale, tutnu im u ruke cveće i nađu nekoliko toplih reči o životnom delu negatora zločina, o njihovoj rodoljubivoj vernosti đeneralskom liku i delu. (01.12.2018)

Šengenska tvrđava i Đavolovo uže

Rođendan bodljikave žice nas opominje da je čovečanstvo spremno da na ljude primeni sva mučenja izvorno namenjena životinjama. Američki starosedeoci, belosvetske izbeglice, vojnici i logoraši dobro znaju Đavolovo uže. (24.11.2018)

Šio nam ga Đura u bečkoj krčmi

Đorđa bi danas opisali kao ilirskog nevladinog aktivistu. On je mlad oboleo od zaraze koje se habzburška vlast plašila – od ilirizma. Docnije su tu boljku različito zvali: mladobosanstvo, jugoslovenstvo, region... (17.11.2018)

Bildovanje razlike

Putovanje autobusom do Bosne i nazad potvrđuje spoznaju da balkanski narodi većinski neguju svoje ratom stečeno pravo na bildovanje razlika. A isti im je rukopis siromaštva upisan u prilaze sumornim gradovima. (10.11.2018)

Palež kao metafora

Srbija se tesnacem između starletinog dupeta i okrvavljenih ruku haške bratije vozi ka EU kao rastandrkani autobus sa pametnom elektronikom za skupljanje keša. Nju su takvom napravili svi koji su ikad sedali za volan. (03.11.2018)

Bauk populizma

„Bauk kruži svetom – bauk autoritarnog populizma. Autoritarni populizam je antiliberalan, antipluralan i antimultilateralan“. Ovako je berlinski profesor i politolog Mihael Cirn definisao ono što nam se dešava. (27.10.2018)

Prvosrbijansko zlatno doba

Tuča devastiranih državica oko toga ko će ponuditi podmukliji damping neće rešiti problem siromaštva. Postjugoslaviju je okupirao lik iz stripa Alan Ford zvani Superhik – on uzima od siromašnih i daje bogatima. (20.10.2018)

Crnogorski Seks pistolsi

Postrojavanje uz himnu koje se iznudi novčanim kaznama ne podstiče patriotizam već mimikriju. Tako postrojeni ljudi će jednom, ako budu većina, postrojavati one druge. Uz neku drugu melodiju. (13.10.2018)

Dejtonska lirika

U susret izborima u BiH valja osmotriti temelje tronarodne kuće. Nacionalno napaljene stranke, svaka u svom tribalnom špajzu, opet žele da prekreče kuću samo u svoje boje. Tako je to kad temelje zidaju - rušitelji. (06.10.2018)

Trovači – žiška na rok zgarištu

Koncert diseldorfskih „Trovača“ u zemlji u kojoj glavni muzički događaj mogu postati i narodnjački trileri ministra spoljnih poslova pokazuje šta je jugoslovenski rok mogao da bude da nije odavno umro. (29.09.2018)

Titova rđava suza

Jedini živi svedok Titovog obitavanja na Brionima danas je papagaj Koki. Jedna gospođa se kune da Koki reaguje samo na psovke. Ovde nema nostalgije. Titovo vreme bliže je ruinama Austrougarske nego današnjici. (22.09.2018)

Bolno zdravlje

U Srbiji će starci lečiti starce. Obični ljudi će imati krezav osmeh i nikakvu negu u starosti dok imućna manjina neće morati preko granice na lečenje. Za njih je ovo već Švajcarska. Ovde već vlada medicinski aparthejd. (15.09.2018)

Badinter na Gazimestanu

Secesionisti se ne otcepljuju da bi ukinuli svaku diskriminaciju, već da bi u svojoj državi tlačili svoje manjine. Onako kako su njih tlačili. Zato se ovde svi drže pravila – bolje da ti budeš moja manjina nego ja tvoja. (08.09.2018)

Svrstani i nesvrstani

Pokret nesvrstanih nam liči na retro radio u ćošku. Svako mu se divi, ali nikome ne pada na pamet da ga uključi. Ipak, elite skrajnutih postjugoslovenskih zemalja bi volele da češće navrati makar neko kao Hajle Selasije. (01.09.2018)

Komičarev epitaf

Katkad bih seo na stepenice Vijećnice i slušao kako se ezan meša sa gitarskim rifovima iz obližnjeg kafea Rock. Kao upaljači na koncertu palila su se svetlašca u mahalama. Iz budućnosti još nije dopirao miris paljevine. (25.08.2018)

Okupacija u tri slike

Valja se prisetiti nasilnog ulaska prvog zapadnog protektora, austrougarskog vojskovođe Josipa Filipovića u Sarajevo pre tačno 140 godina. Istorija nas opominje da ni jedna nasilna modernizacija zapravo nije održiva. (18.08.2018)

Uniformisane ubice

Priče o slavnim bitkama su prevara. I na postjugoslovenskom prostoru to su bolesni narativi oko kojih se okupljaju bolesno agresivne mase. Učestvovanje u militarističkim ritualima je saučesništvo u budućim zločinima. (11.08.2018)

Tri Olivera

Nedavno nije otišao samo jedan Oliver Dragojević, već tri: dalmatinski čovik, hrvatski „Oliver nacionale“ i jugoslovenski Oliver. Valjda će u muzičkoj večnosti njih trojica postići aktivnu miroljubivu koegzistenciju. (04.08.2018)

Jugoslovenski dert

Vladimir Dvorniković bio je uveren da melos i ritam izražavaju strukturu čovekove psihe te da su melanholija i ekstremna strast psihološki blizanci. Dokaze za te teze našao je u krčmama između Sarajeva, Vranja i Skoplja. (28.07.2018)

Trampogorci

Tramp je izvršio etnoanalizu Crnogoraca i zaključio da su agresivni. Na to su negodovali svi koji se ovakvom zgodom inače javljaju za reč, od Kasparova do Mekejna. Nešto ipak niko nije spomenuo –američku agresivnost. (20.07.2018)

Pravoslavna unija

Širokim narodnim masama umesto fikcije punopravnog članstva u Evropskoj uniji i fikcije celovitosti Srbije uključujući i ustavno zagarantovani Kosmet, nudi se alternativna fikcija – pravoslavno-energetska sabornost. (14.07.2018)

Bajuvarizacija Nemačke

Shvatio sam osnovno pravilo bavarskog blagostanja. Stranci rade prljave poslove, a država ih restriktivnim merama i kadrovskom politikom u kancelarijama za strance drži na kratkom povocu. (07.07.2018)

Mržnja ubija mrzitelja

„Mržnja ubija onog koji mrzi, a ne onoga koji je predmet mržnje“. Tu rečenicu nije izgovorio Dalaj Lama. Niti je to citat iz Gandijeve zaostavštine. To je izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića. (30.06.2018)

Braća Nemci i naše bitange

U Skoplju belosvetski tajnoslužbaši, srpskoalbanske bitange i ko zna ko još pišu scenario za rušenje Vučića. Dovešće kloniranog Zaeva. Da zagrljen sa albanskim teroristima nasred Terazija zaigra šotu. Paranoja? Tja. (23.06.2018)

Ko to tamo baroniše?

Broj klikova i lajkova nadomešta neposredni iskustveni pristup svetu. Mi nismo ljudska bića već profili. Poneko tako forsira minhauzenske modele ponašanja. Digitalna fikcija postaje kob stvarnog života. (16.06.2018)

Neprijatelji svih boja

Jugoslovenski narodi su loše birali vođe i ideje. Time su zapali u tragičan ćorsokak, jer su najbolja rešenja iza, a ne ispred njih. Olako su ih potrošili. Tako je bilo i sa šezdesetosmaškim nasleđem. (02.06.2018)

Srbija - sedam godina bez Ratka

Jugoslavija moje generacije nije sačinjena od ljudi sklonih knjigama i alternativnom roku, već je njena omladina većinski nedovoljno opismenjena, puna predrasuda o drugom i drukčijem, sklona nasilju i narodnjačkom kiču. (26.05.2018)

Karleušina „ćaša“

Navikavanje na lepše stvari ide brže. Porcije u dobrim kafanama su toliko velike da čovek u Srbiji jedući ustvari hrani i sebe i sve svoje pretke koji gladne duše njemu vire na oči. (19.05.2018)

Slobina furija

Ko da se svakog dana seća tadašnjeg ljutog ministra informacije ili mladog crnogorskog kadra Britve, Pokojnikovog najboljeg učenika? Oni danas zastupaju sve što su tada prezirali. Ali na nesumnjivo Pokojnikov način. (12.05.2018)

Jugomarks

Decenijsku primenu marksizma u Jugoslaviji je najbolje uporediti sa čuvenim automobilom Jugo koji je bio pun trapavog šarma, ali potpuno disfunkcionalan. Marks je za većinu ljudi ostao samo uvozni, nerazumljivi amblem. (05.05.2018)

Rasni prevrtači

Žao mi je što su mnogi ljudi, čija je inteligencija bila usmerena na vrednosno zasnivanje političkih promena, u Beogradu sada postali paradni deo intelektualne logistike Vučićeve vlasti, piše Dragoslav Dedović. (28.04.2018)

Najezda

Dok pijem kafu na Banovom brdu čini mi se da ne preti nikakva invazija skakavaca, fašista, osmanskih konjanika ili pljačkaških hordi. Ali u Srbiji se nikada ne zna. Očekuj neočekivano. (21.04.2018)

Ranjeni Crnogorci

Osamostaljenje ih je uzrujalo kao odbačenu decu, ali s vremenom je to postao tek blagi svrab fantomskog uda. Tiha pomisao na zemlju koja ih je ostavila nasukane u Beogradu, sećanje na neki jug sa kojeg je stiglo prezime. (14.04.2018)

April u Beogradu

Ono što dodatno otežava prepuštanje prolećnim čarima jeste hronična upala Kosova, boljka koja u srčanom predelu muči državu Srbiju, oličenu u omnipotentnom predsedniku, ali i Crkvu koju predvodi mudri patrijarh. (07.04.2018)

Datum 30.04.2018
Ključne reči Zapisi sa Ušća, Dragoslav Dedović
Pošaljite nam e-mail: Vaš komentar
Štampaj Odštampaj stranicu
Trajni link https://p.dw.com/p/2wubG

Povezani sadržaji

ILLUSTRATION - Eine Frau haelt am 23.03.2017 in Hamburg einen Gerichtshammer in der Hand (gestellte Szene). Foto: Christin Klose | Verwendung weltweit

Datum 30.04.2018
Ključne reči Zapisi sa Ušća, Dragoslav Dedović
Vaš komentar
Štampaj Odštampaj stranicu
Trajni link https://p.dw.com/p/2wubG

Kursevi nemačkog

Deutsch XXL

Community D

Nemački za predavače