Zapadnom Balkanu je mesto u EU | Evropa | DW | 10.02.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Moja Evropa

Zapadnom Balkanu je mesto u EU

Zašto bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da što pre pristupe EU - to je pitanje na koje već pogled na geografsku kartu pruža odgovor. U EU zjapi ružna rupa zemalja koje nisu njeni članovi, smatra Krsto Lazarević.

Vera u ujedinjenu Evropu je tada bila tako jaka, da je četiri godine posle kosovskog rata tim zemljama otvorena perspektiva pristupa. Deset godina kasnije, od te vere nije mnogo šta ostalo. Ono što je počelo bankrotom banke Leman braders, kasnije je čitave države povuklo u ponor. Pretio je slom EU, o proširenju više nije moglo ni da se razmišlja. Posle pristupa Hrvatske 2013. trebalo je da to bude kraj.

Ta vest je stigla do zemalja Zapadnog Balkana. One su počele da otežu sa neophodnim reformama i postale nedemokratičnije. Skori pristup EU kao motor za demokratske reforme i borbu protiv klijentelizma i korupcije više nije bio motiv. Prijatelji EU na Zapadnom Balkanu se se osećali prevarenim. Proširio se cinizam.

Taj cinizam može da se prevaziđe. Sada postoji Strategija EU za Zapadni Balkan, iz koje proizilazi da Srbija i Crna Gora mogu da pristupe Evropskoj uniji već 2025. godine.

Zašto bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da što pre pristupe EU - to je pitanje na koje već pogled na geografsku kartu pruža odgovor. U EU zjapi ružna rupa zemalja koje nisu njeni članovi.

Ta rupa nije kao ona usred kontinenta, koja izgleda kao rupa u dobrom švajcarskom siru. Švajcarcima ide dobro i ako oni neće u EU, to je naprosto tako.

Rupa na jugoistoku kontinenta, međutim, izgleda kao rupa u, inače dobro asfaltiranoj, ulici, koju bi trebalo hitno popraviti a ako to ne učini EU – učiniće drugi. Kina sa inrastrukturnim projektom, Rusija i Turska u energetskom sektoru, Saudijska Arabija i Katar sa svojim tumačenjem islama koje nema mnogo zajedničkog sa tradicijom u regionu. Većini ljudi na Balkanu bi bilo bolje kada bi svoje probleme rešavali kao deo EU.

Najvažniji resurs Zapadnog Balkana je želja za Evropom, koja je prošla mnoge zemlje EU. Vlada Makedonije je spremna da promeni ime sopstvene zemlje da bi okončala apsurdni spor sa Grčkom i napokon otvorila pristupne pregovore sa Briselom. Srpska vlada bi u slučaju uspešnih razgovora prihvatila nezavisnost Kosova, sve i ako to još ne priznaje sopstvenim građanima. Prihvatom 8000 izbeglih, Srbija je već sada učinila više nego mnoge druge zemlje EU, i pri tome nije bilo masovnih nacionalističkih demonstracija i medijskog huškanja protiv izbeglica. Tim zemljama se ne može prigovoriti da se nisu angažovale.

Kritičari će upitati da li šest zemalja Zapadnog Balkana uopšte ispunjavaju visoke standarde da bi postale članice EU. Iskren odgovor glasi: ne. Ni Srbija ni Crna Gora neće ni do 2025. moći da ih u potpunosti ispune.

Ali, ni to nije argument protiv pristupa. Razmislimo malo o tome koga bismo sve morali da izbacimo kada bi ti visoki standardi bili svuda primenjivani:

Nećemo zemlje u kojima postoji masivna korupcija: Ciao, bella Italia. Nećemo zemlje u kojima novinari moraju da rade u strahu: Bye Bye Malta. Nećemo zemlje u kojima su radikaloni desničari na vlasti: Tschüss, Österreich.

 Krsto Lazarevic (Privat)

Krsto Lazarević

Kada bi se EU sastojala samo od zemalja koje trenutno ne ispunjavaju kriterijume stabilnosti i rasta, u kojima ima samo malo korupcije i koje u pitanjima pravne države, slobode štampe i zaštite manjina ispunjavaju visoke standarde EU, ova zajednica bi imala samo četiri člana: Luksemburg, Dansku, Švedsku i Holandiju. Nemačka i Finska bi mogle da pristupe u doglednoj budućnosti kada bi ostale pri kursu štednje i smanjile državni dug tako da bude ispod 60% BDP.

Ne bi trebalo da bude odlučujuće to da li zemlje Zapadnog Balkana sve uslove bespogovorno ispunjavaju, već da li će se u narednim godinama demokratizovati i suzbiti korupciju. A to će moći da učine samo ako pristup EU za njih ostane realna opcija. Zato je ispravno to što je Evropska komisija markirala 2025. godinu. Te zemlje ne bi izdržale još jedan period od 15 godina.

Jedan od poznatijih viceva u regionu glasi: „Ako EU ne dođe ovamo, mi ćemo sesti na autobus". Eko EU ne uspe da integriše Zapadni Balkan i da usmeri razvoj demokratije i privrede u regionu u pozitivnom smeru, mladi ljudi će odlaziti odatle jer tamo više nemaju perspektivu. Davanje evropske perspektive tim ljudima – to bi bio dobar projekat EU za naredne godine.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android