Zapadni Balkan ima koristi od Berlinskog procesa | Politika | DW | 04.07.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Intervju

Zapadni Balkan ima koristi od Berlinskog procesa

U ponedeljak, 5. jula, u Berlinu se održava novi samit Berlinskog procesa za zemlje Zapadnog Balkana. U intervjuu za DW Suzane Šic govori šta je ovaj projekt doneo regionu u poslednjih 7 godina.

Suzane Šic

Suzane Šic

Što je navelo Nemačku da pokrene Berlinski proces kao diplomatsku ofanzivu na Zapadni Balkan?

2014.  nemačka vlada, zajedno sa zemljama regije i ostalim partnerima, pokrenula je Berlinski proces kako bi promovisala regionalnu saradnju i time ubrzala približavanje šest država zapadnog Balkana i EU. I tada i sada smatramo da budućnost Zapadnog Balkana leži u EU, to je naše uverenje.

Fokus berlinskog procesa je na konkretnim poboljšanjima za ljude u regiji. Nabrojmo samo nekoliko primera: Sporazumom od 1. jula u potpunosti se ukida naknada za ruming na Zapadnom Balkanu. Saobraćajna i energetska infrastruktura uveliko je proširena tokom poslednjih sedam godina i povezana je s koridorima EU. A Regionalni ured za mlade (RYCO), pionirski je rezultat procesa.

Što očekujete od samita u julu?

Očekujemo daljnji konkretan napredak po pitanjima regionalne saradnje koje su deo Berlinskog procesa. Sam susret na vrhu predstavlja vrhunac celog niza pripremnih sastanaka na ministrskom nivou. Veliki forum civilnog društva i mladih takođe je deo procesa.

Samit će se posebno usredotočiti na sledeće korake za izgradnju zajedničkog regionalnog tržišta. Ovaj istorijski projekt, o kojem su se vlade šest zemalja dogovorile na poslednjem samitu u novembru 2020. odnosi se na četiri temeljne slobode: slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala i to bi trebalo da se postigne do 2024.

Povratak samita u Berlin nakon sedam godina takođe je izvrsna prilika za preispitivanje i razmenu ideja o budućnosti Berlinskog procesa. S obzirom na trenutnu situaciju s pandemijom i stalni rizik od zaraze, odlučeno je da se samit održi digitalno.

Ministar spoljnih poslova Haiko Mas, na poslednjoj konferenciji ministara u sklopu Berlinskog procesa, pozvao je države u regiji da se uključe kako bi ovaj samit bio uspešan za ljude u regiji. Što to konkretno znači i gde zapinje?

Ovde se pre svega radi o sporazumima koji su deo zajedničkog regionalnog tržišta i od kojih bi ljudi posebno imali koristi. S naše tačke gledišta, to su pre svega sporazumi o neometanom putovanju u regiji samo s ličnim kartama i međusobnom priznavanju stručnih i univerzitetskih diploma.

Za projekte će biti dostupno ukupno oko 29 milijardi evra - uključujući kredite. Istovremeno, mnoge zemlje kojima su upućene ove finansije smatraju se korumpiranim. Koje kontrolne mehanizme koristite da biste osigurali ispravnu upotrebu sredstava?

Ekonomski i investicijski plan Evropske komisije za Zapadni Balkan iz oktobra 2020. predviđa korišćenje do 9 milijardi evra iz sredstava iz Instrumenta EU za pretpristupnu pomoć (IPA III). Uz pomoć garancija mobiliziraće se dodatna ulaganja do 20 milijardi evra iz privatnog sektora kao i evropskih i međunarodnih finansijskih institucija.

Što se tiče korištenja EU fondova, ovde se takođe primenjuje Finansijska uredba EU. Korišćenje EU fondova prati se na različite načine. U pojedinačnim slučajevima Evropska komisija sama upravlja sredstvima kako bi osigurala da se sredstva pravilno koriste ili sarađuje s lokalnim posredničkim organizacijama, poput Nemačkog društva za međunarodnu saradnju. Nezavisno od toga, Evropski ured za borbu protiv prevara (OLAF) proverava dodelu sredstava prema definisanim kriterijumima. Ako postoje naznake prevare ili korupcije, OLAF se može uključiti u istragu. Privatni sektor, kao i euvropske i međunarodne financijske institucije, imaju uspostavljene kontrolne mehanizme koji osiguravaju zakonitu upotrebu sredstava.

U kojoj bi se meri moglo sprovesti Zajedničko regionalno tržište o kojem je prošle godine odlučeno u Sofiji? Koji su glavni izazovi ovde i koje države blokiraju?

Od usvajanja Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište prošlog novembra, radi se na njegovoj sprovđenju. Posebna zahvalnost ide Veću za regionalnu saradnju (RCC) i Sekretarijatu Srednjoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA), koji su vrlo predani promociji ovoga. EU i nemačka vlada podržavaju ovaj proces.

Izazovi su, s jedne strane, relativno kratko vremensko razdoblje, činjenica da su fizički pregovori mogući samo u vrlo ograničenoj meri i složenost pitanja u praksi. Takođe je važno, u dobroj tradiciji berlinskog procesa, da se izostave politička pitanja jer mogu brzo dovesti do blokada.

Koja je budućnost Berlinskog procesa? Da li će se nastaviti sa sličnim pristupom?

Berlinski proces će i dalje igrati važnu ulogu. To je jasna želja svih uključenih. Njegov zaštitni znak snažna je inicijativa iz regije. Ali naravno, Zapadni Balkan se promenio od 2014. a odnosi s EU takođe su se od tada intenzivirali. Stoga je dobro što sada vodimo raspravu na samitu, zajedno sa zemljama u regiji i s našim partnerima - uključujući EU - o tome kako će se proces nastaviti i koja prilagođavanja imaju smisla.

Pre ulaska u EU, Hrvatska je isticala kako želi da bude most između Brisela i Zapadnog Balkana. Igra li Hrvatska konstruktivnu ulogu u odnosu na susedstvo, posebno Bosnu, Hercegovinu i Srbiju?

Za nas u EU Hrvatska je važan partner koji je aktivno uključen u berlinski proces. Tokom svog predsedavanja Savetom EU, Hrvatska je u Zagrebu u maju 2020. organizovala važan samit EU o Zapadnom Balkanu, koji je obeležen važnim političkim savezom između EU i tih šest zemalja s ciljem borbe protiv pandemije. Kao sused, Hrvatska je posebno zainteresovana za uspešnu integraciju u EU i dobar razvoj u regiji. Stoga jako cenimo hrvatsku predanost u tom pogledu.

Suzane Šic je poverenica za odnose sa zapadnim Balkanom pri ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu i bivša ambasadorka Nemačke u Albaniji.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu