Zapad na prekretnici | Politika | DW | 11.02.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Zapad na prekretnici

U Minhenu se ove nedelje sastaju šefovi država i vlada te stratezi iz brojnih zemalja kako bi razgovarali o „pretnjama svetskom miru“ i globalnim pomeranjima u svetskim odnosima moći.

Osnivači Minhenske konferencije, Nemac Evald fon Klajst (izdavač) i Edvard Teler (naučnik), 1962. godine su došli na ideju da se jednom godišnje sastaju u društvu gostiju iz više zemalja i diskutuju o problemima odbrane. Tako je godinu dana kasnije održano prvo godišnje „Zasedanje o odbrani“ koje je po završetku Hladnog rata preimenovano u „Minhenska konferencija o bezbednosti“. Reč je o privatnoj manifestaciji koja je u međuvremenu poprimila velike razmere i ima veliki odjek u medijima iako nema državni karakter – baš kao ni diskusije koje se tamo vode.

Sastanci se održavaju sa takozvanim „transatlantskim“ predznakom. Pored šefova država i ministara odbrane zapadnih zemalja, tu su i najviši predstavnici organizacija kao što su Američki savet u Nemačkoj, Nemački Maršalov fond, Evropski savet za spoljne odnose, Trilateralna komisija, fondacija Otvoreno društvo, Fondacija Bila i Melinde Gejts, Fond braće Rokfeler, Goldman Zaks, Rotšild i sl. Tu su i predstavnici industrije oružja, ali i – novinari.

Novinari koji su učesnici konferencije (ne akreditovani izveštači) pripadaju velikim javnim servisima kao što je ARD ili privatnim medijskim i izdavačkim kućama, poput visokih funkcionera fondacije Bertelsman ili izdavačke kuće Špringer.

Samootuđenje Zapada

Glavna tema ovogodišnje konferencije je „zapadnjaštvo“ kao „fenomen“ koji se menja tako da se javlja pitanje: „da li svet postaje manje zapadnjački“? Organizatori konferencije su, naime, primetili da se „Zapad nalazi u povlačenju“ i da je u zapadnim društvima nestala svest o tome šta to znači „biti deo Zapada“.

Minhenska konferencija o bezbednosti održava se u hotelu Bajerišer hof

Minhenska konferencija o bezbednosti održava se u hotelu Bajerišer hof

Autori ovogodišnjeg programa gaje veliku sklonost prema igrama reči, pa tako podnaslov Minhenskog izveštaja o bezbednosti koji služi kao predložak za diskusije glasi (u grubom prevodu reči Westlesness) „Nezapadnjaštvo“, a svetska zbivanja su označena vrcavim nazivima kao što su „Putemkinova država“ (misli se na Rusiju) ili „Evrovizijsko takmičenje“ (Evropa, pre svega trvenja između Francuske i Nemačke), tu je čak i naziv „Dire straits“ (ozbiljne teškoće ili zavada) za Bliski Istok.

Uopšte, kroz čitav izveštaj se provlači stalno definisanje Zapada i pitanja kako on to sad gubi svoje zapadnjaštvo. Tu piše da Zapad nikada nije bio monolitan koncept, već više mešavina različitih tradicija koja se menjala tokom vremena, te da je reč pre svega o sistemu koji se zavetovao „liberalnoj demmokratiji i ljudskim pravima, tržišnoj ekonomiji, te međunarodnoj saradnji u međunarodnim institucijama. U gotovo filozofski postavljenim temama se naveliko razmatra „spiritualna razjedinjenost Zapada“ i donose citati najrazličitijih političara. Od Emanuela Makrona do Viktora Orbana, o zapadnoj demokratiji, kako bi se ta razjedinjenost pokazala na primerima.

Koncerni koji prate svetske sukobe

Navodi se i deset svetskih konflikata koje „valja pažljivo pratiti“, i to (ovim redom): „Avganistan, Jemen, Etiopiija, Burkina Faso, Libija, SAD-Iran-Izrael-Persijski zaliv, SAD-Severna Koreja, Kašmir, Venecuela i Ukrajina.

Posebnu ulogu i ove godine imaju predstavnici industrije oružja, među kojima su neki koncerni vodeći sponzori konferencije. Na primer, Kraus Mafaj Vegman. Ali u sponzore spadaju i koncerni kao što su BMW, Alijanc, Dojče telekom, Erbas, Hipo ferajnsbank, Šel, Majkrosoft, Huavej ili Merk, Dojče bank, MBDA raketni sistemi, i mnogi drugi. Najveći sponzor ove privatne konferencije ipak su nemački poreski obveznici – federacija je 2016. godine za nju izdvojila 500.000 evra. To je jedan od razloga zbog kojih protivnici Konferencije protestuju – reč je, podsetimo, o privatnoj manifestaciji.

Libija, jedan od deset svetskih konflikata koje „valja pažljivo pratiti“

Libija, jedan od deset svetskih konflikata koje „valja pažljivo pratiti“

Bezbednost konferencije

Konferenciju obično prate i protesti protivnika trgovine oružjem i politike NATO. Organizacije kao što je npr. Minhenski mirovni savez koji svake godine poziva na demonstracije protiv Minhenske konferencije, prenosi da nemačka vlada vodi ratnu politiku koju prodaje kao „bezbednost“. U odbrambenopolitičkim smernicama nemačke vlade od 1992. stoji i da je „očuvanje slobodne svetske trgovine i neometanog pristupa tržištima i sirovinama u svetu“ – „vitalan nemački bezbednosni interes“.

Učesnicima konferencije će kao prevodioci, organizatori, sanitetlije ili na druge načine pomagati i više hiljada policajaca, a biće tu i vojnici Bundesvera. Inače za vreme održavanja konferencije drastično su pojačane mere bezbednosti u Minhenu, posebno oko hotela Bajerišer hof u kome se sve dešava, ali do kraja manifestacije važi i zabrana letenja iznad Minhena u pojasu širine pet kilometara – iznad ovog luksuznog objekta.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama