Zapad bez rešenja za Putina | Politika | DW | 03.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Zapad bez rešenja za Putina

Zapad je odigrao sve adute koje je imao u rukama kako bi zaustavio ruskog predsednika Vladimira Putina. Sve – osim vojne sile. Ipak, nema mesta tvrdnjama da je sve propalo, smatra urednik DW Kristof Haselbah.

Evropska unija priprema nove sankcije protiv Rusije. Šefova vlada i država žele da ih uvedu ukoliko Rusija ne promeni svoj pristup krizi u Ukrajini. Oni svesno nisu precizirali o kakvim sankcijama bi moglo da bude reč. Ne žele da se dovedu u situaciju da kasnije budu prisiljeni da vuku određene poteze. Naime, sankcije niko ne želi. Nemačka mašinska industrija, britanske banke ili poljoprivrednici iz Grčke strahuju za poslove koje imaju u Rusiji. Privredni zamah, koji je hitno potreban državama EU u krizi, još uvek se čeka ili jedva da ima nekog napretka po tom pitanju. Jedan od razloga za to jeste i spor sa Rusijom.

Zbog toga će šefovi vlada i država Evropske unije svaki, pa i najmanji ustupak Rusije, u prvi mah tumačiti kao novu šansu za rešenje ukrajinske krize. Pri tome svi znaju da su reči Vladimira Putina bezvredne. On stisne ruku ukrajinskom predsedniku Petru Porošenku, govori o miru, a potom pošalje vojnike i oružje na istok Ukrajine. To isto je radio i na Krimu. Niko u najave njegovih ustupaka više ne veruje. Na isti način mogao bi da sprovede u delo i aneksiju istoka Ukrajine – ni u tome ga niko ne bi sprečio.

Niko nije predvideo Putinove poteze

Christoph Hasselbach

Kristof Haselbah, DW

Zapad je bez ideje za rešenje jer nije u stanju da se pozabavi „fenomenom zvanim Putin“. Punih četvrt veka niko u Evropi nije mogao ni da zamisli da bi neka država na tom kontinentu jednostavno mogla da uzme deo teritorije druge države. Protesti nisu pomogli. Nije pomogla ni politička izolacija, ustupci, pa na kraju ni sankcije. Koja sredstva su preostala? Teoretski gledano, Evropska unija bi mogla da uvede dodatne sankcije, poput smanjenja uvoza gasa i nafte iz Rusije. To bi bio udarac za glavni izvor prihoda te zemlje. Ipak, pojedine države, poput onih na Baltiku ili poput Finske, u potpunosti zavise od ruskog gasa. A zima je pred vratima.

Ako se na krizu gleda s političke strane, čini se da se i tu došlo do zida kada su sankcije u pitanju. Francuska je pristala na poslednji niz sankcija samo zato što su ostale zemlje Unije odobrile da Rusiji isporuči dva davno naručena broda - nosača helikoptera. To su vojni brodovi koje bi Rusija u budućnosti mogla da iskoristi kao sredstvo ucene prema komšijama. Slovačka preti da će uložiti veto na novi krug mera protiv Rusije koje bi štetile njenoj privredi, a mađarski premijer Viktor Orban u stvari se divi Putinovom nastupu i u principu odbacuje kazne prema vlasti u Moskvi.

Treba li žrtvovati Baltik za mir?

Putina neće zaustaviti novi niz oštrijih sankcija Evropske unije, pa čak ni kada bi grupi G20 pošlo za rukom da još više izoluje Rusiju. Političari iz SAD, poput demokrate Roberta Menendeza ili republikanca Džona Mekejna smatraju da je jedini izlaz isporuka oružja Ukrajini. Ipak, vojna opcija je neprihvatljiva. Putin bi tek tada imao izgovor za invaziju. Niko od zvaničnika to nije izgovorio, ali su Evropljani u ovom trenutku srećni što Ukrajina nije članica NATO, što je želeo bivši predsednik SAD Džordž V. Buš. U suprotnom bi se NATO sada našao usred vojnog konflikta s nuklearnom silom Rusijom.

Mnogi u baltičkim državama i u Poljskoj ipak tvrde da se Putin ne bi ni upustio u avanturu na Krimu da je Ukrajina pre toga primljena u NATO. Ali sve to su samo hipoteze. Ono što je u svemu tome tačno jeste da bi previše popuštanja Zapada Putinu, ruskog predsednika samo navelo na nova pripajanja teritorija. Zbog toga su sankcije opravdane, čak i onda kada je jasno da ga one neće zaustaviti. One su znak da se niko neće pomiriti s kršenjem međunarodnog prava.

Po jednom pitanju vojna sila ipak igra određenu ulogu. Članice NATO na istoku Evrope ne smeju da posumnjaju u spremnost te Alijanse da ih, u slučaju potrebe, brani. Putin zna da Zapad neće vojno intervenisati u Ukrajini. Ipak, ukoliko se stekne utisak da bi NATO u slučaju krize mogao da na cedilu da ostavi neku svoju članicu, recimo Estoniju, samo zato da izbegne konflikt sa Rusijom, onda bi Putin imao odrešene ruke, a to bi bio i kraj te zapadne vojne alijanse.

Reklama