Zamke navodnog „ukidanja“ rominga | Evropa | DW | 15.06.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

telekomunikacije

Zamke navodnog „ukidanja“ rominga

Od četvrtka (15. jun) zabranjeno je naplaćivati usluge rominga u okviru EU. Teoretski bi tako korisnik sa nemačkom karticom mogao da telefonira iz Španije pod istim uslovima kao kod kuće. Ali to je ipak samo teorija.

Evropska unija „ukidanje naknade za roming“ često ističe kao veliku pobedu nad moćnim telekomunikacionim koncernima i odličan primer da Brisel zaista nešto čini kako bi svoje građane zaštitio od samovolje tržišta. Od četvrtka bi građani Evropske unije trebalo slobodno da koriste svoje mobilne telefone bilo gde u EU, bez straha od skupih tarifa zbog činjenice da se nalaze u nekoj drugoj zemlji.

Čestitkama takvoj ujedinjenoj Evropi se pridružuju i neki mediji. Tako list Tagesšpigel piše o „trijumfu za EU, ne samo nad interesima telekomunikacionih kompanija. Ova odluka pokazuje da Evropa zaista može da poboljša svakodnevni život svojih građana. 500 miliona potrošača će imati koristi“, piše berlinski list.

Ali ima ipak i velikih rupa i zamki za novčanike korisnika. Jer telekomunikacioni koncerni, pre svega iz Nemačke i Španije, uspeli su da razvodne ideju zajedničke evropske mreže mobilne telefonije. Na papiru je zaista tako kako je obećala Evropska komisija: korisnici će plaćati istu cenu za razgovore, slanje poruka i korišćenje interneta u drugoj zemlji EU, kao da su u svojoj. Ali i tu treba dobro pogledati šta piše u ugovoru.

Hrvatska Nemcima ostaje inostranstvo

Prvi problem su zemlje Evrope koje nisu članice EU (poput Švajcarske) ili su, da tako kažemo, tek međudržavnim sporazumima donekle pridružene članice EU, kao što su na primer Monako, Andora ili San Marino. Ali dok ćete tamo možda morati da zađete da se popnete na nešto višu zgradu da biste uhvatili mrežu obližnje Francuske, Španije ili Italije, mnogo veći problem je što telekomunikacioni koncerni još uvek pod „inostranstvom“ shvataju baš sve zemlje koje nisu vaša domovina, bez obzira na Evropsku uniju.

To ističe i Suzana Blum iz nemačkog udruženja za zaštitu potrošača: „Veliki je problem što pozivi u inostranstvo nisu regulisani tim propisom. Ja mogu da odem u Španiju na odmor sa svojim nemačkim brojem i zovem Nemačku po istoj tarifi. Ali ako sam u Nemačkoj i želim da zovem nekog u inostranstvo, to bi sada moglo da bude još skuplje. Paradoks je da bi moglo da bude skuplje zvati Poljsku iz Nemačke nego zvati Poljsku dok sam u Španiji.“

Brisel ovaj propis slavi kao veliku pobedu u procesu ujedinjenja, ali za telekomunikacione kompanije je potpuno ujedinjenje još daleko: po pravilu one koriste termin „evropsko inostranstvo“ i poziv u te zemlje je naravno ipak nešto povoljniji nego u Ugandu, Paragvaj ili Mongoliju. Ali EU, to je za njih još uvek – inostranstvo.

„Fletrejt“ nije baš fletrejt

Suzana Blum kaže da su, na kraju krajeva, čitavi propisi „pravno ispali veoma komplikovani i potpuno su zbunjujući za korisnika. Mi kao udruženje za zaštitu potrošača smo uporno tražili i da ti takozvani međunarodni pozivi budu uključeni u to pravilo, ali o tome se nije ni pregovaralo!“

Pogledajte video 03:51
Trenutno na programu
03:51 min

Kako izgleda „nemo telefoniranje“?

Postoji još jedna velika zamka koja bi mogla skupo da košta evropske potrošače: mnogi su sklopili sporazum sa nekom telekomunikacionom kompanijom koja nas je privukla neograničenim korišćenjem, takozvanim fletrejtom: plaća se mesečna pretplata, a onda možemo da razgovaramo, šaljemo poruke i koristimo internet do iznemoglosti. Malo je verovatno da je vašim ugovorom predviđeno da taj fletrejt i nakon 15. juna važi u „evropskom inostranstvu“. Posebno kada je reč o preuzimanju podataka – dakle internetu – u najboljem slučaju se nudi tek određena količina povoljnih megabajta nakon toga lako veza može da postane ili spora ili skupa, najčešće i jedno i drugo.

Giljermo Beltra je pravnik u evropskom udruženju za zaštitu potrošača BEUC i upozorava da je u većini zemalja članica neopravdano skupo zvati neku drugu zemlju i da ukidanje rominga ne znači da će tome doći kraj. Objašnjava da je to zasluga velikih nacionalnih kompanija, pre svega nemačkog Telekoma i španske Telefonike: „To su najveći pojedinačni operateri i oni imaju veliki uticaj na svoje vlade, dakle vlade koje imaju i veliki politički uticaj u Briselu“, kaže Beltra.

Ipak i šansa za telekomunikacione koncerne

Sa jedne strane, nacionalne kompanije su se bojale da će odjednom svi da požele SIM-kartice iz neke članice EU gde su tarife niže. Čuli su se i predlozi o vremenski ograničenom ukidanju rominga, ali o tome se više ne raspravlja. Beltra je međutim uveren da će i telekomunikacioni koncerni na kraju biti srećni sa novim pravilima, jer im se otvaraju i nove poslovne mogućnosti.

„Mislim da će i oni uvideti da je čaša i napola prazna i napola puna, kao što to i mi vidimo. Jer, otvara se novo razdoblje naizgled neograničenih komunikacija. Ovo su dobra vremena za telekomunikacione poslove jer EU stvara propise koji ruše granice tih komunikacija. Problem je što su kompanije u prošlosti bile kratkovide i trudile se da sačuvaju izvore prihoda za koje su znale da će presušiti“, kaže pravnik evropskog udruženja za zaštitu potrošača. A dodaje da se u Evropskoj komisiji ipak već razmišlja i o ukidanju tog „evropskog inostranstva“ i zaista o stvaranju telekomunikaciono ujedinjene Evrope.

DW.COM

Audio i video