Zamagljivanje istine u Rusiji | Politika | DW | 02.03.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Zamagljivanje istine u Rusiji

Nakon ubistva Borisa Nemcova, ruska država i njeni mediji odmah su počeli sa kampanjom dezinformisanja, smatra Ingo Mantojfel.

Ubistvo nepokolebljivog ruskog opozicionog političara Borisa Nemcova u petak (27.2.) i marš sećanja održan njemu u čast u centru ruskog glavnog grada u nedelju (1.3), bili su glavna tema u medijima tokom vikenda – ne samo u Rusiji. Taj politički atentat nesumnjivo je tragičan i značajan događaj u novijoj ruskoj istoriji. Interesantno je bilo posmatrati kako su Kremlj i masovni mediji u Rusiji kojima on upravlja, odmah pokrenuli mašineriju dezinformisanja i zamagljivanja, što je u međuvremenu postalo uobičajeno.

Ciljano zamagljivanje

Uobičajeno je da državni i mediji bliski vlasti u Rusiji, u svojim glavnim informativnim emisijama prećutkuju aktivnosti Putinovih kritičara. Tako bi sigurno bilo i kada je reč o protestima opozicije čije je održavanje zapravo bilo planirano ove nedjelje (1.3). Ipak izveštavanje o ubistvu jednog od vodećih opozicionih političara na mostu pored Kremlja, mediji ovoga puta nisu mogli da zaobiđu. Boris Nemcov je devedesetih godina kao zamenik premijera postao i međunarodno poznat. Ipak, tu ne može biti reči o nezavisnom izveštavanju. Naprotiv: pokazalo se da Kremlj u tim uslovima upravlja medijima i manipuliše sopstvenim narodom.

Ingo Mannteufel, Leiter der Europa-Redaktion der DW

Ingo Mantojfel, urednik evropske redakcije DW

Ubrzo nakon atentata na Nemcova, ruski predsednik je medijima odredio pravac kretanja. On je ubistvo svog kritičara proglasio za „provokaciju“ koja za cilj ima destabilizaciju zemlje. Time je za Putina bilo jasno da stvarni cilj i žrtva tog strašnog čina nije bio Nemcov, već on, Putin lično. U tom smislu su Državno tužilaštvo i kontrolisani mediji morali samo još da sve uobičajene Putinove protivnike predstave kao moguće krivce za to delo: „Amerikanci“, „Ukrajinci“, „islamisti“, ili jednostavno druge grupe koje bi htele da ugroze bezbednost zemlje.

U vezi sa islamističkim tragom, ruski mediji koriste priliku da istaknu da je Nemcov bio Jevrej. S obzirom na rašireni antisemitizam u Rusiji, efekat takve informacije u vezi sa ubistvom je predvidljiv: simpatije za 55-godišnju žrtvu, koja je uz to bila u pratnji lepe, mlade Ukrajinke (!), se u svakom slučaju u takvim izveštajima ne može očekivati. Za sve trezvene savremenike koji još uvek imaju dovoljno snage da se odupru teorijama zavere koje su u Rusiji postale uobičajene, traži se trag u tamnim poslovima Nemcova oko nekretnina.

U poplavi istina jedna nedostaje

Iza tih brojnih, proširenih istina ne stoji želja za sveobuhvatnim rasvetljenjem i izveštavanjem, već samo za ciljanim zamagljivanjem situacije. Odgovornost državne vlasti, koja godinama, preko medija koji od nje zavise, ocrnjuje svoje kritičare, se naprotiv ne istražuje. I pitanje, kako je moguće da baš u trenutku u kojem se dogodilo ubistvo sve nadzorne kamere oko Kremlja budu isključene, pokvarene ili na popravci, u toj poplavi dezinformacija se gubi. S obzirom na toliko mnogo poželjnih istina, postoji malo nade da ona stvarna ispliva na svetlost dana. Boris Nemcov bi to video isto tako.

Reklama