Zakon o radu – protiv nataliteta | Evropa | DW | 25.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Zakon o radu – protiv nataliteta

Vlada u Hrvatskoj je novim Zakonom o radu bitno smanjila radnička prava, tvrde sindikati i udruženja žena. Stručnjaci dodaju da je reč je o Zakonu koji će dodatno narušiti već katastrofalnu demografsku sliku Hrvatske.

Sličnost novih zakona o radu u Srbiji i Hrvatskoj je da su njima mnogi nezadovoljni. Razlika je što je u Hrvatskoj makar bilo javne rasprave. Ipak, hrvatski sindikati tvrde da novi propisi oduzimaju prava; poslodavci kažu da je ovaj zakon nedovoljno fleksibilan i ne pruža dovoljno podsticaja za ekonomiju. Posebno su glas digli demografi koji podsećaju da hrvatske porodice sve teže odgajaju veći broj dece zbog nesigurnosti na tržištu rada. Novi zakon potvrđuje dosadašnje projekcije da će hrvatsko stanovništvo do 2050. godine pasti na broj od 3,5 miliona.

„Nismo slučajno ovaj zakon nazvale zakonom obespravljenog radništva, zakonom za kapitaliste kojim se želi razgraditi socijalna država i uvesti lizing radnika“, kritikuje Jasna Petrović iz Ženske fronte za radna i socijalna prava, organizacije koja okuplja ženske sindikalne sekcije i udruženja u Hrvatskoj. „Zakonom se povećava nesigurnost posla, promoviše se rad na određeno vreme i onemogućava osiguravanje porodice, što uključuje i diskriminaciju žena. Zakon je definitivno bitno snizio radnička prava“, dodaje ona za DW.

Trudnice kao glineni golubovi

Po merilima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj o zaštiti radnika, taj zakon je slabiji od prethodnog, a samo mađarski zakon daje slabije rezultate od hrvatskog. „Sada je olakšano davanje otkaza trudnicama. Trudnici ili porodilji se već početkom likvidacije fabrike poslodavca može po sili zakona dati otkaz, što do sada nije bio slučaj. U otkazni rok su ušli godišnji odmor i bolovanje, a znamo koliko to pogađa žene“, ogorčeno priča naša sagovornica. Uz to, upozorile su ženske organizacije, izbrisana je i zabrana noćnog rada za trudnice i majke s decom do jedne godine starosti.

Šokantna je činjenica da 93 odsto novozaposlenih žena dobije samo ugovor o radu na određeno vreme. Novi ZOR dodatno promoviše ovakav nesiguran oblik rada, smatraju sindikati. „To znači da onog trenutka kada žena ostane trudna poslodavac joj ne produžuje ugovor. Taj otkaz se formalno ne mora zvati otkaz, ali sve se više žena žali da ih je poslodavac otpustio zbog trudnoće. U nekim slučajevima poslodavac od njih prilikom zapošljavanja traži i da potpišu da neće ostati trudne i da ne planiraju zasnivati porodicu. To je praksa većih trgovinskih lanaca“, kaže Jasna Petrović.

Ona se poziva na podatke istraživanja koje su 2008. godine sprovele ženske sindikalne grupe i zastupnica za ravnopravnost polova na 1.500 žena koje su tada bile zaposlene na određeno vreme širom Hrvatske. „Ustanovilo se da među njima 43,4 odsto nemaju decu. Ostale su dobile decu pre početka rada na određeno i to upola manje dece nego što su želele. Većina njih ima samo jedno dete. Hrvatskoj koja odumire ovaj je zakon konačna presuda.“

Nema politike nataliteta

S navedenim kritikama se slaže i Anđelko Akrap, demograf sa Ekonomskog fakulteta u Zagrebu, koji već godinama upozorava da država nema koherentnu politiku nataliteta koja bi se sprovodila bez obzira na smene vlasti. Istraživanjima je dokazao da država nema sluha za one koji podižu decu te da bi trebalo da preuzme dobre recepte skandinavskih zemalja ili Francuske. „Nemačka, recimo, nema dobar zakon o porodici i ima velikih problema s natalitetom jer nema dobar položaj zaposlenih majki. Radi se o tome da je potrebno predvideti pozitivnu diskriminaciju onih koji imaju decu. To je ekonomski isplativo jer ti ljudi podižu buduću radnu snagu. Hrvatski poslodavci nemaju tu kulturu da vode računa o reprodukciji radne snage. To im omogućavaju uslovi visoke nezaposlenosti. Društvo u celini nema svest o tome da mora omogućiti reprodukciju vlastitog stanovništva“, priča nam Akrap. Kaže da bi društvo trebalo da osigura dobru infrastrukturnu podršku kroz vrtiće i jaslice i da se pozabavi niskim platama i suzbijanjem rada na određeno vreme zbog čega mlade porodice nisu kreditno sposobne i ne mogu da reše svoje stambeno pitanje.

Ono što hrvatskim političarima nije jasno jeste da bi demografska politika trebalo da bude deo ekonomske politike. Ne treba zaboraviti da je Hrvatska u mnogo lošijoj situaciji od visokorazvijenih zemalja koje sprovode selektivnu migracionu politiku i popunjavaju tržište rada profilima ljudi koji njima trebaju. „Za Hrvatsku je jako puno ako hiljadu lekara ili inženjera elektrotehnike emigrira. To je savremeno zanimanje koje razvija čitavu ekonomiju. To je možda mali broj useljenika za Nemačku, ali treba gledati relativne odnose prema broju stanovnika“, zaključuje Akrap.

Gde je ta socijaldemokratija?

Za Jasnu Petrović je najtužnije što se sve događa u mandatu vlade koja sama sebe naziva socijaldemokratskom. ZOR će, izvesno, završiti pred Ustavnim sudom na kojem ionako prečesto padaju zakonska rešenja Milanovićeve garniture. „Tamo će sigurno završiti otkaz po sili zakona za trudnice i ustupanje radnika drugom podposlodavcu“, kaže Jasna Petrović. „Međunarodnoj organizaciji rada ćemo prijaviti kršenje konvencija o sindikalnom organizovanju i kolektivnom pregovaranju. Analiziraćemo šta možemo da promenimo na Evropskom sudu u Luksemburgu“, zaključuje Petrović.

Ministar rada pak odgovora da je cilj nove regulative da se olakša restrukturiranje i poslovanje u državi. Radnici su smatra, i dalje zaštićeni kao i do sada.