Zagrebački Kaptol nije razumeo poruku iz Austrije | Politika | DW | 09.03.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Zagrebački Kaptol nije razumeo poruku iz Austrije

Katolička crkva u Koruškoj zabranila je komemoraciju na Blajburškom polju ove godine. To pokazuje koliko je Kaptol udaljen od Vatikana, smatra Igor Lasić u komentaru za DW.

Nebrojeno je mnogo kritika bilo proteklih godina i decenija na račun intenzivnih (etno)desničarskih sklonosti vođstva Rimokatoličke crkve u Republici Hrvatskoj. Ipak, nijedna nije odjeknula ni približno tako dalekosežno i značajno kao ova poslednja: Biskupija Gurk-Klagenfurt je hrvatskoj biskupskoj konferenciji službeno odbila održavanje sledeće mise na Lojbaškom polju pokraj Blajburga.

Reč je dakako o čuvenoj euharistiji koja se svakog maja održava u spomen na još neutvrđeni broj pogubljenih ustaša i pridruženih im begunaca pred jugoslovenskim partizanima. Tačnije, na veliki deo onih koji su se u proleće 1945. godine neuspešno pokušali domoći azila na zapadu.

Nadležna koruška dijeceza mogla je tako autoritativno odbiti samo ekvivalentnu višu svešteničku službu u Hrvatskoj, svetovne petrovce. Navodno ne i redovnike koji bi se mogli oglušiti na zabranu, ali to je u ovom času manje važno.

Ono što ovaj slučaj čini kardinalnim jest činjenica da je njime oštro istaknuto koliko je Crkva u Hrvatskoj danas udaljena od ukupne, ili krovne svoje organizacije, dakle, u međunarodnom kontekstu. Videlo se to u više navrata i po nekim drugim momentima, naročito otkako je Horhe Mario Bergoljio postao papa Franja. No, baš nijednom dosad ovako eksplicitno i nedvosmisleno, kao da je neko odlučio stati na kraj institucionalnoj mimikriji.

A potonja se nažalost u Hrvatskoj ne tiče samo uobičajenih pitanja odnosa spram abortusa i pedofilije, nego kudikamo mračnijih tema. Crkva u toj zemlji ogrezla je u znatno dubljem konzervativizmu, ideologizovana ustaštvom u svom delovanju od konkretnih liturgijskih prigoda do usputnih izjava istaknutih pojedinaca. Na svu sreću, to ne znači da među hrvatskim visokim klerom nema i uzornijih figura, od kojih se najčešće spominju dubrovački biskup Mate Uzinić, požeški Antun Škvorčević, riječki nadbiskup Ivan Devčić, i još neka imena.

To jednostavno znači da među njima sve više dominiraju oni koji narodni interes lociraju u svetonazoru domaćih fašista u Drugom svetskom ratu. Iza ustaškog režima i Crkve stoji duga istorija koketerije te opipljivijih vidova saradnje i podrške. Primeri današnjih stremljenja su takođe brojni i već notorno opštepoznati, pa ih nije nužno pojedinačno navoditi. To je stajalište svakako u direktnoj suprotnosti s univerzalizmom jevanđeoskog nauka, ali i sa izvesnim manifestacijama modernosti Rimokatoličke crkve u 21. veku.

Pa ako Crkva ni u Evropi nije bila emancipovana od uslovljenosti etničkim identitetom u ono predkoncilsko vreme, nedugo posle epohe globalnog rađanja nacionalnih država, sad to više očito nije slučaj u tolikoj meri.

Austrijska sestrinska ekspozitura konačno je demonstrativno odbila da pomaže zagrebački Kaptol u njegovom upornom potenciranju istorijskog revizionizma. Štaviše, evidentno mu je poručila da s tim oblikom nazadnjaštva ostaje sam, osim što za sobom izuzetnim uticajem povlači i - narod.

U ime naroda, dok čekamo na (re)evangelizaciju Katoličke crkve u Hrvatskoj, biće ništa manje značajna reakcija državnih vlasti RH na ovakav interni crkveni obrt. One su više nego svesne da misne komemoriracije pokraj Blajburga izneveravaju puki zadušni hršćanski angažman. I da su otpočetka iskorišćena za oplakivanje jednog krajnje zločinačkog poretka i vremena.

Jer, i vlasti u RH same rado parazitiraju na efektima kapitala oplođenog na toj vrsti tržišta, a naročito je vladajući HDZ podsticao tu političku simbiozu. S obzirom na vidnu sljubljenost države i Crkve, te državno pokroviteljstvo nad komemoracijom, međutim, poželeti je da ne dođe do novog jačanja istog poremećaja. Da se tumačenje ovog slučaja ne pripoji na određene prečeste interpretacije zbivanja 1945. godine. Hrvatskoj danas ipak najmanje treba narativ o nečemu kao što bi bila, recimo, druga zapadnjačka izdaja Hrvata u onom istom kraju iza Alpa.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM