Za Viktora Orbana i „sjajnu budućnost“? | Evropa | DW | 06.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Za Viktora Orbana i „sjajnu budućnost“?

Premijer Mađarske Viktor Orban važi za ubedljivog favorita na parlamentarnim izborima (nedelja, 6. april). Njegovom nacionalističkom tonu i udaljavanju od Evrope opozicija u ovom trenutku nema šta da suprotstavi.

„Mađarska može bolje“. Ova poruka gotovo da je tokom kampanje iskakala iz frižidera. Slogan mađarske vladajuće partije Fides uokviren je strelicom koja ne ostavlja dilemu – ide odlučno naviše, a tako će i Mađarska, samo ukoliko građani ostave na vlasti konzervativce premijera Viktora Orbana. On i njegovi saradnici govore o budućem uspehu, podsećaju da je pre četiri godine zemlja bila „na ivici bankrota“, a da sada privreda stabilno raste. Orban najavljuje „sjajnu budućnost“.

Vlast, to smo mi

Blještavi bilbordi, međutim, nemaju ništa sa socijalnom i ekonomskom svakodnevicom Mađarske. Privredna kriza ni izbliza nije prošla, u siromaštvu živi svaki treći od deset miliona građana. Uprkos tome, ankete pokazuju da će koalicija Fidesa i malene Hrišćansko-demokratske narodne partije osvojiti apsolutnu većinu u parlamentu. Neke ankete pokazuju da će Orban čak zadržati dvotrećinsku većinu koju je dobio pre četiri godine. Glavna opozicija je savez pet partija levog i liberalnog usmerenja. Iako je naziv te koalicija „Promena vlasti“, teško da će u tome uspeti – ankete im prognoziraju tek 25 do 30 odsto glasova.

Da li je Viktor Orban, čovek koji u Briselu ima reputaciju babaroge, zaista toliko popularan u svojoj zemlji? Ne baš, smatra Atila Ara-Kovač, publicista i stručnjak za spoljnu politiku. Ima niz razloga što Orbanova partija gotovo sigurno ostaje na vlasti: „Svojom takozvanom borbom za slobodu, koja je usmerena protiv Evrope ili EU, te nacionalističkom agitacijom protiv susednih zemalja Orban uspeva da drži svoje pristalice u stanju permanentne mobilizacije“, kaže naš sagovornik.

Mnogi građani se plaše za svoju egzistenciju, a Orban im obećava sigurnost. „Deo ljudi živi u pravom strahu od Orbanovog sistema, recimo zaposleni u javnom sektoru koji bi da sačuvaju svoj posao ili preduzetnici koji se plaše da više neće dobijati poslove“, dodaje Ara-Kovač. Četiri godine bilo je dovoljno Fidesu da kompletno promeni elitu u državnom aparatu, javnoj upravi i medijima. Stotine zakona i propisa – poput onog o zabrani kritikovanja vlade u štampi – treba da zacementiraju vlast Viktora Orbana.

Klijentela svuda

Aktuelni saziv parlamenta izvršio je promene zakona o skupštini i izbornom sistemu – sada je ojačan princip većine, dok su izborne jedinice nanovo podeljene. U mestima gde Fides ima najjaču podršku, izborne jedinice su male, dok se šire tamo gde je levica jača. U prevodu, jedan poslanik Fidesa iza sebe će imati mnogo manji broj glasova nego njegov kolega iz levice. „Izborni okruzi su koncipirani tako da Fides sa relativnom većinom glasova može da ima apsolutnu većinu poslaničkih stolica“, komentariše Robert Laslo sa budampeštanskog instituta Political Capital.

Nije sve ostalo kod zakona. U rukovodstvima važnih institucija danas mahom sede kadrovi Fidesa i oni famozni vanpartijski stručnjaci koji su verni vladajućoj partiji. Uže partijsko rukovodstvo okoristilo se ekskluzivnim dobijanjem licenci za prodaju duvanskih proizvoda, kao i pravom prvenstva pri kupovini isplativog zemljišta. Širi slojevi stanovništva, sa druge strane, profitirali su od rata za komunalije – cene gasa, struje i vode nekoliko puta su snižavane uglavnom preko leđa stranih dobavljača.

Levo, desno i desnije

Ideološki, čitava partokratija polako klizi udesno. Retorika vlastodržaca crpi pojmove iz nacionalizma, autoritarizma i otvorenog neprijateljstva prema Briselu. U kodnom vokabularu Orbana i družine provlače se pojmovi poput borbe protiv finansijskog sveta, dužničkog ropstva i zelenaša. Mađarska, zemlja sa mnogo komšija, već se izolovala podgrevanjem etničkih konflikata za koje se mislilo da su prevaziđeni ili bar primireni – recimo u slučaju Rumunije. Deo Orbanovih birača upravo voli takvu nacionalnu sirovost i nema problema sa činjenicom da se Mađarska udaljava od boljih običaja EU.

Uprkos svim manama vlasti, socijalističko-liberalna opozicija kao da nema čime da poentira. Orbanova snaga je dobrim delom zapravo slabost njegovih protivnika. Tih pet opozicionih partija – neka vrsta mađarskog DOS-a u pokušaju – tek su se nekoliko sedmica pred izbore na jedvite jade dogovorili. Tome su prethodile godine svađa i sudara sujeta. Da li oni uopšte i sami veruju da mogu da pobede? Na njihovim izbornim plakatima je jedna utučena mađarska porodica, nekoliko tužnih pari očiju, sa natpisom Moj glas, moja zemlja.

Izbori mogu da znače i dalje jačanje desnoekstremne partije Jobik. Ovi nacionalisti sa elementima otvorenog nacizma malo su se umili i začešljali. Zamenili su eksplicitne antisemitske i anticiganske parole modernim, uglađenim konzervativizmom. I to izgleda ima efekta – možda će dobiti čak petinu glasova. Ipak, Jobik ne ostavlja ni mrvu dileme šta će uraditi ukoliko dođe na vlast. U tom slučaju bi Mađarska smesta istupila iz Evropske unije, ponovo uvela smrtnu kaznu, bilo bi kontrolisano da li političari i javni činovnici slučajno nemaju i pasoš Izraela, a romska deca bila bi smeštena u domove.

Autor: Keno Ferzek / nr
Odg. urednik: Jakov Leon

Reklama