1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Za sada još uvek mrtva trka između Trampa i Bajdena

4. novembar 2020.

Amerika je još daleko od odgovora na pitanje ko će sledeće četiri godine vladati državom. Prebrojavanje glasova bi moglo da potraje. Za pobedu su potrebno 270 glasova elektora. Na grafici gore se vidi aktuelno stanje.

https://p.dw.com/p/3kpTU
Foto: Olivier Doulier/AFP/Getty Images

Ukratko najvažnije: 

- Rezultate izbora ne treba očekivati danas, kažu stručnjaci. 
- Tramp je pobedio na Floridi, Teksasu, Ohaju, Kentakiju, Kanzasu, Luizijani, Indijani, Vajomingu, Zapadnoj Virdžiniji, Južnoj Karolini, Ajdahu, Alabami, Misisipiju, Tenesiju, Oklahomi, Arkanzasu, Juti, Južnoj Dakoti, Severnoj Dakoti, Misuriju, Nebraski, Ajovi i Montani.
- Džo Biden je dobio Mejn, Arizonu, Havaje, Minesotu, Kolorado, Novi Meksiko, Kaliforniju, Nju Hempšir, Oregon, Vermont, Virdžiniju, Vašington, Rhode Island, Njujork, Nju Džersi, Masačusets, Merilend, Ilinois, Delaver i Konektikat, kao kao i Okrug Kolumbija.
 - Fokus je sada na takozvanim prevrtljivim državama, kao što su Penslivnija i Mičigen
- 100 miliona građana SAD glasalo je poštom ili lično, pre 3. novembra

- Izjava Donalda Trampa da je već pobedio, iako glasovi nisu ni izbliza prebrojani, da sumnja u krađu glasova i da će potegnuti Vrhovni sud, izazvala je mnogobrojne reakcije.

U SAD se istovremeno sa predsedničkim izborima održavaju izbori za Predstavnički dom i deo Senata.

Na izborima za kompletan Predstavnički dom SAD ukazuje se ponovo većina za demokrate. Do sada su demokrate imale 232, a republikanci 197 mesta. Pet mesta bilo je otvoreno pre izbora, jedno je zauzeo nezavisni kandidat. Za kontrolu Poslaničkog doma dovoljno je 218 mesta.

Neizvesno je ko će ubuduće imati većinu u Senatu. Do sada su Republikanci u Senatu imali malu većinu od 53 od 100 mesta. Pre izbora, 14 mesta se smatralo sporenim, tako da rezultat neko vreme može biti nejasan.
Kada bi Demokrate imale kontrolu nad celim Kongresom mogle u velikoj meri da blokiraju republikansku politiku, čak i ako pobedi Tramp.
Američki predsednik Donald Tramp tvrdi da je ostvario pobedu na izborima - pre nego što su prebrojani svi glasovi. U Nemačkoj je to ponašanje izazivalo oštre kritike i veliku zabrinutost poltičara. Neki od najvažnijih političara u zemlji optužili su Trampa za nedemokratsko ponašanje. 

Kapitol - sedište američkog kongresa
Kapitol - sedište američkog kongresaFoto: picture-alliance/J. Schwenkenbecher

Vicekancelar Olaf Šolc pozvao je na prebrojavanje svih glasova na američkim izborima. Izbori moraju da se „održe u potpunosti" kako bi glas svakog građanina mogao da utiče na rezultat, rekao je političar SPD. Prema mišljenju političara CDU Norberta Retgena, pobeda Donalda Trampa zatekla bi Nemačku. „Nismo spremni za to“, rekao je Retgen, koji se kandidaovao za šefa CDU. I Gregor Gizi stručnjak stranke Levice za spoljnu poltiku takođe je oštro kritikovao Trampov pristup: „Bilo katastrofalno kada izbore ne bi odlučili birači već Vrhovni sud. 
Više reakcija nemačkih političara možete pročitati u posebnom prilogu.

„Time što je Tramp proglasio pobedu, nazvavši proces brojanja glasova „velikom prevarom“ i najavljujući da bi konačnu odluku mogao da donese Vrhovni sud, pokazao je drsko zanemarivanje načina na koji se glasovi računaju u demokratiji u ovoj godini pandemije. Činjenica da je značajan broj Amerikanaca i dalje glasao za Donalda Trampa uprkos njegovim postupcima u protekle četiri godine pokazuje šta je prihvatljivo u Sjedinjenim Državama. I to je poražavajuće, bez obzira na to ko završi u Beloj kući", piše Karla Blajker u komentaru za DW

„Ovo je najkasnija konferencija za štampu koju sam ikada održao“, počeo je govor predsednik SAD Donald Tramp iz Istočne sobe u Beloj kući, oko 8:30 po evropskom vremenu.
„Mi smo spremni za pobedu i mi smo na putu da pobedimo. Nećemo dozvoliti da nas pokradu. Ići ćemo na Vrhovni sud“, rekao je između ostalog Tramp.

Usledile su diskusje po medijima o tom obraćanju. Kritikovano je to što je navodno izneo pogrešne podatke, to što je rekao da će ići na Vrhovni su - jer pre toga ima nižih sudova koji se pitaju. To sve samo dovodi do još veće podele u ionako podeljenim Sjedinjenim Državama, prenose nemački mediji.

Pre toga, javnosti se obratio i kandidat demokrata za predsednika Džo Bajden. „Došao sam ovde da vam kažem da verujem da smo na doborm putu da pobedimo na ovim izborima“, rekao je Bajden, obraćajući se svojim pristalicama u Delaveru, gde je odrastao i počeo svoju poltičku karijeru kao Senator,1973.

Situacija u mnogim ključnim saveznim državama u sredu rano ujutro po evropskom vremenu još je uvek nejasna. Premalo podataka da bi se mogle doneti sigurne procene za ove "swing states“. 

Tek posle 6 ujutro je postalo jasno da je Floridu i Ohajo - dobio Tramp. Zauzvrat Bajden je, kako javlja Foks Njuz odneo pobedu u Arizoni gde je pre četiri godine pobedio Tramp.

Iznenađenja nema u saveznim državama koje tradicionalno biraju demokrate, poput zapada i severoistoka zemlje ili u tradicionalnim uporištima republikanaca poput centralnih ruralnih saveznih država.

Mada još uvek nisu zatvorena birališta u svim saveznim državama, jedno je već sada jasno: ispitivanja javnog mnjenja koja su predviđala više nego jasnu pobjedu demokratskog kandidata Džoa Bajdena i na ovim izborima su se pokazala nepouzdanim. Ponovila se situacija iz 2016. kada su ispitivanja takođe sedmicama uoči izbora davala prednost Hilari Klinton.

US Wahl 2020 Wahllokal in Dixville
Foto: Scott Eisen/AP Photo/picture alliance

Dugotrajno prebrojavanje pismenih glasova

Najveće iznenađenje ovih izbora je brojka od 102 miliona glasova koji su pristigli pismenim putem. To je 73 posto birača s poslednjih izbora 2016. No to je i razlog zbog kojeg se pobednik ne zna, kao što je to uobičajeno, relativno brzo nakon zatvaranja birališta.

U nekim saveznim državama glasovi pristigli pismenim putem počinju da se prebrojavaju tek na izborni dan. U jednoj od ključnih država, Pennsilvaniji, za koju se do poslednjeg trenutka žestoko borila oba kandidata, ovi glasovi se broje - tek posle prebrojavanja glasova s glasačkih mesta. 

U Viskonsinu takođe najavljuju da bi prebrojavanje glasova moglo potrajati do srede poslepodne (po evropskom vremenu).

S obzirom na to da se smatra da pismenim putem pretežno glasaju birači demokrata, očekivanja u Bajdenovom taboru su još uvek velika. 

Demokratima naklonjena medijska kuća CNN takođe ukazuje na to da bi prevagu u korist Bajdena mogli doneti upravo pismeni glasovi.

Mediji javljaju da za sada nema nasilnih protesta. A naša dopisnica je poslala ovaj tvit gde se vidi kako demonstranti idu u pravcu Bele kuće.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android