1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
IstorijaHrvatska

„Za mene je rat počeo 17 avgusta 1990.“

Nenad Ivanović
17. avgust 2023.

Sedamnaestog avgusta 1990. Srbi su postavili prve barikade u okolini Knina. Zvanični Zagreb poslao je tri helikoptera sa specijalcima. Među njima je bio i Vlado Petelinec. Danas kaže da je za njega rat počeo tada.

https://p.dw.com/p/4VFUN
Za Vladu Petelinca je rat počeo 17. avgusta 1990. godine
Za Vladu Petelinca je rat počeo 17. avgusta 1990. godineFoto: Privat

Prošlo je skoro 30 godina od kraja rata u Hrvatskoj, ali uprkos tome taj sukob i dalje izaziva snažne emocije u društvu. To se posebno vidi prilikom obeležavanja važnih datuma iz rata, a pritom su dva najupečatljivija i danas u Hrvatskoj dva kamena temeljca u definisanju sećanja na taj period: 18. novembar, pad Vukovara, i 5. avgust, Oluja. Prvi se u toj zemlji obeležava dan velike žrtve iz 1991, a drugi kao dan velike pobede 1995. godine kojim je okončan rat.

Međutim, iz nekog razloga nema datuma kojim bi se obeležio početak rata. To i ne čudi, jer ni hrvatska zvanična istoriografija nije s tim načisto. Da li je to ono što u Hrvatskoj zovu „krvavi Uskrs“ 1991. na Plitvicama kada padaju prve žrtve? Generalni napad na Vukovar u ranu jesen iste godine ili neki treći događaj?

Za Vladu Petelinca iz Pule početak rata treba potražiti u godini pre tih zbivanja. Iako glave tada još nisu padale, po njemu, ili barem za njega, rat je počeo na današnji dan 1990. godine.

Vukovar, novembar 1991.
Vukovar, novembar 1991.Foto: picture alliance/dpa

Umesto u Kanadu, s helikopterom za Knin

Tog dana počela je otvorena oružana pobuna dela hrvatskih Srba, odnosno ono što se u Hrvatskoj kolokvijalno zove „Balvan-revolucija“. Dva dana ranije, krajiški Srbi oko Knina postavili su barikade na putevima, između ostalog i balvane po kojima je pobuna i dobila ime. Zvanični Zagreb na takav čin reagovao je tako što je poslao tri helikoptera s policijskim specijalcima za Knin. Ali, MIG-ovi JNA, odnosno vojni avioni Jugoslovenske narodne armije, presreli su helikoptere i onemogućili ih u njihovom naumu. Vlado Petelinec upravljao je jednim od ta tri helikoptera.

Taj rođeni Samoborčanin, kasnije Zagrepčanin, a od 1974. stanovnik Pule gde se oženio i osnovao porodicu, te 1990. godine je kao civilni pilot imao primamljivu poslovnu ponudu iz Kanade. Ali, uzavrela politička previranja u domovini koja su nagoveštavala krvavu dramu bila su presudna da ostane na tadašnjem radnom mestu pilota u hrvatskog Ministarstvu unutrašnjih poslova.

„Dan nakon postavljanja balvana oko Knina u bazi jedinice specijalne policije u Lučkom kod Zagreba dignuta je uzbuna. Idućeg dana, 17. avgusta 1990. godine, stigla je komanda da se krene na Knin“, priča Petelinec. Kaže da su specijalci pohrlili u helikoptere, gotovo su se potukli oko toga ko će da uđe. Na kraju su, prema njegovim rečima, izabrani oni koji nisu bili „nacionalni emotivci“.

18 specijalaca u misiji suzbijanja Balvan revolucije

Među njima su bili neki od tadašnjih čelnika Ministarstva unutrašnjih poslova, zamenik ministra Perica Jurić, kao i pomoćnik ministra Željko Tomljenović, a bilo je i dosta onih koji su kasnije obavljali rukovodeće položaje u specijalnoj policiji i MUP-u Hrvatske, poput Vladimira Fabera, Josipa Turkalja i, naravno, samog Petelinca. Ukupno 18 ljudi.

Bizarno prijateljstvo Miloševića i Tuđmana

Iako iz naknadne perspektive to zvuči prilično nerealno, njihov zadatak je tada bio da preuzmu kontrolu nad policijskom stanicom u Kninu, prekinu pobunu u Krajini i privedu njene vinovnike. Istina je da su bili dobro obučeni, naoružani i motivisani za taj zadatak, ali 18 ljudi teško da je sve to moglo da izvede, sve i da nisu bili otkriveni, odnosno da su uspeli da iskoriste faktor iznenađenja.

Njihova misija od 17. avgusta bila je tajna. Helikopteri su krenuli ka Plješivici i leteli su nisko kako ih vazduhoplovstvo tadašnje jugoslovenske vojske ne bi otkrilo. No, ipak su ih kod Ogulina presreli MIG-ovi JNA koji su doleteli sa vojnog aerodroma Željava kod Bihaća. Kako se kasnije ispostavilo, neko iz hrvatskog MUP-a je informisao JNA o njihovoj akciji.

„Piloti u MIG-ovima tražili su da obustavimo let pod pretnjom obaranja, što je, zapravo, ratni čin“, priča Petelinec i ocenjuje da se JNA time definitivno svrstala na stranu pobunjenika. „Zbog toga smatram da je Domovinski rat počeo upravo tog 17. avgusta 1990. godine.“

Nakon presretanja, helikopteri su sleteli na jedno igralište kod Ogulina. Specijalci su hteli da nastave put ka Kninu, ali iz Zagreba je stigla komanda da se vrate nazad. To je zapravo bio i najbolji mogući ishod, jer osim JNA, za njihov plan su znali i pobunjenici koji su ih čekali i verovatno bi ih sve pobili da su sleteli u Knin.

Nakon povratka u Lučko, Petelinec i ostali su tražili odgovor na pitanje kako i od koga je vojska saznala za njihovu akciju. Dali su izjave novinarima, ali ništa od toga na kraju nije izašlo u javnost. Događaji koji su potom usledili bacili su kninsku epizodu od 17. avgusta 1990. potpuno u drugi plan. Počela su još veća politička koškanja i zveckanje oružjem, a 1991. su opalile prve puške i pale prve žrtve.

Usledio je krvavi rat i niz bitaka u kojima je učestvovao glavni akter ove priče. Kao oficir specijalne jedinice MUP-a video je, priča, izmasakrirane svoje kolege koji su početkom maja '91. upali u zasedu u Borovom selu, pokolj civila u Voćinu, mrtvu decu u Slavonskom Brodu nakon bombardovanja grada…

Hrvatski politički i vojni vrh u avgustu 1995 u Kninu
Hrvatski politički i vojni vrh u avgustu 1995 u KninuFoto: picture-alliance/dpa

Zadužen za osnivanje i obuku hrvatskih SAS-ovaca

Sa svojom kolegama je tokom rata helikopterima s bojišta izvukao više od 600 ranjenih. Bio je, između ostalog, zadužen za osnivanje i obuku posebne, specijalne jedinice za dubinsko izviđanje, po uzoru na britanski SAS i američke SEAL-ovce. U penziju je otišao 2004. godine. Za sebe u šali kaže da možda ima PTSP, ali da on ne zna za njega. Virus nacionalizma ga, tvrdi, nikad nije zahvatio. Ljude je, kaže, i u ratu gledao isključivo po tome šta rade, a ne kako se zovu.

„S nekim Srbima sam zajedno ratovao i bili su mi kao braća. S druge strane, odrastao sam i išao u školu s jednim koji mi je posle govorio da sam ustaša, a moja baka je 11 meseci bila u logoru u Jasenovcu za vreme Drugog svetskog rata. Ne mrzim nikog, ni Srbe, jer ne mogu jedan narod generalno da mrzim. Ne mrzim ni one s bradama i šajkačama, neko ih je indoktrinirao da budu takvi. Isto kao i ove naše koji hodaju sa slovom ’U’ okolo“, završava priču pilot Vlado Petelinec.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.