Za koga navija Alma Zadić? | Izbor iz štampe | DW | 17.01.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Za koga navija Alma Zadić?

Došla je kao izbeglica, a danas je prva ministarka u vladi koja nije rođena u Austriji. „Za Bosnu me vežu sećanja, ali moj društveni život je ovde“, kaže Alma Zadić. Ipak, i danas je pitaju: „Odakle si ti stvarno?“

Prva ministarka pravde iz redova Zelenih istovremeno je i najmlađa na toj funkciji. A pre svega, ona je prva članica austrijske vlade koja nije rođena u Austriji“, piše Cajt. Nemački list navodi da je ona u školskom uzrastu u svojoj rodnoj Tuzli doživela početak rata. „Do danas je toj tada osmogodišnjakinji ostalo u sećanju: ’U maju 1992. otac me je pokupio posle škole. Trčali smo, zato što smo čuli pucnje. Narednih nekoliko meseci smo proveli u podrumu.’“

„Porodica se odlučila na bekstvo. Njen otac, univerzitetski profesor na Elektrotehničkom fakultetu, uspeo je da na vreme ode u Austriju kako bi pripremio teren za svoju četvoročlanu porodicu. (...) Alma je u humanitarnom konvoju UN, sa majkom i četiri godine mlađim bratom, napustila grad u kojem su se vodile borbe. Bio je to oproštaj od domovine – zauvek. A to je senka na njenom novom životu – sve do danas“, piše list Cajt.

Kako biti deo društva?

„Danas Alma putuje nekoliko dana godišnje u posetu rođacima. ’Za Bosnu me vežu sećanja, ali moj društveni život i moji prijatelji su ovde. To je kao kada posetite staru domovinu i onda se vratite u svoj stvarni život ovde u Beču.’ Tako odlučno, jasno i slobodno ona govori tek poslednjih nekoliko godina. ’I sad se sećam kada sam pitala skretničara tramvaja da li vozi ka sportskom centru. A on mi odgovorio: ’Tamo nemaju šta da traže Čušeni’ (pogrdan naziv za pripadnike slovenskih naroda u Austriji, prim. red). To su bili trenuci u kojima mi je bilo jasno da nisam deo ovog društva, da mu ne pripadam’.“

„U razredu je bila jedina koja nije govorila nemački. Kada je nastavnicu pitala da joj objasni zadatak iz matematike, osorno joj je odgovorila: ’Zašto? Ionako nećeš ništa da postigneš.’ Kad se prebacila u drugu školu u kojoj je bilo više dece migrantskog porekla, Alma je, zahvaljujući dopunskim časovima, brzo naučila nemački, maturirala je sa odličnim ocenama, studirala pravo; apsolvirala jedan semestar u inostranstvu, u Milanu, nakon toga provodi dve godine na magistarskim studijama na univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Vreme koje je provela sa različitim nacijama bio je proboj u pokušajima da pronađe sama sebe. ’Stalno se suočavam sa pitanjem: odakle si ti stvarno? Tek u Njujorku sam zaključila da ne moram da se odlučim da li sam sada Austrijanka ili Bosanka. U Njujorku sam shvatila da se mogu imati različiti identiteti. Naučila sam da su i Austrija i Bosna, ali i Evropa deo mene. Zbog toga smatram da pitanje – za koga navijaš – nije fer, na primer kada Austrija igra fudbalsku utakmicu protiv Bosne. To je isto kao pitanje majci čija deca igraju tenis za koje dete navija?’“

Pouke rata u Bosni

„Prvi dodir sa politikom imala je kad ju je prijateljica Štefani Koks zamolila da im pomogne u pravnom smislu prilikom osnivanja izborne liste ’Pilc’. Suosnivač liste, Alfred Nol, ubedio je mladu pravnicu da ostavi svoj posao u advokatskoj kancelariji ’Frešfilds’ i kandiduje se za mesto poslanice. ’Ona je visprena, vredna i ima ogromno, pravedno srce’, kaže Nol. I sam Peter Pilc za Almu Zadić ima samo reči hvale: ’Ne poznajem nikog ko je brzinom svetlosti napravio takav uspon kao ona’, kaže njena mentorka Terezija Stoišić.“

„’Moji roditelji su uvek pokušavali da nas drže dalje od rata i svih tih surovosti. Oni sa nama nikada o tome nisu razgovarali. Ali, u jednom trenutku počneš sebi da postavljaš pitanje: kako je moglo da ode toliko daleko? Kako je moguće da u jednom društvu, koje je bilo tako homogeno, dođe do toga da komšije udare jedni na druge’, kaže Alma Zadić.“

„’Politika je nahuškala ljude. Podelila i počela da dehumanizuje grupe ljudi. I čim krene proces dehumanizacije i jedna grupa ima osećaj da ne pripada drugoj, vrlo brzo može da dođe do eskalacije. To se i u Bosni i Hercegovini dogodilo veoma brzo’, kaže Alma Zadić.

„Šta se iz toga može naučiti za politiku 2020? ’Osluškivati predznake podele i huškanja koji vode ka tome. (...) Kada su 2017. parole i huškanja postali glasniji, postavila sam sebi pitanje: Da li želim da doprinesem tome da se to nikada više ne bi ponovilo? Onda sam rekla DA, kako sebi ne bih prebacivala da nisam ništa uradila’,“ kaže Alma Zadić a prenosi nemački list Cajt.

Priredio: Svetozar Savić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android