Za izvinjenje nikad nije kasno | Politika | DW | 12.05.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Za izvinjenje nikad nije kasno

Po prvi put, 71 godinu nakon bacanja atomske bombe, jedan američki predsednik posetiće Hirošimu. Barak Obama se tom prilikom neće izviniti, a to bi i te kako bilo neophodno, smatra Aleksander Frojnd.

Da li je morala da prođe 71 godina pa da se jedan američki predsednik odluči da poseti Hirošimu? I to ne zato da bi se izvinio u ime poslednje preostale svetske sile – to je Bela kuća unapred isključila. Ne, on će samo da poseti mesto sećanja na žrtve prve atomske bombe. Ipak, taj gest ima veliku simboliku – ali ne više od toga. Obama, inače, krajem maja ne dolazi u Japan tim povodom. On tamo učestvuje na sastanku na vrhu sedam najrazvijenijih industrijskih zemalja sveta G7. Umesto da se izvini, Obama će, zajedno s japanskim premijerom Abeom, da se založi za, kako je rečeno, „mir i stabilnost u svetu bez atomskog oružja“.

Prethodnik Obame bio je ministar spoljnih poslova Džon Keri koji je početkom aprila, kao prvi šef američke diplomatije, bio u Hirošimi na tradicionalnoj centralnoj svečanosti obeležavanja te tragedije. Ali ni od njega se nije mogla čuti nijedna reč izvinjenja – umesto toga on je samo upućivao ozbiljne poglede. Pre posete Japanu, Obama će usput i na kratko da svrati i u Vijetnam, takođe zemlju koja je nekada bila ratni protivnik. Ni tamo neće biti reči o prošlosti, već o budućnosti i unapređenju bilateralnih odnosa.

71 godina, dve posete i nijedno izvinjenje. Ja smatram da je to sramota! Svaka zemlja doduše mora sama da zna kako da se odnosi prema svojoj prošlosti, ali sam srećan što smo se mi Nemci sa svojom krivicom suočili. Priznanje krivice bilo je preduslov za izvinjenje. Izvinjenje je i omogućilo pomirenje. To može da se tumači kao slabost ili preterano suočavanje s prošlošću, ali pad na kolena Vilija Branta u Varšavi oduvek sam doživljavao kao izraz snage.

Freund Alexander Kommentarbild App

Aleksander Frojnd, DW

Preduslov za pomirenje

Niko naravno od Obame ne očekuje da padne na kolena pred žrtvama atomskih bombi, niti se dimenzija nacističkih zločina i strahota može uporediti s bacanjem atomskih bombi. Ali Obama bi prilikom posete Hirošimi trebalo da se izvini za patnje nanesene ljudima. Upotreba atomskih bombi bila je zločin za koji se ne može naći opravdanje u tome da bi rat na Pacifiku bez toga trajao mnogo duže i da bi tokom invazije ionako bilo ubijeno mnogo nevinih ljudi.

Možda je čak sve to i tačno, ali i ako jeste, svejedno je bacanje atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki greh. Nakon bacanja atomske bombe na Hirošimu svakome je bilo jasno da je bacanje atomske bombe na Nagasaki bilo testiranje novog oružja i demonstracija snage Japancima – ali pre svega Rusima. Super-sila SAD tada je po prvi put demonstrirala svoju nuklearnu snagu i tako pokrenula spiralu naoružavanja čije posledice osećamo i dan-danas. Časno je to što Obama želi da se, zajedno s japanskim premijerom, založi za „mir i sigurnost u svetu bez atomskog oružja“, ali upravo su SAD bile te koje su ga, bacanjem atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki pre 71 godinu, prve upotrebile.

I Japan mora da se izvini svojim susedima

Obama bi u Hirošimi trebalo da se suoči s tom istorijskom krivicom. Na kraju svog drugog mandata, dobitnik Nobelove nagrade za mir ionako nema šta da izgubi. Može samo da stekne priznanje, jer izvinjenje može da bude i odraz snage. To isto važi i za japanskog premijera, koji se takođe nije izvinio susedima za ratne zločine carskog Japana. Priznanje krivice bilo bi preduslov za izvinjenje, a bez izvinjenja nema ni istinskog pomirenja sa susedima u Kini i Koreji.

DW.COM

Reklama