„Za dom spremni“ – lažna istorija lažnih domoljuba | Evropa | DW | 24.08.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

„Za dom spremni“ – lažna istorija lažnih domoljuba

Ustaški pozdrav „za dom spremni“ u Hrvatskoj gotovo da je izašao iz ilegale. Njegove pobornike ne brine teret koje nose te tri reči, a sebe često smatraju pokretom otpora aktuelnoj, levoj vlasti.

I dok je incident koji je izazvao fudbaler Josip Džo Šimunić skoro zaboravljen, novi vetar u leđa revizorima istorije u hrvatskoj dao je političar i poslednji komandant odbrane Vukovara Branko Borković. On kaže da bi izraz „za dom spremni“ trebalo uvesti u zvaničnu vojnu upotrebu, uprkos „vrištanju“ onih čiji su „preci, a i oni sami, tamanili Hrvate“.

Deo javnosti uzvraća da je reč o „nedomoljubnoj inicijativi koja može samo da šteti naciji i državi“. Ipak teško je ne uočiti da je akronimska varijanta tog ozloglašenog pozdrava „ZDS“, sveprisutna na internetu, pa čak i u komentarima posetilaca Fejsbuk-stranica najviših državnih institucija i predstavnika vlasti. Oni koji ga koriste tvrde da je reč o istorijskom hrvatskom pozdravu. Svoje teze potkrepljuju „bujanjem četništva u Srbiji, Šešeljevim divljanjem i pokušajem rehabilitovanja Draže Mihajlovića“, ne shvatajući da je na taj način Hrvatska propala još jedan krug dublje u spirali skoro pa komplementarnih nacionalizama raspirenih na području bivše Jugoslavije.

Izokrenuta stvarnost, zanemarene činjenice

„Istorijska teza“ najčešće se poziva na operu „Nikola Šubić Zrinski“, ideološki i mitološki važnoj tački hrvatske kulturne baštine, a koju je krajem 19. veka komponovao Ivan Zajc. Ali prava istina je, objašnjava za DW istoričar dr Hrvoje Klasić, da je „ZDS“ kao pozdrav uveden tek nakon osnivanja fašističke ustaške Nezavisne države Hrvatske i da je reč o ekvivalentu nemačkog „zig hajl“ (Sieg Heil – živela pobeda). „Pozivao sam sve one koji šire laži da pokažu jedan jedini dokaz. To je lako proveriti. Libreto je svima dostupan. 'ZDS' u toj operi ne postoji, kao što nigde nije ni zabeleženo da je neko pre na taj način pozdravljao“, kaže Klasić i dodaje da građani retko razmišljaju šta im se po tom pitanju servira.

Kroatien Zagreb Demonstration Nazi Hitlergruß Anti Regierung

Nacistički pozdrav na mitingu u Zagrebu 2001.

Uz to, on navodi još jedan poklič, često korišćen na tribinama fudbalskih stadiona u Hrvatskoj: „U boj, u boj, za narod svoj!“ I to se pripisuje operi Ivana Zajca, ali toga u libretu nema. „Ono što je veoma interesantno jeste da takav stih postoji samo u pesmi srpskog autora Jovana Jovanovića Zmaja 'Bojna pesma'. To je pesma iz 19. stoljeća koja govori o oslobađanju Srba od Turaka. Ali na utakmicama se nakon „u boj, boj, za narod svoj“, izvikuje „ubij Srbina“, što pokazuje indiferentnost prema činjenicama, ali i na koji se deo istorije pozivaju oni koji viču 'ZDS'“, objašnjava naš sagovornik društvenu klimu u kojoj se činjenice koje ne idu u prilog željenoj tezi jednostavno zanemaruju.

Estrada i emigracija

Uzletu pokliča „za dom spremni“ možda je najviše doprineo estradni ljubimac desnice, pevač Marko Perković zvani Tompson, koji ga je ugradio u svoju pesmu „Bojna Čavoglave“, jednu od najizvođenijih ratnih pesama u Hrvatskoj. „'ZDS' je tada bio otpor onome što se događalo i iz čega je Hrvatska izlazila. On u sebi sumira antikomunizam i antisrpstvo, ako hoćete i antijugoslovenstvo. S obzirom na to da su se ustaše doživljavale kao borci protiv komunizma, srpstva ili velikosrpskih ideja, ustaštvo je na mala vrata ušlo kao simbol otpora, posebno u trenutku kada je Hrvatska izlazila iz jedne komunističke i socijalističke zajednice, napadnuta od velikosrpske ideje Slobodana Miloševića.“

Tome su, kaže Klasić, doprineli ustaška emigracija i njeni potomci koji su početkom devedesetih počeli da se vraćaju u Hrvatsku. Ustaštvo je, dodaje, počelo da se toleriše jer se ljudi najlakše povezuju s radikalnim varijantama. „U Hrvatskoj je 1991. godine bilo potrebno nešto veoma radikalno da bi se oduprlo onom drugom radikalnom što nas je snašlo: Miloševiću, Šešelju, Arkanu, 'balvan revoluciji'...“ Klasić kao anegdotu navodi kolegu studenta, povratnika iz Sidneja, koji sve do dolaska u Hrvatsku nije znao da Bosna i Hercegovina nije u njenom sastavu. „Odrastao je uz kartu 'Hrvatske do Drine'. Kada sam ga pitao da li je istina da su oni tamo svi za Pavelića, rekao mi je da je to laž i propaganda i da su njegovi bili za Maksa Luburića“, seća se Klasić. Vjekoslav Maks Luburić je, da podsetimo, ratni zločinac i komandant sistema koncentracionih logora u NDH među kojima je najveći bio onaj u Jasenovcu.

Filmszene Kroatisches Parlament 1941

Scena iz filma „Hrvatski Parlament“ iz 1941. godine

U ovom trenutku teško da levo-liberalna vlada Hrvatske može da pošalje onakvu poruku kakvu zagovornici pozdrava „ZDS“ žele da čuju, pa je odgovornost na opozicionoj Hrvatskoj demokratskoj zajednici, HDZ-u, predsednici Kolindi Grabar Kitarović, ali i Crkvi. Ipak, Klasić tu ubraja i intelektualce, kao i istoričare koji svojim dvosmislenim izjavama koketiraju sa različitim političkim opcijama. „Predsednica čak ima savetnicu za holokaust pa mislim da bi pružila najbolji primjer i poslala najbolju poruku kada bi napustila svaku utakmicu i situaciju na kojoj se vikne 'za dom spremni0 i 'ubij, ubij, Srbina'. Crkva je učešćem u projektima oko relativizacije Jasenovca poslala pogrešnu poruku. Ne mislim na sve sveštenike, ali reč je o velikom broju njih.“

Provokacija bez svesti

I ugledni zagrebački sociolog dr Renato Matić odbacuje tezu prema kojoj je „za dom spremni“ izraz pravog patriotizma odnosno domoljublja. On dodaje da sve glavne političke stranke u Hrvatskoj imaju stav da je reč o pozdravu nastalom u kvislinškoj, ustaškoj državi. „'ZDS' je zahvaljujući jednom drugom totalitarizmu bio proganjan. Potom je bez ikakvog zvaničnog objašnjenja u vreme agresije na Hrvatsku počeo da se koristi u pojedinim grupama. Danas ga najčešće koriste oni koji se u to vreme nisu ni rodili, a u školi o tom pozdravu nisu ništa učili. Oni vide da to nervira vlast pa ga koriste kao provokaciju bez svesti o tome što to jeste.“

Koren problema taj sociolog vidi u tome što se o njemu nije vodila skoro nikakva zvanična i stručna rasprava, pa o tom delu hrvatske istorije ne postoji usuglašena priča koja bi se predstavila mladima. „Neznanje ne opravdava, ali za njega su zaslužne političke elite kojima nije bio cilj da se dobar deo dubioza iz naše istorije raščisti, već da se one koriste za dnevno-političke i parcijalne ciljeve.“

Ostrašćeni „argument“ prema kome su „s tim pozdravom ginuli hrvatski vojnici u Domovinskom ratu“, Matić takođe odbacuje, jer on nije bio opšte raširen među braniteljima. Ali čak i kada bi postojala istorijska argumentacija, kaže sociolog, trebalo bi ga odbaciti, jer je „za dom spremni“ kontaminiran u Drugom svetskom ratu. „Pod njim su počinjeni strahoviti zločini i njemu nema mesta u savremenom društvu, bez ikakvog ograničavanja demokratskog izražavanja. To je ono što bi mladi trebalo da znaju.“

Matić dodaje da se, prema evropskom istraživanju „Demokratija i senke totalitarizma i populizma: evropsko iskustvo“, Hrvatska, s naglaskom na mlade, svrstava u evropsku sredinu, pa čak i malo niže.

Kroatien Hakenkreuz auf dem Rasen in Split

Split 12.06.2015: Kukasti krst na terenu

Strah od izbjeglica kao uvod u agresivni fašizam

„Naravno da postoj grupe, pojedinci i stranke koje zastupaju fašističku kriminalnu ideologiju može govoriti – ima ih i oni su povezani na širim nivoima od Evropske unije, redovno se sastaju. Zanimljivo je da se grupa mladih neonacista iz Hrvatske voma dobro slaže sa mladim neonacistima iz Srbije. To je na tom simboličkom nivou nešto što govori o, uslovno rečeno, otporu sistemu, bez svesti o tome što se promoviše. Naravno, tu postoje ljudi koji su veoma svesni i sposobni su da izmanipulišu mlade ljude i dodatno ih gurnu na tamnu stranu.“

Ipak, fašizam koje se prepoznaje na tom simboličkom nivou je manje opasan jer je vidljiv i zakonom se može izolovati i kazniti. Zato sociolog Matić smatra da su najveći problemi društveni uzroci fašizma, a koji se nakon vojne pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu nikada nisu do kraja iščistili. „Govorim o ekonomiji i politici. U njima se zakonitosti nisu promenile, a to je vidljivo čak i u Nemačkoj koja je nakon rata krenula drugim putem. Najveća je opasnost ta pritajena fašizacija evropskog društva podstaknuta spolja.“

Po tom pitanju je profesor vrlo konkretan i vrlo aktuelan: „Vidljiva je manipulacija strahom od dolaska neevropskih imigranata. Agresivni fašizam neće tako lako da zavede velike mase, ali one mogu da budu zavedene strahom. One popuštaju pred agresivnim fašizmom kada im se govori da je potrebno preduhitriti pretnju kojoj se godinama pripisuje ime, prezime i daje određeni lik.“ Evropska unija, smatra profesor, kroz programe obrazovanja i vaspitanja to još nije prepoznala i ne želi da se s time suoči. Baš kao ni Hrvatska. Zato socilog Matić zaključuje: „Opasno je zatvarati oči pred onim što uništava humanost, empatiju, solidarnost i iskonsku društvenost. To je pitanje budućnosti društva.“

DW.COM