Za dobre susede, za Grčku!

Proteklih sedmica političari Sirize su u više navrata imali nespretne izjave u vezi sa susednim zemljama. Jednom je bilo reči o opasnosti „bulgarizacije Grčke“, drugi put nije moglo da se veruje da će Rumunija i Bugarska ostati u EU, dok će Grčka možda morati da je napusti. Potom je istaknuto i kako je nivo penzija na Balkanu koban za Grčku.

Takva poređenja susedi ne vole. Ona se doživljavaju kao zlobna mešavina ignorancije i arogancije. Preopterećeni političari Sirize možda nisu tako mislili, ali su izgovorili to što se često misli u Grčkoj: da siromašni balkanski susedi u Evropi zaslužuju manje poštovanja, pažnje i prosperiteta od Grčke. Skandal za sebe je to što takve nacionalističke predrasude, možda nerado, dolaze od strane levičarske vlade u Atini.

Susedi su solidarni

Naravno da se mnogi Grci ne slažu sa takvim izjavama političara Sirize. Isto tako nisu ni svi ljudi u susednim zemljama uvređeni ili ljuti na Grke. Naprotiv. Ljudi se solidarišu sa susedima, mada ta solidarnost u sebi ima jednu neprijatnu antievropsku konotaciju. Posebno na internet portalima dominira mišljenje da su glavni krivci birokratija EU i banke, te da Grci ništa protiv njih ne mogu i da uvek ispaštaju mali. Balkan je u prošlosti isuviše često bio žrtva političkih sukoba „velikih“ i istorijsko sećanje na ta gorka iskustva se mehanički prenosi na današnji dan. To opasno prenošenje nažalost može da naruši imidž EU upravo u zemljama koje su veoma važne za stabilnost na Balkanu.

Ima i zluradosti

Ništa manje opasan je jedan drugi stav prema Grčkoj, koji je takođe proširen u regionu. To je mešavina besa i zluradosti. Besa, jer mnogi bugarski ili rumunski penzioneri ne mogu da shvate grčke penzioneri, koji bez obzira na približno istge potrošačke cene, svoje mnogo veće penzije vide kao svetinju. I zato što su godinama ispaštali pod mnogo strožijim merama štednje, nego što su one koje su kreditori propisali Grčkoj. Zluradost proizlazi iz tog nejedankog tretmana, ali i iz istorijskog iskustva. To su „Vizantinci“, kako su se u regionu vekovima nazivali oni koji su navodno lukavstvom prevarili svoje susede. I taj kliše se koristi za objašnjenje trenutne krize.

Dobri susedi su uvek potrebni. Naročito u krizi.

Ipak postoje i pragmatični pristupi, od Turske, do Hrvatske i Rumunije. Tako postoji briga o poslovnoj saradnji, zajedničkim energetskim projektima, kao i za prekogranično bankarstvo, u čemu važnu ulogu imaju grčke banke. Postavlja se i pitanje u kojoj meri će se kriza odraziti na turizam, te kakve su mogućnosti za sezonski rad u Grčkoj. Takve pristupe treba pozdraviti. Jer oni su ispravan put za prevazilaženje netrpeljivosti i istorisjkih predrasuda. A za Grčki su trenutno dobronamerni susedi spremni na pomoć važniji nego ikada. Toga bi Atina morala češće da se seti.