1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Film

Zašto smo fascinirani Vikinzima?

14. april 2022.

Film „Severnjak“ (The Northman), od danas se prikazuje u bioskopima u Srbiji, a uskoro će moći da ga pogledaju i nemački gledaoci. Zašto je svet poslednjih godina toliko fasciniran Vikinzima?

https://p.dw.com/p/49vCN
Scena iz filma „Severnjak“ (The Northman)
Scena iz filma „Severnjak“ (The Northman)Foto: Focus Features/Entertainment Pictures/picture alliance

Vikinzi su se borili sekirama i mačevima, bili izuzetno brutalni, nosili šlemove sa rogovima, životinjska krzna, a posle svake bitke organizovali raskošne gozbe.

„Hajde da se tu zaustavimo“, kaže istoričar Dominik Vasenhofen sa Univerziteta u Kelnu. „Rekao bih da je taj prikaz pomalo posledica mašte srednjevekovnih autora“.

Vikinzi jesu nosili rogove, ali bez šlemova, to je odavno dokazano. Istoričar takođe sumnja i u njihove lude pijanke: „To je kliše koji se u pop kulturi stalno pojavljuje.“

A da li su Vikinzi širili strah i teror više od drugih ratnika svog vremena? Ni to Vasenhofen ne može da potvrdi: „Sigurno je da nisu bili bezopasni, ali rekao bih da nisu bili krvoločni sami po sebi, niti brutalniji od drugih ratnika svog vremena.“

Sekira i šlem sa rogovima: ovako zamišljamo Vikinge
Sekira i šlem sa rogovima: ovako zamišljamo VikingeFoto: Khosrow R. Kordi/Zoonar/picture alliance

Kako se širio strah od Vikinga?

Reputacija Vikinga ima veze s time kakva je bila perspektiva njihovih žrtava, kaže istoričar iz Kelna. Pljačkali su recimo udaljene i usamljene manastire u kojima su živeli monasi koji su bili pismeni. Tako su Vikinzi 793. godine napali manastir Lindisfarn u severnoj Engleskoj. U hronikama je ostalo zapisano: „Ubili su neku braću, neke su vezali lancima, mnoge su oterali gole, a neke su udavili u moru“.

Prema drugom predanju piše da su „varvari sa severa pokrali zlatne pehare i druge relikvije i stoku, a kuće zapalili“. Lokalne seljake poveli su sa sobom da ih prodaju kao robove. Jedan anglosaksonski monah kasnije je napisao: „Nikada pre Britaniju nije obuzeo takav teror kakav sada preživljavamo od te paganske rase“. Vest o pljački se širila i severnjaci su postali simbol terora nad Hrišćanima.

Međutim, često se previđa da su Vikinzi bili i trgovci – trgovali su ribom, kožom irvasa, predmetima od zlata i drveta, metalnim oruđem, oružjem i opljačkanim predmetima.

Scena iz filma „Severnjak“ (The Northman)
Scena iz filma „Severnjak“ (The Northman)Foto: Focus Features/Entertainment Pictures/picture alliance

Nadareni moreplovci

Razlog zbog kog su Vikinzi pljačkali van okvira svoje postojbine leži u činjenici da su resursi u Skandinaviji bili oskudni za tamošnju sve veću populaciju. Neplodno planinsko zemljište nije bilo pogodno za poljoprivredu. S druge strane, bili su nadareni brodograditelji.

„Pomorstvo je u to vreme, ali i narednih vekova, bilo koncentrisano na obalama. Vikinzi su gradili duguljaste brodove s kojima su mogli da izađu na otvoreno more, a ti brodovi mogli su da plove i rekama“, kaže istoričar Vasenhofen.

Kretali su se brzinom i od 15 pa do 17 čvorova na sat, što je oko 30 kilometara na čas. Sa svojim velikim, robusnim plovilima stizali su do Rusije, Engleske, Finske, pa čak i do Amerike. Tako su dobili i ime – reč „Viking“ najverovatnije znači „morski ratnik, koji se upušta u duga putovanja daleko od domovine“.

Vikinzi su bili nadareni brodograditelji i pomorci
Vikinzi su bili nadareni brodograditelji i pomorciFoto: Eder Hans/Zoonar/picture alliance

Vikinško jedro na horizontu značilo je nevolju. Sa sekirama i mačevima izbijali bi na obalu, pljačkali manastire, sela, pa i čitave gradove.

Od sredine 9. veka, sve više su se zadržavali u Engleskoj, koju su nekoliko puta posećivali. Na kraju su se tu, kao i u Normandiji, nastanili.

„Naziv Normandija potiče od Normana, odnosno Severnjaka“, podseća Vasenhofen i dodaje da su oni su tu vremenom sklapali mirovne sporazume s franačkim vladarima i da su korišćeni kao obalska straža od drugih vikinških grupa. Pokrštavanje paganskih plemena sa severa doprinelo je tome da se ona nastane na kopnu.

Fantazija koja i dalje živi u Holivudu

Vikinzi su i dalje popularan motiv u filmskoj umetnosti, kao i u književnosti. Pritom se ti prikazi i dalje većinom baziraju na mitovima i legendama. Film „Severnjak“ (The Northman) proslavljenog režisera Roberta Egersa tako prati mladog vikinškog princa koji traži pravdu za ubijenog oca. Cina tumači poznati švedski glumac Aleksandar Skarskard, a oca, kralja Aurvandila Var-Ravena, filmska zvezda Itan Hok.

Ta epska fantastika inspirisana je u suštini Šekspirovim „Hamletom“. Film je mističan i mračan, i evocira magijske priče i mitove o Vikinzima iz ranog srednjeg veka. U glumačkoj postavi su i drugi proslavljeni i nagrađivani umetnici poput Nikol Kidman, Vilijam Defo, Ana Tejlor Džoj, kao i čuvena pevačica Bjork.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.