Zašto se srušio Gradski arhiv u Kelnu?

Tog martovskog dana pre osam godina (3.3.2009.) je u blizini Gradskog arhiva u Kelnu sve bilo normalno. Radovi na podzemnoj železnici su većim delom bili završeni. Međutim,u 13:58 za samo nekoliko sekundi zgrada Gradskog arhiva je nestala u velikoj rupi koja se ispod nje otvorila. Stanovnici su bili šokirani. Mislilo se da je poginuo veliki broj ljudi i da je prošlost grada Kelna potpuno uništena.

Ispostavilo da su poginula dva mladića, a da je 36 ljudi ostalo bez krova nad glavom. Među njima i jedna žena od 84 godine koja je ubrzo potom izvršila samoubistvo, u smeštaju koji je za pogođene bio organizovan u obližnjem hotelu. U međuvremenu se u tom kraju Kelna samtra trećom žrtvom ove nesreće. Arhivski materijal, star nekoliko stotina godina, je uništen. Šteta se procjenjuje na 1,2 milijarde eura.

Međutim, ni danas, osam godina nakon ovog sudbonosnog dana za grad Keln, niko nije odgovoran za rušenje Gradskog arhiva. Do sada čak nije pokrenut ni sudski proces. Šta više, postoji mogućnost da ceo slučaj zastari. Ako do 2. marta 2019. godine ne bude izrečena presuda, niko od 94 osumnjičenih neće moći biti krivično gonjen. Preostaje mogućnost otvaranja građanskog parničnog procesa.

Kakva je uloga podzemne železnice?

Državni tužilac Ulrlih Bremer izjavio je za nemačke medije da se nada kako će slučaj biti završen pre isteka pomenutog roka. Međutim, stvari na terenu su sasvim drugačije. Državno tužilaštvo još uvek čeka konačni izveštaj veštaka. Trenutno se vodi istraga zbog ubistva iz nehata i nesmotrene gradnje.

Odmah nakon rušenja počelo se sumnjati da je glavni razlog izgradnja podzemne železnice koja prolazi ispred zgrade Gradskog arhiva. Veštaci i državni tužilac odavno sumnjaju da je na zidu podzemne železnice bio otvor kroz koji su prošle podzemne vode što je oslabilo zemlju ispod zgrade.

Firma koja je zadužena za izgradnju podzemne železnice tvrdi da voda nije došla kroz zidove nego ispod jame što stručnjaci nazivaju „hidraulično poniranje". To znači da izvršilac radova nije napravio grešku i da ne snosi odgovornost.

124,9 miliona za skupljanje i obezbeđivanje dokaza

Istražni organi na pronalasku tačnih uzroka rušenja rade o 2011. godine kada je okončano izvlačenje arhiva iz ruševine. Kako bi se otklonile sve sumnje u rušenje, na problematičnom mestu je napravljen betonski šaht. Na tom mestu je namerno potkopano zemljište kako bi se simulirala cela situacija. Ovom akcijom se želi sprečiti mogućnost da okrivljeni kažu da su moguće štete nastale tek nakon rušenja objekta. Inače, troškovi skupljanja dokaznog materijala su se popeli na blizu 125 miliona evra.

Vlast se Kelnu u međuvremenu promenila. Međutim, mada je sadašnja gradonačelnica Kelna prva osoba na toj funkciji koja je uopšte došla da poseti ruševinu na godišnjicu ove tragedije - ni ona se juče nije izvinila u ime grada. Ipak, sinoć je pozvala građane da prisustvuju predstavljanju projekta reforme gradskih vlasti. Za to je odredila budžet od čak 10 miliona evra. Zašto je to važno u ovom kontekstu? Keln je grad nadaleko poznat po svojoj katedrali, po karnevalu, po tolerantnosti i još mnogo čemu lepom. U Nemačkoj je pak poznat i izraz kelnsko klupko, a to otprilike znači da javni život i uprava Kelna funkcionišu po principu -  ja tebi ti meni. Ružne reči za to su - korupcija i nepotizam.