Zašto se kaže „dosadan kao stenica“? | Mozaik | DW | 23.08.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

insekti

Zašto se kaže „dosadan kao stenica“?

One su prava noćna mora svih putnika: stenice koje sa putovanja donesete kući, ne znajući. Kada se jednom uvuku u nameštaj i dušeke, gotovo ih je nemoguće isterati – to naša autorka zna iz ličnog iskustva.

Jedna od najgorih stvari sa stenicama je panika koju izazivaju godinama nakon što je čovek s njima stekao prva negativna iskustva. Imate li trag nekog uboda koji se tek malo razlikuje od uboda komarca? To bi mogao biti ujed stenice! Ili su to neke bubuljice koje se nalaze odmah jedna pored druge? I to bi mogao biti ujed stenice! Jeste li na podu Vaše sobe našli nekog insekta kojeg ne možete identifikovati? Da, u pravu ste – možda je to stenica.

Čovek postaje paranoičan. Verujte mi, znam o čemu govorim. Nekoliko dana nakon povratka s letovanja u Rumuniji 2016. godine otkrila sam nekoliko malih uboda na koži koji su strašno svrbeli. Poseta lekaru odmah je potvrdila sva moja strahovanja: bili su to ugrizi stenica.

Ti paraziti su bili vrlo rašireni u prvoj polovini 20. veka, ali su onda decenijama bili uglavnom vrlo retki. Ipak, od devedesetih godina ponovo su tu. Nalazimo ih svuda, ne samo u prljavim hostelima, već i u luksuznim hotelima, na polovnom nameštaju ili u susednom koferu u prtljažniku aviona. A onda ih donosimo u svoja četiri zida.

Opasne super-stenice

„Ima više dokaza za to da je njihov broj u poslednjih desetak godina eksponencijalno porastao“, kaže Heder Linč, naučnica sa Univerziteta Glazgov Kaledonija. Ona se u okviru svojih studija socijalnog rada bavi istraživanjem stenica. Tu tezu potvrđuje i Klaudija Kasig iz dezinfekcijske firme JamiroTek. Prema njenoj proceni, broj stenica je u poslednjih deset godina porastao za 4.000 do 6.000 odsto.

Linč smatra da za to postoje različiti razlozi. Putovanja su postala znatno jeftinija, tako da sve više ljudi leti avionima i spava po hotelima – što stenicama olakšava širenje. Ipak, ova naučnica upozorava i da je sve više stenica koje su otporne na hemijska sredstva koja se koriste za njihovo uništavanje. Njih Linč naziva „super-stenicama“.

I, da li Vas već svrbi? Onda se sigurno pitate kako možete prepoznati da li se radi o stenici ili ne. Jedan od tipičnih primera su tri mala zadebljanja na koži nastala ugrizima. Ali ponekad ćete i na pokrivaču naći male tragove krvi ili crne mrlje. Krv dolazi od ugriza, a crne mrlje od izmeta stenica, nakon što su se srećne i zadovoljne napile Vaše krvi. Zvuči odvratno, ali je nažalost činjenica.

I šta je sada činiti? Za početak skinite posteljinu i proverite svoj dušek. Podignite ga i kontrolišite i ona mesta u koja inače ne zavirujete. Moguće je da ćete tu naći malog ovalnog insekta smeđe boje, dugog samo nekoliko milimetara. Jeste li ga pronašli? Onda mi Vas je baš žao. Tu sada pomaže samo jedno: pozvati firmu za dezinfekciju i dezinsekciju. Gotovo je nemoguće sam izaći na kraj sa stenicama.

Vrlo je teško“

Neke od tih firmi masovnokoriste hemijska sredstva. Drugi traže drugačije oblike borbe. „Donesemo uređaje i zagrejemo stan na 60 do 70 stepeni“, objašnjava Klaudija Kasig. „To podiže temperaturu stenica na više od 48 stepeni, što dovodi do zgrušnjavanja belančevina u njihovom telu i one umiru.“

Claudia Kasig Prokuristin bei JamiroTec Schädlingsbekämpfung

Klaudija Kasig sa psima-tragačima specijalizovanim za stenice

Ipak, i njena firma koristi malo otrova. On se prosipa na puteve kojima se stenice kreću, kako bi ih što je moguće manje uspelo da pobegne. Osim toga firma koristi i psa tragača Jamira koji već ima i naslednika. Čak i uz sve te mere ipak su male šanse da se štetočine u potpunosti uklone već pri prvoj intervenciji.

„Vrlo je teško rešiti se njih. Sakrivaju se u utičnicama, iza prekidača, ispod tepiha ili parketa. Ponekad se čak uvuku u laptop, foto-aparat ili se nalaze pod najskrivenijom knjigom u regalu“, kaže Kasig. „Osim toga, one mogu gotovo godinu dana da prežive bez pijenja krvi.“

Sledeći problem: ponekad stenice sva ta skrovišta biraju samo da bi tamo položile jaja. Tako je moguće da se mesecima ništa ne događa – a onda se odjednom ponovo pojave.

Život sa stenicama

Borba protiv stenica je prilično skupa. Na kraju sam potrošila 600 evra za dezinsekcijsku firmu i za hotel – jer nisam mogla da boravim u stanu za vreme tretmana. Ali, to je bila jedina mogućnost, jer sam kao jedinu alternativu videla spaljivanje svega što posedujem – a na to nisam bila spremna.

Stanovnici četvrti Govanhil u Glazgovu su, međutim, pronašli drugačiji put, iako ne baš sasvim dobrovoljno. Govanhil je najmultikulturalnija četvrt u Škotskoj, kaže tamošnja naučnica Heder Linč – tu se govore 64 jezika. Ta četvrt je osim toga poznata i po siromaštvu i niskom kvalitetu stanovanja.

Stenice su se tamo toliko proširile da su stanovnici odlučili da pokušaju da žive s njima. Iako četvrt ima svoju ekipu za dezinsekciju građani su uvideli da ona nije posebno delotvorna. Jedan od razloga je što u jednoj intervenciji prskaju samo jedan stan. Onda stenice beže iz jednog u drugi i tako preživljavaju. Osim toga, nije dobro ni za zdravlje ljudi kada se stanovi prskaju otrovima svakih šest meseci.

„Stoga su stanovnici kupili posebne četke s vodenom parom i izradili su vrlo stroge planove čišćenja. Koriste, dakle, nehemijske metode u borbi protiv insekata. To je puno zdravije za porodice“, objašnjava Linč. „Mislim da možemo nešto da naučimo od ljudi u Govanhillu. Oni sebe ne vide kao žrtve, već kao nekoga ko je domišljat i pragmatičan.“

Kako se zaštititi od stenica

Ipak, najbolje je, naravno, sprečiti da stenice uopšte dođu u stan. Kada putujete, stavite svoj prtljag po mogućnosti odmah u kadu. Stenice ne mogu da se penju po glatkim površinama. Kontrolišite madrace i onaj deo kreveta gde je glava, kako biste ustanovili ima li onih tamnih mrlja ili čak i samih stenica. Osim toga zaključajte svoj prljav veš i nemojte ga ostaviti da leži bilo gde u sobi – jedno istraživanje Univerziteta u Šefildu u Engleskoj pokazalo je da stenice posebno privlači miris prljavog veša.

Najbolje što možete učiniti po povratku je da kompletan prtljag bar 48 sati stavite u kutiju za duboko smrzavanje. To ubija štetočine. A potom sav veš koji ste nosili sa sobom treba prati na najmanje 60 stepeni. Međutim, Kasig napominje da ta metoda nije sasvim pouzdana. „Savremene mašine koje štede energiju samo nekoliko minuta održavaju tih 60 stepeni. To neke stenice prežive.“

Na frankfurtskom aerodromu je čak moguće kontrolisati prtljag uz pomoć posebno obučenih pasa tragača za stenicama. Taj aerodrom je prvi u Nemačkoj koji nudi takav servis. Međutim, za to je potrebno prijaviti se pre puta, a pretraga košta oko 100 evra. Ali to je, na kraju krajeva, ipak jeftinije od borbe protiv parazita kada se jednom nađu u Vašem stanu i prošire se – i pošteđuje Vas čitave drame i panike koju osećate još dugo nakon što se rešili stenica.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM