Zašto se genocid ne zove tako? | Evropa | DW | 03.04.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Zašto se genocid ne zove tako?

U Nemačkoj se godinama vode diskusije oko pitanja da li se turski genocid nad Jermenima može i označiti kao genocid. Neposredno pred 100. godišnjicu, počela je nova runda diskusija.

Tačno jedan vek od početka genocida nad Jermenima navršiće se 24. aprila. Ali umesto primerene komemoracije, u nemačkom Bundestagu se vode kontroverzne rasprave. Na godišnjicu zločina počinjenih nad jermenskim hrišćanima na teritoriji Osmanlijskog carstva, nemački parlament će o tome raspravljati sat vremena. Opozicija u kojoj su Levica i Zeleni se zalaže za to da se genocid između 1915. i 1918 godine tako i nazove.

Upravo to vrhuške vladajuće koalicije demohrišćana i socijaldemokrata žele da spreče. Preveliki je verovatno njihov strah da bi klasifikacija masakra kao genocida mogla da dovede do diplomatskog ledenog doba u odnosima sa Turskom. Ankara odbacuje da ono što se dogodilo prizna kao genocid. Osim toga, Nemačka je u Prvom svetskom ratu bila glavna saveznica Turske.

Socijaldemokratski političar Ditmar Nitan rekao je za Tagesšpiegel: „Lično sam razočaran što na odlučujućem mestu očigledno nedostaje hrabrosti da se kaže šta se zaista dogodilo.“

„Izvinjenje bi bilo dovoljno“

Potomci preživelih pozvali su vladu i Bundestag da sada upravo to učini. „Izvinjenje bi bilo dovoljno“, rekao je Ergun Aik novinskoj agenciji dpa. Adik je predsednik fondacije crkve Sveti Giragos u južnom turskom gradu Dijarbakiru. To je najveća jermenska crkva na Bliskom istoku. I jermenski istoričar Ašot Hairuni sa Državnog univerziteta u Jerevanu smatra da Nemačka ima obavezu da to uradi: „Važno je da nemački parlament usvoji odluku kojom se genocid priznaje kao takav i u kojoj ga osuđuje.“ Pored toga, nemačka vlada bi trebalo aktivno da utiče na Tursku da popusti po tom pitanju.

Armenien Völkermord ARCHIV

Masovna ubistva su dokumentovana i brojnim fotografijama

Mnogi predstavnici nemačkog civilnog društva osuđuju što Bundestag i dalje nije spreman da genocid nad Jermenima nazove pravim imenom.

Iz obzira prema Erdoganu

Predstavnici nemačke vlade oduvek su izbegavali upotrebu reči „genocid“ u vezi sa Jermenijom. Umesto toga, govori se o „masakru“ i „proterivanju“. Poslednji put je to bilo u februaru 2015, kada je na zahtev Levice u Bundestagu bilo govora o baš o tome. Razlog: vlada ne želi da ugrozi pomirenje između Jermena i Turaka, a izbor reči se prepušta istoričarima i politikolozima.

Pozivajući se na Konvenciju Ujedinjenih nacija iz 1948. Godine, Jermenija i više od 20 drugih zemalja događaje s početka dvadesetog veka nazivaju genocidom. Pre oko godinu dana tadašnji premijer i sadašnji predsednik Turske, Redžep Tajip Erdogan, prekinuo je višedecenijsko ćutanje svoje zemlje. On se izvinio žrtvama i njihovim potomcima i govorio o „neljudskim posledicama“ proterivanja Jermena – o genocidu nije govorio.

U međuvremenu, sve oči su uprte na komemoraciju 24. aprila u Jerevanu, glavnom gradu Jermenije. Nemačka je imala obzira prema Turskoj i prilikom formiranja svoje delegacije za taj događaj. Prvo, delegacija je malobrojna, a po informacijama DW, čine je poverenik za ljudska prava savezne vlade Kristof Štraser i državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Mihael Rot. Komemoraciji neće prisustvovati ni nemačka kancelarka, niti nemački predsednik, mada su najavljeni mnogi drugi lideri – uključujući francuskog predsednika Fransoa Olanda.