1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Osmogodišnja devojčica
Osmogodišnja devojčicaFoto: BORNA
Zdravlje

Zašto kod devojčica pubertet počinje sve ranije?

4. decembar 2022.

Od početka pandemije kovida kod velikog broja dece pubertet je počeo da nastupa nenormalno rano. To se posebno uočava kod devojčica. Šta je uzrok tim promenama?

https://p.dw.com/p/4KRtp

Ubrzo nakon početka pandemije kovida, lekari u endokrinološkim klinikama širom sveta počeli su da primećuju nešto neobično. Sve više i više devojčica se pojavljivalo sa slučajevima preranog puberteta, retkog stanja koje karakteriše pojava znakova puberteta pre nego što napune 7 ili 8 godina.

U proseku, pubertet kod devojčica nastupa između osme i trinaeste godina. Ako njihova tela počnu da se razvijaju pre toga, lekari smatraju da je to prerani pubertet – veoma neuobičajeno stanje za koje su istraživači procenili da je pre pandemije pogađalo samo između pet i deset hiljada dece širom sveta.

pročitajte još:Krize negativno deluju na psihu mladih

Ali od kovida, čini se da se broj slučajeva povećava. Na jednoj endokrinološkoj klinici u Italiji, broj pacijenata koji su stigli sa slučajevima sumnje na prerani pubertet porastao je sa 118 u 2019. na 246 u 2020, što je povećanje od 108 odsto. U drugoj italijanskoj klinici, lekari su prijavili 90 takvih slučajeva tokom pandemije u poređenju sa samo 64 u tri godine uoči pandemije.

U jednoj turskoj klinici, lekari su izvestili da se broj dece koja su potražila pomoć zbog preranog puberteta tokom pandemije više nego udvostručio, sa prosečnih 20 godišnje na 58 u periodu od marta 2020. do aprila 2021.

Na jednoj klinici u Indiji lekari su izvestili da je broj devojčica koje su imale prerani pubertet porastao sa 54 pre karantina na 146 tokom njega. A u Šangaju, istraživači su uočili povećanje sa prosečnih 106 pacijenata između 2016. i 2019. na 372 u 2020.

Starost za prvu menstruaciju opada

Lekari već decenijama znaju da se starost ulaska devojčica u pubertet smanjuje od početka 20. veka. Uzrast za prvu menstruaciju je opao sa oko 16 godina sredinom 19. veka, na oko 13 godina osamdesetih godina prošlog veka. Od tada se uzrast samo neznatno smanjio, krećući se negde između 12 i 13 godina u većem delu sveta.

Pubertet i bubuljice - normalna pojava
Pubertet i bubuljice - normalna pojavaFoto: Colourbox

Uočljivije je, kažu istraživači, opadanje starosne dobi u kojoj devojčice počinju da razvijaju tkivo dojke, što se generalno smatra početkom puberteta, a javlja se oko dve godine pre menstruacije. Prema velikoj danskoj studiji objavljenoj 2009. godine, starost u kojoj se kod devojčica razvija tkivo dojke smanjila se između 1991. i 2006. za oko godinu dana. Autori kažu da bi to mogao biti pokazatelj da proces puberteta počinje ranije i da traje duže nego u prošlosti.

Šta uzrokuje rani pubertet?

Pre kovida, istraživači puberteta su formirali tri hipoteze o tome šta bi moglo da izazove porast ranog razvoja: gojaznost, stres i pesticidi. Svaka od tih ideja uspela je da objasni porast nivoa puberteta u određenim sredinama, ali nijedna ne objašnjava fenomen u celini.

Generalno, istraživači su porast od početka pandemije pripisali stresu, a ne potencijalnom odgovoru na infekciju ili vakcinaciju ili na veću stopu gojaznosti među devojčicama.

pročitajte još:Deca i mladi – veliki gubitnici korone

Mnoge studije su pokazale veću stopu ranog puberteta kod dece koja imaju prekomernu težinu ili gojaznost nego kod dece normalne težine. Jedna studija koja je procenjivala više od 17.000 dece u Kini pokazala je da je skoro 40 odsto dečaka i 30 odsto devojčica s preranim pubertetom gojazno, dok je sistematski uvid u deset istraživanja, objavljenih ovog leta otkrio da su deca koja su gojazna, a posebno devojčice, pod „značajno većim rizikom" od ranog puberteta nego deca normalne težine.

Ali, nisu sva deca koja dožive prerani pubertet gojazna. Na primer, u turskoj klinici gde su se tokom pandemije slučajevi preranog puberteta više nego udvostručili na 58, samo devet je bilo gojazno. Zato autori smatraju da i drugi faktori mogu imati veliki uticaj. Studija je sugerisala da bi jedan od faktora mogao biti uticaj koji povećana upotreba digitalnih uređaja ima na san, a tu su i psihološki faktori poput stresa izazvanog zatvaranjem i bolestima članovima porodice.

Prethodna istraživanja su pokazala pozitivnu korelaciju između stresa i ranog početka puberteta: Rad objavljen u BMC Pediatrics sugeriše da devojčice koje kao bebe ne žive sa oba roditelja mogu biti izložene većem riziku od ranog puberteta nego devojčice koje su odrasle u porodici sa oba roditelja.

„Neuobičajeno vreme puberteta, obično rano, povezano je sa stresnim životnim iskustvima“, kaže Džejn Mendl, profesorka psihologije na Univerzitetu Kornel. „I ne mogu da zamislim ništa stresnije i destabilizujuće od pandemije kovida 19, posebno u tim ranim intenzivnim danima izolacije".

Psihološki uticaj

U Sjedinjenim Državama, studije pokazuju da je rani pubertet povezan sa većom stopom depresije. To važi i za dečake i za devojčice, kaže Karen Rudolf, profesorka koja proučava pubertet na Univerzitetu Ilinois. Ona dodaje da će kod devojčica te visoke stope depresije verovatno ostati i u odraslom dobu. To nije nužno slučaj za dečake, za koje je veća verovatnoća da će doživeti veće stope depresije pri kašnjenju u razviju. Studije pokazuju da se depresija usporava kada ovi dečaci sustignu svoje vršnjake.

Vršnjaci
VršnjaciFoto: imago/Westend61

Karin Rudolf naglašava da nije slučaj da će svaka devojka koja doživi rani pubertet postati depresivna. Aspekti koji takođe utiču na pojavu depresije jesu i visok nivo stresa u grupama vršnjaka ili u porodici, kao i da li dete ima roditelja sa depresijom. Rudolf dodaje da su devojke s manjom sposobnošću suočavanja sa stresom takođe izložene većem riziku. Ona kaže da njeno istraživanje pokazuje da devojčice sa majkama koje ih uče kako da se nose sa stresom imaju manji rizik da razviju depresiju nakon što rano uđu u pubertet.

„Nema povećanja rizika da te devojke budu depresivne u odnosu na devojčica koje kasnije prolaze kroz pubertet. Ali kada imaju majke koje im ne prenose načine kako da izađu na kraj sa stresom, veća je verovatnoća da će biti depresivne", ukazuje Karin Rudolf.

Kulturni aspekt

Većina istraživanja koja su se bavila psihološkim uticajem ranog puberteta na decu sprovedena su na uzorcima pretežno bele dece u industrijalizovanim zapadnim zemljama. Studije sprovedene u SAD i Evropi pokazale su da kod devojčica koje su deo manjinske populacije, kao što su Afroamerikanke ili devojčice latinoameričkog porekla u SAD, postoji veća verovatnoća da ranije uđu u pubertet. Međutim, malo istraživanja o stopama depresije kod dece sa ranim početkom puberteta sprovedeno je van zapadnih industrijalizovanih zemalja.

„Imamo neka istraživanja, ali nemamo onoliko saznanja koliko bih želela, o tome kako se rasa, etnička pripadnost, društvena klasa ukrštaju sa procesom sazrevanja", zaključuje Džejn Mendl.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.