Zašto izumiru jezici? | Mozaik | DW | 21.02.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Dan maternjeg jezika

Zašto izumiru jezici?

Na našoj planeti se govori oko 6.000 jezika – to je procena organizacije UNESCO. Gotovo polovina od tog broja bi u doglednoj budućnosti mogla da – izumre. Posebno su ugroženi urođenički jezici.

Svuda na svetu jezicima preti izumiranje, bilo u Nemačkoj, gde donjolužičkosrpski govori još samo oko 7.000 ljudi, ili u Severnoj Americi, gde samo oko 250 pripadnika naroda Kajuga koristi svoj maternji jezik. Dalabonskim jezikom se, na primer, služi samo 11 ljudi – možda i manje, jer je poslednji popis napravljen pre više od deset godina.

Međunarodnim danom maternjeg jezika Ujedinjene nacije svake godine ukazuju na značaj jezičkog bogatstva. Prema procenama organizacije UNESCO, na svetu se govori oko 6.000 jezika. A 2.500 jezika je ugroženo. „Znak da je jezik ugrožen vidimo kada roditelji ne govore svoj jezik sa svojom decom“, kaže Katarina Haude, naučnica Nacionalnog centra za naučna istraživanja u Francuskoj i počasna članica predsedništva Nemačkog društva za ugrožene jezike.

Globalizacija – važan faktor

Ona je u Latinskoj americi sama pratila taj fenomen. U periodu od deset godina, redovno je putovala u Santa Ana del Jakumu na severu Bolivije. Taj grad od 12.000 stanovnika je vrlo interesantan sa lingvističkog stanovišta. Tu živi poslednjih 1.500 ljudi koji govore urođenički jezik movima. Mnogi među njima su već stariji od 70 godina.

Naučnici imaju različita objašnjenja za umiranje jezika. „Jedan faktor je svakako globalizacija“, kaže Paul Trilsbek, šef Arhiva za ugrožene narode na institu za psiholingvistiku Maks Plank u Najmehenu. „Ljudi veruju da imaju veće šanse u životu ako govore široko rasprostranjene jezike“. On dodaje da je važno i to što sve više ljudi sa seoskih područja odlazi u gradove.

Izumrlo više od 200 jezika

Katarina Haude kaže da su posebno ugroženi urođenički jezici koji nemaju pismo. U Boliviji je nestajanje jezika kao što je movima povezano i sa razvojem školskog sistema: „50-ih godina, u Boliviji su otvarane škole u kojima je nastava bila isključivo na španskom“. Posledica je bila da su roditelji prestajali da govore maternji jezik sa svojom decom. Tek posle reforme obrazovanja, 30 urođeničkih jezika u Boliviji je ponovo uvedeno u škole. I movima je tako povratio ugled.

Od 1950. godine je, prema podacima organizacije UNESCO, izumrlo više od 200 jezika. „Poslednjih decenija, broj izumrlih jezika se povećao“, kaže Paul Trilsbek za DW. Naučnici su više od deset godina putovali u najudaljenije kutke sveta i razgovarali sa ljudima čiji su maternji jezici pred izumiranjem. Snimili su mnogo audio i video materijala i postavili ih na internet.

Internet kao spas?

„Cilj projekta je da se ugroženi jezici dokumentuju za istraživanje, ali taj arhiv može biti važan i za same zajednice koje se služe tim jezicima“, kaže Trilsbek. Tako bi, na primer, snimci mogli da posluže kao osnovni nastavni materijali. No, to nije dovoljno da se oživi jedan izumrli jezik: „Najpre bismo morali da se pobrinemo za motivaciju da se jezici prenose sledećim generacijama“, kaže rukovodilac arhiva. Pozitivno je to što sve više ljudi ima pristupi internetu i pametan telefon – „Tako se i na internetu može naći sve više urođeničkih jezika – na primer, na JuTjubu. To može da pomogne da se jezici očuvaju“, kaže Trilsbek.

DW.COM