Zašto Erdogan sada smiruje tenzije? | Politika | DW | 26.10.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Turska

Zašto Erdogan sada smiruje tenzije?

Pretnja o mogućem izbacivanju deset zapadnih ambasadora iz zemlje, čini se, više nije tema. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan smiruje tenzije. Šta se krije iza tog sukoba?

Šta se tačno desilo?

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan tokom vikenda je naložio Ministarstvu spoljnih poslova da se ambasadori ukupno deset zemalja, među njima i amabasador Nemačke, proglase nepoželjnim osobama. Međutim, nakon sednice vlade, u ponedeljak uveče, njegov ton postao je pomirljiviji. Kako je rekao, amasadori su „odstupili od klevetanja zemlje“. Takođe je izrazio nadu da da će ambasadori ubuduće „u svojim izjavama u vezi sa suverenim pravima Turske biti oprezniji“.

Ta Erdoganova izjava usledila je nakon saopštenja ambasade SAD i ostalih zapadnih diplomatskih predstavništava da su se u skladu sa članom 41. Bečkog sporazuma pridržavali diplomatske konvencije da se ne mešaju u unutrašnja pitanja zemlje domaćina. Posmatrači međutim govore o „strateškoj dvosmislenosti“ koja „Erdoganovim ljudima omugućuje da tvrde da se Zapad predao, dok engleska verzija pokazuje da je Zapad zadržao čvrst stav kada je reč o ljudskim pravima“.

Strane diplomate su prethodno zajednički zatražile oslobađanje kulturnog mecene Osmana Kavale koji je četiri godine u zatvoru, bez da je prethodno osuđen. Evropski sud pravde još je u decembru 2019. godine zatražio njegovo oslobađanje.

-pročitajte još: Strategija Erdogana: Zapad je uvek kriv

Koji su politički razlozi?

Erdgogan verovatno želi da skrene pažnju s domaćih političkih problema, smatra ekspertkinja za Tursku dr Šarlote Jopien. Ona kaže da je turski predsednik pod velikim pritiskom i da je njegova popularnost poslednjih meseci znatno oslabila. Njena analiza poklapa se sa podacima nezavisnog instituta za ispitivanje javnog mnjenja „Avrasya“, koji pokazuju da Erdognova stranka AKP trenutno nema podršku ni 30 odsto birača.

Izgleda da je ta slabost dovela do ujedinjenja opozicije koja je godinama bila podeljena. Kemalistička CHP i nacionalno konzervativna stranka IYI trenutno bi zajedno osvojile više od 40 odsto glasova.

S obzirom na to da postoje i druge manje stranke koje su protiv Erdogana, kao i prokurdski liberalni HDP koji ima podršku nešto manje od deset odsto birača, šef države i njegova stranka morali bi da strahuju za pobedu na predstojećim predsedničkim i parlamentarnim izborima.

 Lideri CHP Kelam Kiličdaroglu i MHP Meral Aksener

Lideri CHP Kelam Kiličdaroglu i MHP Meral Aksener

Zašto Erdoganova popularnost opada?

Erdoganovom rejtingu pre svega šteti loša ekonomska situacija. Stopa inflacije je trenutno 20 odsto, korupcija je u porastu, a vrednost turske lire nastavlja da opada. Početkom sedmice za jedan američki dolar moglo je da se dobije rekordnih 9,59 lira. Nakon Erdoganovih pomirljivih tonova lira se ponovo oporavila.

Posledice slabljenja domaće valute koje traje već duže vremena, su velike: važan uvoz od koga Turska zavisi postaje sve skuplji. Mnogi Turci su u dolarima uzeli kredite koja više ne mogu da otplaćuju. Zbog inflacije su se takođe povećali svakodnevni troškovi.

Da li je bilo sličnih slučajeva?

Bez obzira da li se radilo o diplomatskoj krizi nastaloj zbog nemačkog novinara Deniza Judžela, koji je neko vreme bio u zatvoru u Turskoj, ili o sporu sa SAD i Francuskom u vezi s masovnim ubijanjem Jermena u Osmanskom carstvu za vreme Prvog svetskog rata, nije prvi put da Erdogan pokušava sa skandalom da regrutuje svoje pristalice.

Često su tada na meti druge zemlje, koje Tursku navodno žele da ugroze. Ili mediji koji navodno netačno izveštavaju. Taktika polarizacije deo je uvek iste kalkulacije: računa se s tim da će kurs konfrontacije sa stranim neprijateljim naići na podršku mnogih nacionalistički orijantisanih Turaka. Na taj način se i opozicija primorava da podrži „nacionalnu liniju“.

Osmana Kavale je već četiri godine u zatvoru, bez da je prethodno osuđen

Osmana Kavale je već četiri godine u zatvoru, bez da je prethodno osuđen

Kakve su reakcije?

Ali izgleda da Erdoganova računica u vezi s opozicijom ne funkcioniše. Njegovi politički protivnici ne ustručavaju se od oštrih kritika. Šef najveće opozicione stranke CHP, Kemal Kiličdaroglu, poručuje da šef države pokušava da stvori razloge „za pad ekonomije, koju je sam upropastio“.

Slično govori i predsednik „Stranke za budućnost“, Ahmet Davutoglu, bivši ministar spoljnih poslova i bivši premijer. On smatra da nije reč ni o Osmanu Kavali, ni o nezavisnosti pravosuđa, već da Erdogan samo želi da polarizuje: „Umesto državničke logike on koristi vulgaran jezik. To je sramota za našu zemlju“.

Šta Erdoganu preostaje?

I pored oštrih kritika u zemlji i pritiska spolja, turski predsednik i dalje ima načina kako da i sam vrši pritisak – recimo približavanjem Turske kao članice NATO Rusiji. Ankara je od Moskve već kupila raketni odbrambeni sistem S-400 i pored protivljenja saveznika i izričitih zahteva SAD. Vašington je nakon toga odbio da isporuči Turskoj borbeni avion F-35.

U predsedničkoj palati u Ankari sada se, pored kupovine drugih sistema protivvazdušne odbrane, razmišlja i o kupovini ruskih borbenih aviona. To nije mala stvar, jer je vojska Turske druga po velični u zapadnoj vojnoj alijansi.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu