Zašto vakcinacija ima smisla?

Da li da se vakcinišem ili ne? Lekari su složni: Da, definitivno! Evo najvažnijih argumenata:

Vakcinacija štiti od zaraze bez obzira na nove varijante virusa

Prema navodima američkog Zdravstvenog zavoda CDC i nemačkog Instituta Robert Koh (RKI), zaštita od zaraze osoba vakcinisanih mRNA-vakcinom iznosila je 80 odsto. Sa deltom, kao dominantnom i mnogo zaraznijom varijantom, procenjena efikasnost se smanjila. Ona je, prema RKI, u poslednje četiri nedelje iznosila oko 66 odsto. To se odnosi na sve uzraste, od 18 godina pa naviše.

U uzrastu od 12 do 17 godina trenutna zaštita u proseku iznosi 90 odsto. Brojke RKI, međutim, ne pokazuju da li deca i adolescenti razvijaju bolju zaštitu od korone ili su brojke u toj grupi visoke zato što im je tek nedavno dozvoljeno vakcinisanje. Vakcinisane osobe još uvek su mnogo bolje zaštićene od zaraze delta sojem od nevakcinisanih. Kada je u pitanju varijanta omikron, pouzdanih podataka još nema.

Postoje naznake da koncentracija antitela opada nakon šest do devet meseci. Dopunsko, tzv. buster-vakcinisanje pokazuje obećavajuće rezultate. Studije napravljene u Izraelu, pokazuju da treća vakcina pomaže u suzbijanju infekcije. Tamo je incidencija, odnosno broj novozaraženih za sedam dana na 100.000 stanovnika, tokom leta ponovo porasla, iako je procenat vakcinisanih bio visok. Tada se u Izraelu krenulo s trećom dozom i sada je incidencija u toj zemlji opet ispod 50.

Vakcinacija štiti od teških oblika bolesti, hospitalizacije i smrti

Čak i ako se zaštita od infekcije vremenom smanji, zaštita od teškog toka bolesti ostaje. Istraživanje američkog CDC pokazalo je da je rizik da će se zaraziti kod vakcinisanih osam puta manji nego kod onih koji nisu vakcinisanih. Takođe, 25 puta je manja verovatnoća da će vakcinisane osobe morati da odu u bolnicu ili da će umreti.

Do sličnih zaključaka došao je i nemački Institut Robert Koch. Samo 0,37 odsto vakcinisanih završilo je na odeljenju intenzivne nege. Procenat zaštite od teškog oblika bolesti je 92 odsto. Da je procenat vakcinisanih u Nemačkoj niži, zdravstveni sistem odavno bi kolabirao.

Rizici od bolesti veći su od rizika od vakcinisanja

Nemački Institut Paul Erlih procenjuje da rizik od teških posledica nakon vakcinisanja protiv virusa SARS-CoV-2 iznosi 0,02 odsto. Nasuprot tome, rizik od razvoja teških simptoma kovida 19 kod osoba koje nisu vakcinisane mnogo je veći: u proseku jedna od deset zaraženih osoba ima težak tok bolesti.

Zaražene osobe riskiraju takođe i da obole od tzv. „produženog kovida“, odnosno imaju dugoročne posledice preležane infekcije. Prema navodima Nemačkog društva za pneumologiju i respiratornu medicinu, 15 odsto svih koji su preležali koronu ima „produženi kovid“. Vakcinacija i tu može da pruži zaštitu od teških posledica.

Smanjen rizik od „produženog kovida“

S obzirom na to da vakcinacija može da spreči da se neko zarazi koronom, ona u osnovi nudi i zaštitu od dugotrajnih posledica kovida. Ujedno, oni koji se ne zaraze, ne mogu ni da razviju taj sindrom. Inicijalne studije ispitale su i to da li se rizik od produženog kovida smanjuje zbog vakcinacije čak i u slučaju da imunitet oslabi, ali rezultati studije tu nisu sasvim jasni.

Istraživanje uz pomoć aplikacije u Velikoj Britaniji pokazalo je da je produženi kovid gotovo 50 odsto ređi među vakcinisanima nego među nevakcinisanima. Slabost studije je međutim to što su učesnici sami unosili svoje simptome u aplikaciju, dakle bez lekarskog pregleda. Osim toga, stariji ljudi i ljudi iz regiona s niskim primanjima nisu bili dovoljno zastupljeni u studiji, a prijavljeno je i više žena nego muškaraca. Isto tako, istraživači su operisali s podacima iz prve polovine 2021, što to je vreme kada delta-varijanta još nije bila toliko česta, a omikron još nije bio ni poznat.

Jedna druga studija istraživača sa Univerziteta Oksford pokazala je da se broj obolelih od produženog kovida nije značajno razlikovao između vakcinisanih i nevakcinisanih. Studija se međutim bazira samo na zabeleženim podacima zdravstvenih službi, a ako su zaražene osobe imale samo blage simptome i nisu posetile lekara, onda nisu ni bile uključene u tu studiju. Osim toga, naučnici su posmatrali samo podatke iz prve polovine 2021.

Postoji i naučna teorija o tome zašto vakcinacija pomaže protiv produženog kovida u kojoj se govori o fenomenu „rezervoara“. To znači da postoji mogućnost da telo tokom infekcije sačuva određenu količinu korona-virusa. Imuni sistem vakcinisanih to može da spreči.

Moguće je i da delta-varijanta kod vakcinisanih dovede do učestalijih slučajeva produženog kovida. Kod zaraženih delta-varijantom u početku se beleži veća opterećnost virusom, što virusu olakšava da stvori svojevrstan rezervoar koji dovodi do produženog kovida.

Vakcinacija bi mogla da pomogne onima koji imaju produženi kovid

Podaci britanskog Zavoda za nacionalnu statistiku pokazuju da je prva doza vakcine smanjila simptome kod obolelih od produženog kovida za 13 odsto, a druga za daljih devet procenata. Nejasno je međutim da li su ti efekti trajni i jesu li simptomi nakon vakcinacije vremenom potpuno nestali.

Vakcinisani štite nevakcinisane

Vakcinisane osobe ne samo da mogu da se zaraze, već mogu i da prenose zarazu. Ipak, vakcina smanjuje prenosivost virusa. Istraživači pretpostavljaju da imuni sistem virusno opterećenje tada može da zadrži na niskom nivou i da vakcinisane osobe zato ne izlučuju toliko virusnih čestica.

To je bilo jasno uočljivo kod dosadašnjih sojeva korone, ali ne i kod delta-varijante. Studije su pokazale da vakcinisani i nevakcinisani s delta-varijantom imaju slično virusno opterećenje. Za omikron još uvek nam podataka.

Da li to znači da su ljudi koji su vakcinisani i zaraženi deltom isto tako zarazni kao i oni koji nisu?

U međuvremenu postoje studije koje se bave tim pitanjem, ali uglavnom su to još uvek tzv. „preprint-studije“. Jednu od njih sastavio je Univerzitet Oksford. Studija je proučavala gotovo 150.000 kontakata proizašlih iz 100.000 slučajeva kovida 19, a koji su bili mešavina vakcinisanih i nevakcinisanih. Naučnici su ispitali koje grupe (vakcinisani i nevakcinisani) će najverovatnije da prenesu virus, a ispitano je i to da li su vakcine Bajonte/Fajzer ili AstraZeneca efikasnije u smanjenju prenosa virusa.

Rezultati su pokazali da su i jedna i druga vakcina smanjile prenos delta-soja, ali je Bajontek/Fajter bila efikasnija. Istraživanje je takođe pokazali i da su oni koji su imali kontakt sa zaraženom osobom koja je bila vakcinisana, bili manje zarazni od onih koji su imali kontakt s nevakcinisanom zaraženom osobom.

Oni koji su imali kontakt sa zaraženim koji je vakcinisan Bajontek/Fajzerom imali su 65 odsto manje šanse da budu pozitivni na kovid 19. Oni koji su imali kontakt s nekim zaraženim koji je vakcinisan AstraZenekom imali su 36 odsto manje šanse da će biti pozitivni na koronu.

Kao i u prethodnim studijama, i ovo istraživanje takođe je pokazalo da vakcinisani i nevakcinisani ljudi imaju sličan nivo virusa u svojim telima. Činjenica da je manje verovatno da će vakcinisane osobe preneti virus mogla bi da ukazuje na to da njihova tela brže eliminišu virus i da zbog toga izlučuju manje zaraznih virusnih čestica.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.