Zašto smo fascinirani Vikinzima?

Vikinzi su se borili sekirama i mačevima, bili izuzetno brutalni, nosili šlemove sa rogovima, životinjska krzna, a posle svake bitke organizovali raskošne gozbe.

„Hajde da se tu zaustavimo“, kaže istoričar Dominik Vasenhofen sa Univerziteta u Kelnu. „Rekao bih da je taj prikaz pomalo posledica mašte srednjevekovnih autora“.

Vikinzi jesu nosili rogove, ali bez šlemova, to je odavno dokazano. Istoričar takođe sumnja i u njihove lude pijanke: „To je kliše koji se u pop kulturi stalno pojavljuje.“

A da li su Vikinzi širili strah i teror više od drugih ratnika svog vremena? Ni to Vasenhofen ne može da potvrdi: „Sigurno je da nisu bili bezopasni, ali rekao bih da nisu bili krvoločni sami po sebi, niti brutalniji od drugih ratnika svog vremena.“

Kako se širio strah od Vikinga?

Reputacija Vikinga ima veze s time kakva je bila perspektiva njihovih žrtava, kaže istoričar iz Kelna. Pljačkali su recimo udaljene i usamljene manastire u kojima su živeli monasi koji su bili pismeni. Tako su Vikinzi 793. godine napali manastir Lindisfarn u severnoj Engleskoj. U hronikama je ostalo zapisano: „Ubili su neku braću, neke su vezali lancima, mnoge su oterali gole, a neke su udavili u moru“.

Prema drugom predanju piše da su „varvari sa severa pokrali zlatne pehare i druge relikvije i stoku, a kuće zapalili“. Lokalne seljake poveli su sa sobom da ih prodaju kao robove. Jedan anglosaksonski monah kasnije je napisao: „Nikada pre Britaniju nije obuzeo takav teror kakav sada preživljavamo od te paganske rase“. Vest o pljački se širila i severnjaci su postali simbol terora nad Hrišćanima.

Međutim, često se previđa da su Vikinzi bili i trgovci – trgovali su ribom, kožom irvasa, predmetima od zlata i drveta, metalnim oruđem, oružjem i opljačkanim predmetima.

Nadareni moreplovci

Razlog zbog kog su Vikinzi pljačkali van okvira svoje postojbine leži u činjenici da su resursi u Skandinaviji bili oskudni za tamošnju sve veću populaciju. Neplodno planinsko zemljište nije bilo pogodno za poljoprivredu. S druge strane, bili su nadareni brodograditelji.

„Pomorstvo je u to vreme, ali i narednih vekova, bilo koncentrisano na obalama. Vikinzi su gradili duguljaste brodove s kojima su mogli da izađu na otvoreno more, a ti brodovi mogli su da plove i rekama“, kaže istoričar Vasenhofen.

Kretali su se brzinom i od 15 pa do 17 čvorova na sat, što je oko 30 kilometara na čas. Sa svojim velikim, robusnim plovilima stizali su do Rusije, Engleske, Finske, pa čak i do Amerike. Tako su dobili i ime – reč „Viking“ najverovatnije znači „morski ratnik, koji se upušta u duga putovanja daleko od domovine“.

Vikinško jedro na horizontu značilo je nevolju. Sa sekirama i mačevima izbijali bi na obalu, pljačkali manastire, sela, pa i čitave gradove.

Od sredine 9. veka, sve više su se zadržavali u Engleskoj, koju su nekoliko puta posećivali. Na kraju su se tu, kao i u Normandiji, nastanili.

„Naziv Normandija potiče od Normana, odnosno Severnjaka“, podseća Vasenhofen i dodaje da su oni su tu vremenom sklapali mirovne sporazume s franačkim vladarima i da su korišćeni kao obalska straža od drugih vikinških grupa. Pokrštavanje paganskih plemena sa severa doprinelo je tome da se ona nastane na kopnu.

Fantazija koja i dalje živi u Holivudu

Vikinzi su i dalje popularan motiv u filmskoj umetnosti, kao i u književnosti. Pritom se ti prikazi i dalje većinom baziraju na mitovima i legendama. Film „Severnjak“ (The Northman) proslavljenog režisera Roberta Egersa tako prati mladog vikinškog princa koji traži pravdu za ubijenog oca. Cina tumači poznati švedski glumac Aleksandar Skarskard, a oca, kralja Aurvandila Var-Ravena, filmska zvezda Itan Hok.

Ta epska fantastika inspirisana je u suštini Šekspirovim „Hamletom“. Film je mističan i mračan, i evocira magijske priče i mitove o Vikinzima iz ranog srednjeg veka. U glumačkoj postavi su i drugi proslavljeni i nagrađivani umetnici poput Nikol Kidman, Vilijam Defo, Ana Tejlor Džoj, kao i čuvena pevačica Bjork.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.