Zašto kancelar Šolc okleva sa isporukom tenkova Leopard?

Kancelar Olaf Scholz (SPD) je nepokolebljiv. Kad god se povede reč o isporuci borbenih tenkova Ukrajini, uvek ističe da se nemačka vlada pridržava tri principa: da podržava Ukrajinu što je više moguće, da sprečava direktan sukob između NATO i Rusije i da izbegava jednostrane korake.

Odluke se donose isključivo u „bliskoj koordinaciji s našim prijateljima i saveznicima“, ponovio je Šolc pre nekoliko dana u Berlinu. „Tako da se neće desiti da ishitrene i emotivne izjave u Nemačkoj ili potreba da se nešto kaže na svakih deset minuta, dovede do toga da pričamo o tako ozbiljnim stvarima koje se tiču rata i mira, bezbednosti naše zemlje, a s tim u vezi i bezbednosti Evrope“, jasno je poručio nemački kancelar.

Šolc „ne voli da se objašnjava“ stvari i smatra se da je tvrdoglav onda kada izabere svoj put s kojeg ne želi da skrene. Portparol vlade Štefen Hebeštrajt postupke svog šefa objašnjava ovako: „Mislim da većina vas poznaje kancelara, znate da je navikao na pritisak i da ne dozvoljava da ga guraju tamo gde ne želi. Ali i da sve pažljivo vaga i odmerava. Iz iskustva znate da on dâ sebi vremena pre nego što nešto kaže, bez obzira na to da li biste vi to da čujete što pre.“ Hebeštrajt dodaje i da savezna nemačka vlada ne isključuje mogućnost isporuke tenkova Leopard 2 – „samo nije odlučila da li da to uradi sada.“

-pročitajte još: Zašto je tenk Leopard toliko poželjan?

Nemačka kao lider

Paralelno s raspravom o borbenim tenkovima, u Berlinu su predstavljene i smernice Šolcove Socijaldemokratske partije SPD u kojima se traži jača liderska uloga Nemačke u svetu. „Prekretnica u našoj spoljnoj politici – socijaldemokratski odgovori na svet u previranju“ – to je naslov je dokumenta na 23 stranice, a u Berlinu ga je predstavio kopredsedavajući SPD-u Lars Klingbajl.

Polazna tačka je, prema njegovim rečima, 24. februar 2022, dan kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu. Ali i kancelarova izjava da to predstavlja prekretnicu: „Šta ta prekretnica znači sa socijaldemokratske tačke gledišta? Kako se definiše naš odnos sa Rusijom, a kako sa Kinom i SAD? Kako se samouverena i suverena Evropa redefiniše i kakva je uloga Nemačke u svetu koji se brzo menja?“

Liderstvo nema nikakve veze s tenkovima

Još prošlog leta kopredsednik SPD-a Klingbajl pozvao je Nemačku da preuzme „snažniju lidersku ulogu“. Očekivanja od Nemačke su velika, odgovornost stalno raste i na to, rekao je, moramo da pružimo odgovor. „U ovom dokumentu veoma jasno kažemo da je vreme da se odreknemo uzdržanosti koja postoji decenijama, da za delić odustanemo od nje i snažnije preuzmemo vodeću ulogu.“

Klingbajl je rekao da i on kao kopredsednik SPD-a takođe vrši pritisak. Ali, svako ko misli da je liderstvo isto što i isporuka borbenih tenkova biće razočaran. „Ono što neću dozvoliti jeste da mi posle kažu da takvu politiku zasnivamo na pitanju oružja, odnosno vojnog materijala“, rekao je Klingbajl.

„Niko ne želi da mi istupimo kao nekakve gorile“, rekao je Zenke Najcel, poznati profesor vojne istorije tokom gostovanja na nemačkoj televiziji. „Ali, Nemačka ima odgovornost i mislim da tu možemo da učinimo više.“

U senci SAD

Kurs uzdržanosti Olafa Šolca po pitanju isporuke oružja Ukrajini ima široku podršku u SPD-u. „Socijaldemokrate stoje uz kancelara i kursa koji on zastupa“, stalno naglašava Lars Klingbajl. Preuzimanje liderstva se u dokumentu SPD-a ne definiše kao jednostran čin. „Liderstvo ne znači staviti se iznad drugih, to za nas znači kooperativan stil rukovođenja“, naglašava kopredsednik SPD-a.

To što Klingbajl govori ne odnosi se samo na međunarodne političke dogovore. Kabinet kancelara i centrala SPD-a takođe sarađuju. Šolc nikada ne donosi odluku, a da u to ne uključi i SPD. U stalnoj je koordiniciji s rukovodstvom stranke, odnosno sa kopredsednicima Larsom Klingbajlom i Saskiom Esken.

Moćan faktor je i poslanička grupa SPD-a u nemačkom Bundestagu, koju predvodi Rolf Micenih. Esken i Micenih važe za levo krilo stranke, Klingbajl i Polc su desno – desno u smislu nedogmatično, realno i pragmatično.

Okretanje od Rusije

Levo krilo je uvek bilo veoma uticajno unutar stranke. Upravo su to one socijaldemokratske snage koje su tradicionalno „mirovni političari“. Dobri odnosi sa Rusijom za njih su se sve do 24. februara prošle godine podrazumevali, smatrali su da je mirovni poredak u Evropi bez Rusije bio nezamisliv.

„Promene kroz zbližavanje“ i kasnije „Promene kroz trgovinu“ bili su vodeće krilatice njihove politike. Pretpostavljalo se da dobri odnosi mogu da uvežu Rusiju, pa čak i da utiču na nju, da je promene. „To je bila greška“, priznao je nakon ruskog napada na Ukrajinu Lars Klingbajl kao jedan od prvih nemačkih socijaldemokrata.

Diplomatija umesto oružja

Zagovornici „anti-militarističke“ politike usmerene na mirovne inicijative i dalje su veoma jaki u SPD-u. Nakon poslednjih saveznih izbora u Nemačkoj, mnogi mladi socijalisti prešli su u poslaničku grupu SPD-a i sada su velika podrška Rolfu Micenihu.

Šolc to zna, a zna to i Klingbajl – dakle oni koji žele novi kurs. Ali to je veliki posao, jer u novi kurs moraju da uvere mnoge Socijaldemokrate. Za to je potrebno vreme. Nije bez razloga što se o novoj strategiji spoljne i bezbednosne politike glasa tek krajem godine na kongresu SPD-a.

Šolc mora da ima obzira prema SPD-u

Kod Olafa Šolca još jedan faktor igra važnu ulogu: 2019. želeo je da postane predsednik stranke, ali delegati za njega nisu glasali. Šolc je socijaldemokratski veteran i dobro poznaje svoju stranku. U politici je decenijama i bio je svedok mnogih frakcijskih borbi. Politički pad ljudi koji su bili predsednici stranke, ali i stranačke veličine, u SPD-u je decenijama bio uobičajena stvar. Oni su uvek svrgavani onda kada su želeli nešto drugo od onog što je zastupalo levo krilo i stranačka baza takođe više orijentisana ulevo.

Olaf Šolc nikada nije bio jedan od omiljenih stranačkih funkcionera i uvek je imao loše rezultate kada se glasalo za visoke stranačke funkcije. Poštovanje je stekao uspesima kao premijer vlade u Hamburgu i pobedom na saveznim izborima. Ali to ne znači da on može da predstavlja i provodi političku liniju koja se kosi sa kursom stranke.

Gde su tu građani?

Šolc ujedno pazi i na svoje glasače. „Većina građana podržava izbalansiran kurs nemačke vlade koja pažljivo i odmereno priprema odluke“, rekao je socijaldemokratski kancelar. „Znam da savezna vlada koju vodim za svoje odluke ima podršku velike većine građana.“

Da li je to zaista tako? Institut za istraživanje javnog mnjenja Infratest-dimap u anketama za javni servis ARD redovno pita građane šta misle o isporukama oružja Ukrajini. Na pitanje o isporuci tenkova Leopard, 46 odsto građana trenutno odgovara sa „Da“, a 43 odsto je protiv. Među pristalicama CDU i CSU-a, 66 odsto njih bilo je za isporuke tenkova, a 29 procenata protiv. I kod simpatizera Zelenih zabeležen je sličan rezultat: 61 odsto za, 21 procenata protiv. Kod pristalica SPD-a taj odnos je bio: 49 prema 40, a kod birača liverala (FDP): 48:48. Šolc, dakle, ima na umu pre svega sopstvene glasače.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.