Zaštita klime

Zaključci u Berlinu nisu usvajani, ali je učvršćeno poverenje, kažu učesnici skupa.Očigledno je da su približeni stavovi razvijenih i zemalja u razvoju o zaštiti klime.Šef sekretarijata za klimu UN Ivo de Boer kaže:

„Sve zemlje učesnice tvrde da žele napredak na sastanku na vrhu o klimi, u decembru na Baliju.I mnoge kažu da razradjuju politiku zaštite klime“.

Nemački ministar za zaštitu životne sredine Zigmar Gabrijel hvali inicijativu grupe bivših predsednika država i vlada iz celog sveta koji su u Berlinu izneli predloge o tome kako povezati privredni rast i zaštitu klime.Na primer, zemlje kao Indija i Kina trebalo bi da smanje potrošnju energije do 2020.te za trideset procenata, ali ne bi morale da se obavezuju na smanivanje emisije ugljendioksida.Gabrijel kaže:

„Predlog je interesantan, jer se kao merilo ne uzima emisija ugljendioksida.Smanjivanje potrošnje energije takodje vodi zaštiti klime, smanjuju se i troškovi, a uštedjeni novac može da se ulaže u privredni i socijalni razvoj“, kaže Gabrijel.

Bivši predsednik Čilea Rikardo Lagos je predložio da se osnuje fond od 50 milijardi evra kako bi se zemljama u razvoju omogućilo da nabave skupu tehnologiju za zaštitu životne sredine.

Protiv svih tih predloga niko nije imao ništa protiv, ali šta će od svega postati stvarnost videće se tokom pregovaračkog maratona tokom sledećih godina.Cilj je novi sporazum o zaštiti klime posle 2012.te godine kada ističe protokol iz Kjota.