Zaštita klime: SAD ponovo u igri

„Kada bi ovo bio maraton, onda bi ovo što se dogodilo bila priprema za finale. Na sastanku je ostvaren značajan napredak. Pozicije učesnika se polako približavaju. Mnoge nejasnoće, naročito kada je o praktičnim pitanjima reč, su razrešene“ - tako na proteklu 11-todnevnu međunarodnu konferenciju o klimi upriličenu u Bonu gleda Iv de Boer, generalni sekretar iz Sekretarijata Ujedinjenih nacija za zaštitu klime.

Za pozitivnu atmosferu na samom početku konferencije pobrinuo se američki izaslanik za zaštitu klime Tod Štern, rekavši: „SAD su ponovo u igri“. Dankan Marš. direktor američke organizacije The Nature Conservancy o tome kaže:

„U prvoj rečenici Štern je rekao - ponovo smo sa vama i tu smo da nadoknadimo izgubljeno vreme i svesni smo hitnosti zadatka koji je pred nama. Te reči su u konferencijskoj sali dočekane veliki ovacijama.“

Svi znaju da je borba protiv klimatskih promena bez SAD nemoguća. Doduše pored Amerike, koja je svetski rekorder u emisiji štetnih gasova, podjednako veliki zagađivač je i Kina. Te dve zemlje zajedno, odgovorne su za 41 odsto štetnih gasova.

Drugim rečima, ključno pitanje u pregovorima o većoj zaštiti klime na globalnom nivou ostaje u kojoj meri su zemlje sa značajnim privredni rastom spremne da ograniče dalju emisiju štetnih gasova?

Ne čekati razvijene zemlje

Na putu daljeg privrednog razvoja, SAD i Kina nemaju nameru da ugrožavaju proizvodnju. Međutim izgleda su ipak spremne da dosta toga učine:

„Jasno je da i zemlje u razvoju moraju dati svoj doprinos. Kina, Indija, Brazil, Meksiko i Južna Afrika, ali i mnoge druge zemlje u razvoju imaju strategiju u borbi protiv klimatskih promena. To potvrđuje da te zemlje ne čekaju na industrijske zemlje i njihovo predvođenje u borbi protiv klimatskih promena, nego preduzimaju konkretne mere. Međutim, izuzetno je važno da te akcije u zemljama u razvoju i politički budu prepoznate, što trenutno nije slučaj“, kaže Iv de Boer.

Evropska unija već je odlučila da do 2020. godine smanji emisiju štetnih gasova za 30 procenata, ali Brisel očekuje da i druge industrijski visoko razvijene zemlje krenu istim putem. Razgovori u Bonu samo su uvod u Samit o zaštiti klime krajem godine u Kopenhagenu.

Četiri najvažnija cilja, koja bi trebalo da nastave tradiciju Kjoto protokola, su: jasno definisanje granica u emisiji štetnih gasova u razvijenim zemljama, utvrđivanje obaveza zemalja poput Kine, Indije i Brazila, finansijska konstrukcija pomoći zemljama u razvoju i siromašnim državama. U junu će u Bonu biti organizovana još jedna runda razgovora na kojoj bi preciznije trebalo da budu definisani dokumenti za sastanak na vrhu u Kopenhagenu.

Autor: Hele Jepesen / Jakov Leon

Odgovorni urednik: Ivan Đerković