Vrhunski sport sam sebe sahranjuje | Izbor iz štampe | DW | 19.07.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Vrhunski sport sam sebe sahranjuje

Slučaj Rusije odaje mnogo o potresnim prilikama u vrhunskom sportu. Sve više novca, slave i značaja, doveli su i do sve više dopinga – komentarišu, između ostalog, nemački dnevni listovi.

U ruskom sportu su od 2012. do 2015. zataškane ukupno 643 pozitivne doping-probe. To je deo otkrića Svetske antidoping-agencije WADA koje je objavio njen glavni istražitelj Ričard Meklaren. Osim toga, u izveštaju se navodi da su u periodu između kraja 2011. i avgusta 2015. rusko Ministarstvo sporta i tajna služba FSB „upravljali dopingom, kontrolisali ga i nadzirali“. Sada Rusiji preti isključenje sa Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Riju. Evo kako to komentarišu nemački dnevni listovi.

Tagesšpigel (Berlin): „I u slobodnim društvima ima dopinga, i to dosta. Ali je najčešće privatno organizovan. I tako ga je teže dokazati nego kada su u sve umešane državne institucije pa i tajna služba. Doping Zapada sledi logiku individualnog bogaćenja. Doping u autoritarnim sistemima sledi logiku naređenja i izvršenja. Ako neko iz komandnog lanca progovori, kao što je to učinio dugogodišnji rukovodilac moskovske laboratorije za kontrolu dopinga, to može da sruši čitav sistem.“

Vestfeliše nahrihten (Minster): „Ovaj put je u pitanju sve ili ništa. Svetski sportski savez je prinuđen da ustoliči primer koji prevazilazi značaj primera. Sankcije, kako god ispale, moraju i u glavama vlasti da dovedu do promene sportske kulture.“

Švebiše cajtung (Ravensburg): „Važno je i pitanje posledica. Odgovornost za događaje pre i posle pojave sudbonosne rupe u zidu laboratorije u Sočiju kao i za zamenu uzoraka urina, ne snose pojedinačno dopingovani sportisti i njihov sportski savez. Ovde je u pogonu bila mašinerija kojom je upravljala tajna služba, a to je jak institucionalni zahvat u integritet sporta. Ako on želi da ponovo stekne kredibilnost, i ako Međunarodni olimpijski komitet bude ozbiljno shvatio politiku nulte tolerancije za koju se rado zalaže, onda nema alternative za isključenje Rusije sa Letnjih olimpijskih igara u Rio de Žaneiru. I to bi bio samo prvi korak. Sledeći bi bile – nezavisne kontrolne instance. Svuda. U svim zemljama. Samo tako se može sprečiti da nadzorni organi postanu počinioci.“

Nirnberger nahrihten (Nirnberg): „Međunarodni olimpijski komitet je pred odlukom koja ima sportsko-istorijski značaj. Antidoping-alijansa koju je izazvala Rusija osramotila je olimpijce, između ostalog i zato što je jasno izrazila skepsu prema starim gospodarima prstenova. Sada je potrebna snažna reakcija. Liberalni prigovor – sam po sebi opravdan – prema kome bi kolektivna kazna mogla da pogodi i nevine pojedince, nema veliku težinu u poređenju sa razmerama prevare. Ruski sport je dao dovoljno argumenata za paušalnu presudu. Isključenje sa Olimpijade bi bio pravi signal – ako bi usledili i drugi, upućeni Keniji, Jamajci, Kini, i zapravo: čitavom svetu.“

Flensburger tageblat (Flensburg): „Slučaj Rusije odaje mnogo o potresnim prilikama u vrhunskom sportu. Sve više novca, slave i značaja, doveli su i do sve više dopinga. Ali, napredni uzgoj ljudskih mašina za trčanje, bacanje i plivanje odavno više ne izaziva divljenje, već nepoverenje – sve više gledalaca će okrenuti leđa takvom sportu. Vrhunski sport je na putu da sam sebe sahrani. Glavni krivci za to su beskrupulozni funkcioneri i državnici kojima su moć i profit važniji od morala. Nema izlaza iz te situacije.“

Hanoverše algemajne cajtung (Hanover): „Tri nedelje pred početak Olimpijskih igara, MOK mora da odluči hoće li jedna država biti isključena sa takmičenja. Naravno da nije fer to što bi i ruski sportisti koji se nisu dopingovali morali da ostanu kod kuće. Ali, ako jedna zemlja sistematski manipuliše i vara, na kraju ostaje samo mogućnost kolektivne kazne. Isključenje Rusije bi bio hrabar znak – i pokušaj da se povrati kredibilnost sporta.“