Vrhunski naučnici odlaze iz Nemačke | Mozaik | DW | 01.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Vrhunski naučnici odlaze iz Nemačke

Mnogi vrhunski naučnici napuštaju Nemačku, rezultat je studije koju je nedavno predstavila Komisija eksperata za istraživanja i inovacije. Na istraživačkoj sceni, reaguje se sa nerazumevanjem.

Nije tajna da su zemlje poput Sjedinjenih Američkih Država ili Velike Britanije atraktivne za naučnike. Ne samo za one iz Nemačke. Šanse i mogućnosti su odlične, plate dobre, ali ima i drugih pogodnosti: malo birokratije, mnogo fleksibilnosti i kreativnosti.

Odliv mozgova poslednjih godina beleži se i u Nemačkoj: mnogi naučnici, koji na neko vreme odlaze u inostranstvo - što je za usavršavanje uobičajeno i važno - ne vraćaju se nazad. I većina Nemaca, koji su u proteklih dvadeset godina dobili Nobelovu nagradu, najčešće predaju na vodećim univerzitetima u Americi – Harvardu, Jejlu, Stenfordu ili Kolumbiji. Vrhunski naučnici iz Azije ili Latinske Amerike već samo zbog jezika, ne dolaze u Nemačku, već idu u zemlje u kojima se govori engleski.

Nemačka se trudi da poboljša uslove

Upravo o tom problemu se govori izveštaju Komisije eksperata za inovacije i istraživanje (EFI) – da više vrhunskih naučnika Nemačku napušta, nego što u nju dolazi. Zapravo, ništa novo. Ipak ne sasvim tačno. Između 1996. i 2011. godine prema podacima EFI, 23.000 naučnika otišlo je u inostranstvo, a samo njih 19.000 vratilo u Nemačku. Brojka je tačna, ali ne sasvim aktuelna, ocenjuje predsednik nemačkog istraživačkog centra „Udruženje-Helmholc“, Jirgen Mlinek. Baš u proteklih deset godina nemački univerziteti „ne samo da su stvorili dobar teren, već se u mnogim istraživačkim oblastima nalaze u svetskom vrhu“. To je tačno. Proteklih godina Nemačka je mnogo toga učinila kako bi postala atraktivnija, kako za strane, tako i za nemačke naučnike.

Deutsche Physik Nobelpreisträger Albert Einstein

Albert Ajnštajn, dobitnik Nobelove nagradu za fiziku 1905. Tada je imao 26 godina. Na slici u Pasadeni, 1931.

Primera radi, pokrenuta je takozvana inicijativa ekselencije. Univerziteti dobijaju veća finansijska sredstva, devet univerziteta dobili su titule „elitnih univerziteta“, dodatnu finansijsku pomoć od nekoliko miliona evra, kao i specijalni program za obnovu sa primamljivim ponudama. Svo to bi trebalo vrhunske nemačke istraživače da vrati u matičnu zemlju. Te inicijative, smatra ministarka obrazovanja, Johana Vanka, pokazuju da je „Nemačka sve privlačnija za naučnike, stručnjake, studente i pametne glave iz čitavog sveta.“ Očigledno i za dobitnike Nobelovih nagrada. Dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 2013. godine, Tomas Zidhof, dolazi u Berlin, gde će kao gostujući naučnik raditi na Institutu za zdravstvena istraživanja (BIG). Do sada je radio na kalifornijskom univerzitetu Stenford. Odluka da dođe u Nemačku dokaz je, kaže Vanka, da je Nemačka sa svojim prvoklasnim uslovima za istraživanje izuzetno privlačna za međunarodne istraživače.

Ima još mnogo posla

Ipak, i dalje je neophodno mnogo toga uraditi. I eskpertska komisija je tu u pravu sa svojim izveštajem. Jer, i pored toga što se mnogo više novca ulaže u istraživanja i obrazovanje, i bez obzira što pojedini univerziteti sada mogu da se nazovu elitnima, mnogo je razloga zašto se vrhunski stručnjaci odlučuju za odlazak u SAD, Veliku Britaniju, Švajcarsku ili čak Dansku. Tamo se govori engleski. Taj jezik polako počinje u Nemačkoj da se uvodi kao glavni jezik. Takođe, još uvek je malo primamljivih radnih ugovora. Zašto bi onda jedan naučnik iz inostranstva, kojem se nudi ugovor na pola godine, a dalje mogućnosti su neizvesne, došao u Hajdelberg ili Hamburg. Potrebno je više toga uraditi. Onda bi, za pet godina, novi izveštaj Komisije eksperata za istraživanje i inovacije (EFI) mogao da bude bolji.

Autori: Judit Hartl / Boris Rabrenović

Odg. urednica: Dijana Roščić

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.