Vreme da vlada vrati dug crkvi

Prodavnice u varšavskom naselju Gocłav, prepunom solitera iz socijalističkog doba, nedeljom se otvaraju rano ujutro. Među prvim kupcima je obično 42-godišnja Barbara. Ona je medicinska sestra i zarađuje oko 600 evra mesečno. Zbog smena koje radnim danima ima u bolnici ne stiže u prodavnicu i zato uglavnom kupuje nedeljom. Ali poljskim biskupima se to nikako ne dopada: nedelja je dan kada se ide u crkvu, a ne u kupovinu, poručuju sa oltara.

Nakon što ostavi kod kuće ono što je kupila, Barbara ipak stiže i da ode u crkvu Svetog Patrika. Mora da žuri jer misa počinje u pola deset.

Na ulazu crkve okačene su slike fetusa u različitim stadijumima razvoja. Pored njih su i brojke koje bi trebalo da šokiraju vernike: u Drugom svetskom ratu je bilo 18 miliona žrtava, a 17 miliona „nevine dece ubijeno je abortusom u Evropskoj uniji od 2006. do 2009.“

„Kršenje zakona Božijih“

Propoved drži pripadnik družbe Palotinaca koji se proglasio „zaštitnikom nerođenog života“. Nedavno je pobudio pažnju poljske javnosti kada je tužio jednu varšavsku bolnicu zbog pobačaja koji se tamo obavljaju. Prema njegovom mišljenju, Evropa i njena „ideologija slobodne seksualnosti“ predstavljaju opasnost za porodicu. Kad se Savet Evrope bori protiv nasilja protiv žena, onda je to i borba protiv Crkve, govori on u propovedi. Naročito je loša veštačka oplodnja što je, smatra sveštenik, „kršenje zakona Božijih“.

Nakon propovedi, sveštenik deli letke sa računom u banci. Od doprinosa bi trebalo da bude podignuta bolnica u kojoj bi „prirodnim metodama“ trebalo da se leči neplodnost. Nije slučajno što se ta tema upravo sada, nedugo nakon izborne pobede konzervativne stranke Pravo i pravda povlači po oltarima. Konzervativni poljski biskupi i sveštenici vodili su za njih izbornu kampanju i po crkvama, i sada misle da je došlo vreme da im se Vlada oduži uvođenjem potpune zabrane abortusa u Poljskoj.

Ipak „malo previše“ i za sveštenika

Iza oltara crkve Svetog Patrika ćutke sedi još jedan župnik. To je Stanislav Małkovski, bliski saradnik Jaroslava Kačinjskog, lidera vladajuće stranke. Małkovski bi voleo da i sam drži propoved, ali ne sme – ne u varšavskoj biskupiji. On je pre dve godine pred Predsedničkom palatom u Varšavi održao postupak egzorcizma – isterivanje đavola. Na taj način želeo je da proterati tadašnjeg predsednika Poljske Bronislava Komorovskog.

Sveštenik se osećao pozvanim na taj čin zato što je poljski predsednik potpisao zakon kojim se reguliše postupak veštačke oplodnje. Kardinalu Varšave Kazimiru Niču – inače jednom od retkih umerenih u poljskom kleru – to je ipak bilo previše. Zato sada samozvani egzorcista Małkovski može u njegovoj biskupiji da stoji za oltarom samo ako drži usta zatvorena. Ali van Varšave naveliko propoveda – i to u punim crkvama.

Crkva razlog za porodičnu svađu

Medicinska sestra Barbara žali zbog toga što Malkovski više ne sme da propoveda u njihovoj župi: „On je samo govorio ono što mnogi katolici stvarno misle.“ Ona smatra da je mnoge sramota da priznaju da su protiv pobačaja i zato je, kaže, dobro da Crkva jasno govori ono što misli – pogotovo sada, kada se u Poljskoj ponovo raspravlja o zakonu koji omogućava pobačaj.

Ali Barbarin suprug se sa tim ne slaže: „Ne bih ja komentarisao činjenicu da Crkva vodi politiku“. On priznaje da samo za ljubav supruge razgovara sa novinarima DW jer ga je uverila da bi i u inostranstvu trebalo da čuju mišljenje poljskih katolika. A mišljenje tog 41-godišnjaka je takvo da se boji i da kaže svoje ime – u strahu za posao. On, naime, radi u jednom ministarstvu, a od kako je stranka Pravo i pravda na vlasti, ona smenjuje sve koji im nisu po volji i postavlja svoje „vojnike partije“. Supruga Barbara je šokirana i otvoreno kaže da je i ona glasala za njih. Čini nam se da je razgovor o crkvi i politici i u ovoj porodici poremetio nedeljni spokoj.

Ove nedelje u posetu im stiže ćerka. Klaudija ima 20 godina i odnedavno živi u svom stanu i to sa dečkom, studentom prava. Naravno, nisu venčani i roditelji to teško „podnose“.

I mladi par ide u crkvu, ali ne u onu u koju odlaze njeni roditelji, već u relativno liberalnu, studentsku crkvu Svete Ane u centru grada. Ali i tu su skloni eksperimentima: „To zovemo 'Churching' i to je postala moda: odlazimo u razne crkve, slušamo propovedi i nakon toga odlučujemo gde ćemo da odlazimo“, objašnjava Klaudija. Nakon toga i na društvenim mrežama razmenjuju iskustva sa drugima koji takođe traže „svoju“ crkvu.

Klaudija se predstavlja kao liberalna, ali baš kao i njena mama i ona podržava konzervativnu vladu i poljsku Crkvu. Isto tako, zalaže se za zabranu abortusa i to bez ikakvog izuzetka. Samo u jednom ima drugačije mišljenje: dok poljski sveštenici propovedaju da je pobačaj „neoprostiv, smrtni greh“, Klaudija se pre slaže sa papom Franjom koji kaže da se „taj smrtni greh može oprostiti svakoj ženi koja se pokaje“.

„Crkva ne sme da bude politički korektna“

Poljski sveštenik Małkovski ni u kom slučaju se ne slaže sa svojim poglavarom. On čak i otvoreno napada papu što uopšte razmišlja o tome da dâ oprost greha za pobačaj ili razvod braka. Za tog ezorcistu-dobrovoljca i prijatelja stranke na vlasti, samo po sebi se podrazumeva da ne bi trebalo da bude tradicionalne humanističke odvojenosti crkve od države. „U Poljskoj su ljudi izgubili svaku orijentaciju. Njima su potrebni moralni putokazi“, objašnjava Malkovski za DW.

On ima mnogo pristalica i smatra se jednim od najpopularnijih sveštenika u Poljskoj. Još u vreme komunizma angažovao se u opoziciji. U to vreme na misama je znalo da se okupi i po desetak hiljada ljudi, a poljska tajna služba pratila je dan i noć. „Sada moram da se borim protiv političke korektnosti poljske crkve“, smatra sveštenik. Prema njegovom mišljenju, mnogi „liberalni“ sveštenici radije izbegavaju teška pitanja.

On se pak – s Božjom pomoći, kako misli – ne boji takvih problema. Pa čak mu je i njegov prijatelj, predsednik stranke Pravo i pravda Jaroslav Kačinjski, ponekad previše umeren. Małkovski je uveren da bi stranka na vlasti trebalo odmah da zabrani abortus u Poljskoj i siguran je da tako misli i lider vladajuće partije: „Kačinjski ponekad mora da se pretvara da je umereniji nego što jeste da ne izazove pobunu u sopstvenim redovima“, tvrdi sveštenik.

Za stolom – radije ne o crkvi

On ipak misli da je Poljska sa ovom vladom „na pravom putu“, a i predsednik Andžej Duda „je u Božjoj milosti“ – i nema potrebe da i iz njega treba isteruje đavo, smatra Małkovski.

Za Barbaru je taj sveštenik „njen heroj“, iako je ona s takvim stavom u svojoj porodici usamljena. Klaudija se u većini slučajeva slaže s, ali bi ipak volela da nema tolike bliskosti između države i Crkve: „Crkva je crkva i to bi tako trebalo i da ostane“, kaže mlada Poljakinja. Zato radije odlazi u crkve gde u propovedima nema politike. Zato se za nedeljnim ručkom u toj poljskoj porodici radije priča o svemu i svačemu – samo ne o politici. I ne o crkvi.