Vraćanje sjaja Rio de Žaneiru | Mozaik | DW | 05.08.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Vraćanje sjaja Rio de Žaneiru

Više od pola veka od kada je izgubio status glavnog grada, Rio de Žaneiro izlazi na veliku scenu organizacijom Olimpijskih igara. Do početka ima još tačno godinu dana – a Rio se užurbano doteruje i šminka.

Proba na Kopakabani – preko 200 sportista došlo je na jednu od najpoznatijih svetskih plaža ne bi li prošli kvalifikacije za trijatlon. Četrdeset kilometara vožnje bicikla, deset kilometara trčanja i 1,5 kilometara plivanja – test je uspeo. „Organizacija je bila fantastična, voda čista i bilo je toplije nego što smo mislili“, rekao je britanski trijatlonac Non Stenford za brazilski list O Globo. Ruta, dodaje, vodi kroz lep krajolik i Stenford se nada da će sledeće godine uzeti zlato.

Obnova infrastrukture

No nisu samo sportisti ti koji imaju maratonske napore ispred sebe. I građani se još snalaze u obilju velikih događaja u Riju poslednjih godina. Počelo je Vojnim svetskim igrama 2011, nastavilo se Samitom o klimi Rio plus 20 sledeće godine, proslavom Svetskog dana omladine 2013. i Svetskim fudbalskim prvenstvom prošle godine. Sada se grad dodatno sprema za najveću manifestaciju sveta koja će se u Riju održati od 5. do 21. avgusta sledeće godine.

Pripreme podrazumevaju i priliv investicija u vrtoglavim iznosima. Od oko 11 milijardi evra, koliko će biti uloženo u Igre, najveći deo odlazi u jačanje mreže javnog prevoza. Nove tramvajske i linije metroa kao i brze ulice za autobuse trebalo bi da rasterete saobraćaj u Riju ne samo tokom Igara već i kasnije. Godinama metropola izgleda kao veliko gradilište, ruše se postojeći nadvožnjaci, a probijaju tuneli, polažu šine, niču oblakoderi, modernizuju sportske arene, otvaraju nova pristaništa za kruzere, a Olimpijsko selo bi trebalo da oživi jednu trenutno zapostavljenu četvrt Rio de Žaneira.

Die olympischen Sportstätten im Bau Rio 2016 Arena Parque Olimpico

Olimpijski park trebalo bi da, nakon Igara, postane terning-centar za učenike, studente i sportiste

„U gradovima sa kojima smo se nadmetali za organizaciju – Čikagu, Tokiju i Madridu – već postoji sve što je neophodno. Naš adut je bilo upravo to što hoćemo da iskoristimo Igre da poboljšamo infrastrukturu“, seća se Laudemar Agviar koji je u gradu Riju zadužen za međunarodne odnose. „Sada moramo da ispunimo obećanja“, kaže diplomata.

Zaliv kao smetlište

Rokovi su zgusnuti, ali grad do sada uspeva da ih ispoštuje. Do svečanog otvaranja treba izgraditi 155 kilometara brzih ulica, 16 kilometara podzemne i 28 kilometara nadzemne pruge i čak 450 kilometara staza za bicikle. Nova linija metroa treba da prevozi 300.000 putnika dnevno i sa centrom grada poveže kvart Bara di Tihuka, gde nastaje Olimpijsko selo. Time će se trajanje vožnje iz tog dela grada praktično prepoloviti na 34 minuta. Četiri brze autobuske linije prevoziće više od milion ljudi dnevno i povezivaće dva gradska aerodroma sa Olimpijskim selom. Tramvajska linija treba da spoji luku, železničku stanicu i aerodrom Santos Dimon.

Investicije se koncentrišu dalje od zaliva Gvanabara na čijoj zapadnoj obali leži grad. Sam zaliv doživeće tek kozmetičke promene. Tamo se dnevno izruči 80 do 100 tona smeća. Međunarodni finansijeri poput Svetske banke i japanske vlade još od 1993. uzaludno ulažu u čišćenje zaliva. Isprva je bilo planirano da do Olimpijskih igara 80 odsto otpadnih voda bude prečišćavano pre ispuštanja u Gvanabaru. Sada gradonačelnik Eduardo Paes kaže da cilj neće biti dostignut, i da će se prečišćavati najviše polovina otpadnih voda.

Brasilien Verschmutzung Guanabara-Bucht in Rio

Više braon nego plavo: u Guanabaru se svake sekunde izliva 8.200 litara otpadnih voda

„Čišćenje zaliva bio je jedan od najvažnijih ciljeva kada se Rio kandidovao za Igre“, seća se Valter Kaldana, direktor Fakulteta za arhitekturu i urbanizam u Sao Paolu. Manjkavosti u zaštiti okeana bacaju senku na uspehe Rija u pripremama za Igre. Uprkos tome što će se najkrupniji otpad iz Gvanabare prikupljati na barže, nema sumnje da će se 324 jedriličara iz 34 zemlje sveta sledeće godine boriti za medalje izbegavajući crne mrlje, plastični otpad i plutajuće fekalije.

Prednosti veće od mana

Valter Kaldana ipak priznaje da Rio većinu stvari radi kako treba. „Grad će posle Olimpijskih igara ostati potpuno renoviran, to je veoma pozitivno“, kaže on. Dodaje da će Rio daleko više profitirati od Igara nego što je Brazil kao država profitirao od Mundijala prošle godine. Druga strana medalje je da nestaju čitava naselja u kojima su živeli siromašni, dok cene nekretnina eksplodiraju. Postoji i bojazan da će pojedine sportske arene nakon Igara ostati kuće duhova – da će biti korišćene samo tada i nikad više.

Gradski diplomata Laudemar Agviar ipak nema dilemu kada kaže da su prednosti veće od mana: „Zaustavljena je negativna spirala! Dugo je Rio važio za metropolu koja propada: zatvarani su konzulati, bilo je sve manje turista, presušile su investicije“, seća se Agviar. Njegov zaključak: Organizacija velikih događaja vratila je stari sjaj Rio de Žaneiru.