Voz što doći neće
11. maj 2018.
U tačnost i pouzdanost Nemačkih železnica mogu da poveruju samo još oni koji nikada nisu koristili njihove usluge – a da o udobnosti, pa čak i čistoći i da ne govorimo. I dok se još nekako i može živeti s tim da se veoma često na ekranu na peronu gde se najavljuje dolazak kompozicije pojavljuje natpis da voz kasni 20, 30 pa i više minuta, najveći horor za putnike je ne baš tako retka objava Dieser Zug fällt aus: ovog voza neće biti.
- pročitajte još: Strogo nekontrolisani vozovi
Takvih vozova koji nikada ne stižu ima sve više: prošle godine ih je bilo oko 140.000, preko 20.000 više nego 2016. Slaba je uteha to da je takvih nepostojećih vozova 2015. bilo čak još više, jer to je oko 1 odsto svih putničkih kompozicija Dojče bana (Deutsche Bahna – DB).
Doduše samo jedna trećina tih vozova, njih oko 43.000, nikad i ne krene, ali je još veći problem nekih 97.000 kompozicija koji krenu sa odredišta, ali nikada ne stignu na cilj. Nemačke železnice tvrde da je to samo „apsolutni izuzetak“, ali to se teško može reći za svaki stoti voz na koji putnici računaju. Naime, na osnovu pitanja poslanika stranke Zelenih u Bundestagu Matijasa Gastela, može se donekle dobiti odgovor zašto je to tako.
Voz koga nema ne može ni da kasni
Pre svega, veliki deo tih vozova zaglavio se na putu iz tehničkih razloga – a to je posledica sistematske štednje u sektorima Železnice koji „ne donose novac“, dakle na održavanju i servisiranju. Ali čini se da je to svojevrsni „trik“: kako u DB priznaju, kompozicije koje „nestanu“, nestanu i iz statistika o kašnjenju. Jer kako uopšte računati kašnjenje voza koji nikada neće doći? Nemačke železnice smatraju da se takvi vozovi ne ubacuju u statistike ni kod ostalih železnica.
Da li to znači da Železnica jednostavno povlači kompozicije koje već toliko kasne da „ruše“ statistiku i koje su možda već stigle kasnije kompozicije na istoj trasi? Cilj Nemačkih železnica jeste da 80 odsto njenih vozova dođe na vreme – ali i u tom slučaju su davno prohujala vremena kada su po vozu koji je prolazio kroz neko selo ljudi podešavali svoje satove, a sveštenici znali kada da zazvone. Za DB izraz „tačno“ znači zakašnjenje za najviše 6 minuta i na dužim trasama taj cilj je postiglo 78,5 odsto vozova Nemačkih železnica.
- pročitajte još: Besplatan gradski prevoz – „utopija“
Tvrde da bi ih bilo i više, ali je 2017. bilo rekordan broj građevinskih radova na železničkim prugama. Podatke kvari i haos koji je izbio tokom demonstracija u Hamburgu povodom sastanka na vrhu zemalja G-20, a prošle jeseni zaređale su i velike oluje… Ali dok se kod takvih međugradskih linija takođe otkazuju vozovi, naročito sumnjiv je podatak da je u prigradskom i regionalnom saobraćaju postignuta tačnost od 94,4 odsto – jer baš tu se često vidi onaj natpis o otkazivanju voza.
Putnici ionako kupuju karte
Poslanik Zelenih Gastel taj odgovor Nemačke železnice koristi kao priliku da napadne nemačku vladu koja je još uvek „u politici saobraćaja fiksirana na automobile“. Štaviše: u koalicionom sporazumu nove vlade predviđeno je čak manje novca za Nemačku železnicu i taj političar poručuje da „ne može biti da se sve više novca sliva u puteve, a da se železnici zavrće slavina“.
Doduše, u toj svojoj ljutnji poslanika ekološke stranke ima i ideologije koju on zastupa, i slepe vere u ekološki čist prevoz prugama. DB ove, 2018. godine ulaže rekordnih 9,3 milijarde evra u železničku infrastrukturu, ali je problem što i Nemačke železnice, iako su u vlasništvu države, sve više obraćaju pažnju na dobit. Ulaže se pre svega u one linije koje donos novac, pa čak i kada su enormno skupe u izgradnji – poput nedavno otvorene brze trase Minhen-Berlin. Ali se zato škrtari na prigradskim trasama gde se novac ionako uglavnom ne ubire od pojedinačnih karata, već od mesečnih. A redovni putnici će da ih kupe – čak i ako voza ne bude.