Vojska BiH: Između NATO-a i ukidanja | Evropa | DW | 01.12.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Vojska BiH: Između NATO-a i ukidanja

Oružane snage BiH danas (1.12.) obeležavaju devetu godinu postojanja. Jedni je vide kao najuspešniju reformu do sada, drugi traže demilitarizaciju, a konsenzusa za pristup savezu NATO još nema.

Preko 400 hiljada vojnika u tri vojske, Vojska RS, Hrvatsko veće odbrane (HVO) i Armija BiH, za samo nekoliko meseci raspušteno je i formirana je profesionalna vojska od oko 10 hiljada vojnika koja i danas broji približno toliko članova. Neki su je videli najuspešnijom reformom nakon Dejtonskog sporazuma s obzirom da sistem koji je uspostavljen unutar Oružanih snaga, u zemlji kakva je BiH, deluje i danas.

„Trebalo je da imamo i vazduhoplovstvo“

Ivo Miro Jović jedan je od glavnih učesnika u procesu reforme Oružanih snaga u BiH. U mandatu 2002-2006. godine bio je član Predsedništva BiH i direktno učestvovao u reformi tri vojske. Nakon devet godina sa ponosom govori o tadašnjim događajima. „Trebalo je tada odlučiti koji su to rodovi vojske koji nam trebaju. Bilo je razmišljanja da imamo i vazduhoplovstvo i da manifestaciono imamo i mornaricu. 419 hiljada vojnika je bilo na prostoru BiH nakon rata. Ako smo uspeli u tom segmentu napraviti vojsku sa nešto manje od 10 hiljada vojnika onda se može reći da je to najuspešnija reforma u BiH“, kaže Jović.

Međutim BiH godišnje izdvaja za oružane snage više od 150 miliona evra pa se u javnosti često vode rasprave oko toga da li je BiH potreban tako skup vojni aparat. Ako se ovom doda činjenica da je pod četiri hiljade oficira i podoficira u Oružanim snagama BiH oko pet hiljada vojnika, postavlja se pitanje da li su Oružane snage samo dobar poslodavac za visokorangirane vojnike. Zbog toga se sve više „običnih“ vojnika odlučuje za odlazak u mirovne misije u kojima mogu zaraditi i do šest tri hiljade evra mesečno.

„Nakon što nam je nedavno smanjena plata ozbiljno razmišljam da se prijavim u mirovnu misiju. To je jedino što me još drži u vojsci. Ne mogu više da pokrijem osnovne životne troškove tako da bi odlazak u neku od mirovnih misija bio rešenje“, kaže jedan od pripadnika Oružanih snaga BiH, koji nije hteo da mu otkrivamo ime, navodeći da samo vikende provodi sa porodicom s obzirom da radi u kasarni koja je 300 kilometara udaljena od mesta prebivališta.

NATO ili demilitarizacija?

Ruku pod ruku sa pričom o vojsci ide i priča o NATO, a u slučaju BiH to se automatski veže za knjiženje perspektivne vojne imovine, odnosno 63 lokacije koje su u vlasništvu države ali na teritoriji entiteta i koje čekaju na knjiženje. Zbog toga još od 2009. godine BiH ne napreduje prema NATO s obzirom da je tada u Talinu pristupila Akcionom planu za članstvo u NATO (MAP), nakon čega ništa nije realiziovano.

Analitičar Srećko Latal ne spori da je reforma Oružanih snaga jedna od najboljih koja se dogodila u BiH ali ističe da je potrebno da zemlja krene napred a to znači ispunjavanje uslova za pristupanje NATO: „BiH se zbog političkih podjela nalazi daleko od NATO. Zemlja u ovom trenutku ne bi trebalo da se zamara pitanjima da ili ne u NATO, već ispunjavati uslove, pa nakon nekoliko godina odlučiti gde je BiH u odnosu na geopolitičku mapu sveta“, kaže Latal.

Soldaten Bosnien Herzegowina Hubschrauber Armeehubschrauber

Profesionalna vojska, zastarela oprema

U tim odnosima demilitarizacija je uvek aktuelno pitanje koje je bilo visoko na listi i tokom uspostavljanja Oružanih snaga pre desetak godina. Upravo nepostojanje političkog konsenzusa dovelo je do toga da iz Republike Srpske godinama stižu zahtevi za drastičnim smanjenjem broja profesionalnih vojnika pa čak i demilitarizacijom s obzirom da se novac koji se izdvaja za armiju, kako tvrde, može izdvojiti za mnogo kvalitetnije projekte u BiH.

„Mi dugoročno ostajemo pri demilitarizaciji u BiH što podrazumeva ukidanje vojnih struktura u borbenom smislu ali mogu da ostanu neki reprezentativni delovi“, kaže predsednik RS Milorad Dodik. „Stabilnost BiH zavisi od njene demilitarizacije a ne militarizacije.“ On odbacuje integraciju u severnoatlantski savez zbog toga što je NATO „bombardovao srpske položaje osiromašenim uranijumom“ i što je susedna Srbija vojno neutralna. „Ako se to promeni u Srbiji, mi ćemo putem referenduma pokušati da čujemo ljude ovde“, zaključuje Dodik.

Uspešne misije

BiH ima sporazum sa zemljama regiona o tzv. balansu vojnih snaga, mada je malo poznat u javnosti i teško je dobiti konkretne podatke o tome. Beriz Belkić, koji je član Komisije za odbranu i bezbednost Parlamenta BiH, nekoliko je puta tražio informaciju o načinu sprovođenja tog sporazuma: „Jer svedoci smo da susedi, koji su nekoliko puta snažniji i imaju konsenzus oko strukture i namene vojske, nabavljaju i avione i savremena oružja. Tako da ne možete očekivati da se region demilitarizuje u ovim odnosima.“

Međutim u resornom ministarstvu već dugo se ne bave političkim pitanjima, ako je suditi po aktivnostima koje sprovode. Ovogodišnje poplave, kaže ministar odbrane Zekerijah Osmić, izbacile su na površinu sve ono dobro što vojska BiH može da pruži u najtežim trenucima. Značajni rezultati, kaže, postignuti su i u uništavanju naoružanja i minsko-eksplozivnih sredstava: „Uništeno je oko hiljadu tona municije i minsko-eksplozivnih sredstava čime je ukupna količina sada smanjena na 16 hiljada tona. Ministarstvo odbrane BiH je uputilo predlog Predsedništvu BiH da se određeni deo sredstava iz viškova donira vladi Iraka, kako bi i na taj način smanjili viškove i dali svoj doprinos borbi protiv terorizma.“

Oružane snage BiH učestvovale su do sada u nekoliko mirovnih misija u svetu gde su postignuti dobri rezultati. Više od 900 pripadnika do sada je učestvovalo u misijama u Etiopiji i Eritreji, Iraku i Avganistanu, te Kongu i Maliju. To je i osnovni argument za sve one koji su za opstanak Oružanih snaga. Ipak u svetlu novih geopolitičkih odnosa ali i onoga što BiH može finansirati u ovom trenutku, pitanje je da li će vojska imati zaokruženu reformu u nekom od vojnih saveza ili kao samostalni subjekt unutar BiH.

Reklama