Voda za Gazu | Politika | DW | 05.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Voda za Gazu

Četiri sedmice, koliko traju borbe u Pojasu Gaze, Palestinci u drugim oblastima, poput Zapadne obale, prikupljaju donacije i pomoć za ugroženo stanovništvo. Najveći problem jeste nedostatak vode.

Pogledajte video 02:00
Trenutno na programu
02:00 min

Na snazi trodnevno primirje (VIDEO)

Ramala. Na jednom omanjem sportskom terenu na Zapadnoj obali, prikuplja se pomoć za građane u Pojasu Gaze. Na gomili se nalaze kartoni plavih plastičnih flaša sa vodom. Uostalom, to za žitelje Gaze i jeste trenutno gorući problem: vode za piće gotovo i da nema. Ljudi neprekidno dolaze i donose razne stvari, koje se organizovano prebacuju do kriznog područja, ali voda je „zlato“.

Fadja Barguti je jedna od brojnih, koja je dovezla nekoliko pakovanja. Želi da pokaže solidarnost sa građanima u Pojasu Gaze. „Čuli smo da tamo nema vode za piće. To je ono najmanje što možemo da učinimo“, priča ova Palestinka. Pre nego što se tog jutra autom uputila ka centru za prikupljanje pomoći, otišla je do bolnice u Ramali, ne bi li dala krv za sugrađane u Pojasu Gaze. Ali gužva je bila toliko velika, da je odlučila da ne gubi vreme i izdvoji nešto novca za vodu. Doduše, ni to nije teklo po planu, s obzirom da je flaširana voda u Ramali, poslednjih dana gotovo "razgrabljena". Očigledno da su svi čuli za humanitarnu akciju i žele da pomognu, naravno koliko su u mogućnosti. Pomoć za ugrožene u Pojasu Gaze, prikuplja se inače na brojnim lokacijama, pored ostalog i u džamijama.

Potrebno milion litara vode

Glavni koordinator humanitarne akcije, Basel Abu Zajid, inače saradnik Ministarstva za lokalnu samoupravu, nosi plavu majicu i crni kačket na glavi. Neumorno daje instrukcije kolegama, koji prikupljaju i utovaruju pomoć. „Akciju smo najavili juče i evo od jutros ovde imamo dosta prikupljene vode. Pomažu svi, i građani i preduzeća“, dodaje Abu Zajid ponosno, mada izgleda prilično umorno. Još uvek ne zna koliko pakovanja je prikupljeno, ali veruje da neće biti dovoljno. „Potražnja je na nivou od 10 miliona litara“, kaže brišući znoj sa čela.

I sam Abu Zajid dolazi iz severnog dela Pojasa Gaze. Zbog toga je posebno motivisan da pomogne u prikupljanju pomoći za svoje sunarodnike. Od familije koja i danas živi u kriznom području, čuo je da u Gazi nema vode za piće. Jer kada nema struje, ne rade ni pumpe za vodu. A kada su u toku ofanzive izraelske vojske, niko se ne usuđuje cisternama da je doprema do skloništa. Lekari strahuju da bi uskoro moglo doći do epidemije raznih zaraznih bolesti.

Nema vode iz Izraela?

Mali kamion ulazi u dvorište. Vozač otvara prikolicu i pokazuje koliko vode je uspeo da prikupi. Pri tome, flaširana voda, koju je dovezao potiče iz Izraela. Nose oznaku „Ein Gedi“, što znači da su najverovatnije iz punionice pokraj Mrtvog mora. „To ne može“, dobacuju ljudi iz dvorišta. „Ne želimo izraelsku vodu. Kupi palestinsku.“ Vozač klima glavom i kratko odgovara: „U redu.“ On će „nepoželjnu vodu“ vratiti i pokušati da nađe palestinsku ili evropsku.

Farid Tamalah obraća pažnju na sve detalje. Potvrđuje da je dogovoreno da se u krizni region transportuje isključivo palestinska, arapska ili evropska voda. Uostalom, on je upravo jedan od onih, koji su pokrenuli kampanju protiv izraelski proizvoda. „Mi ne insistiramo na tome da to bude palestinska voda, može biti i iz drugih zemalja, arapskih ili evropskih, ali ne i izraelska“, objašnjava Tamalah. Posebno uspešnom kampanja protiv izraelske robe, pokazala se na Zapadnoj obali. „Apsurdno je to što Palestinci kupuju izraelsku robu i time finansiraju izraelsku vojsku. Prodajom svoje robe, Izrael naplaćuje i 16 odsto poreza na promet, a taj deo novca odlazi u budžet namenjen odbrani.“

Bojkot izraelske robe

On svojim sunarodnicima pokušava da objasni kako između kupovine izraelskih proizvoda i finansiranja vojske, postoji neraskidiva veza. „Palestinci godišnje kupe izraelske proizvode u vrednosti od četiri milijarde dolara. To je gotovo koliko iznosi i budžet Autonomnih Palestinskih Oblasti“, dodaje Tamalah. „16 odsto te sume direktno iz naših džepova odlazi u ruke izraelskoj vojsci.“

Trenutak za bojkot robe iz Izraela, nije mogao biti bolji. Na Zapadnoj obali su naročito osetljivi, kada se pomene bilo šta izraelsko. Palestinci su međusobno veoma solidarni. Ako već nisu u mogućnosti konkretno da pomognu, neće kupovati izraelske proizvode. Alternative, na sreću, ima dovoljno. Ako već nije reč o domaćoj robi, ima i one uvozne iz susednih arapskih zemalja, a nešto proizvoda dolazi i iz Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. Doduše, većina uvozne robe skuplja je od izraelske, a zna se da je pouzdana i kvalitetna. „Rat u Gazi je ljude naveo na razmišljanje“, tvrdi Tamalah. Mnogi su sada „svesno“ protiv izraelske robe.

Hitno potrebne jednokratne pelene!

Ispred omladinskog centra „Kuća života“, mogu se videti paketi sa pelenama, igračkama, lekovima. Tu je i nešto ćebadi za ljude koji su u skloništima i izbegličkim centrima. Ovim delom humanitarne akcije u Ramali koordinira 24-godišnji Azad Šams. „Najpotrebnije su namirnice, hrana i lekovi. Dobili smo listu, na kojoj stoji sve što je ljudima u ovom trenutku najpotrebnije. Brašno, mleko za bebe, voda i jednokratne pelene.“ S obzirom da u Pojasu Gaze retko ima struje i vode, jednokratne pelene su za majke sa malom decom, od velikog značaja.

Prostorije u kojima se obično održavaju razne radionice za mlade, preplavljene su kutijama i vrećama. Sve što Palestinci donose, mladi volonteri i saradnici omladinskog centra, dobrovoljno pakuju. Jedno transportno preduzeće će sve što je prikupljeno prebaciti do južne granice sa Pojasom Gaze. Jer Kerem Šalom je jedini granični prelaz, kojim je u krizno područje uopšte nešto moguće dopremiti. Mada je poslednjih dana i on zbog teških borbi bio zatvoren.

Ipak, mladi Palestinci se nadaju da će trodnevno primirje omogućiti dopremanje pomoći sa Zapadne obale. Zbog toga neumorno pakuju sve što građani donose. Povremeno ih prekidaju oni koji žele da se informišu o tome šta je ljudima u Pojasu Gaze trenutno najpotrebnije. Šams i njegovi prijatelji, obično pokazuju u pravcu zida, gde je okačen spisak i nastavljaju užurbano da pakuju prikupljenu pomoć. Kako vreme odmiče, paketa spremnih za transport sve je više -skoro do plafona. Samo još da stignu do onih, kojima je pomoć hitno potrebna – po mogućstvu, ne prekasno!

Audio i video