Vizni karantin – priprosti bavarski lek! | Politika | DW | 29.07.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Vizni karantin – priprosti bavarski lek!

Bavarski CSU sve glasnije zahteva ukidanje bezviznog režima za Srbiju i još četiri balkanske zemlje. To bi navodno smanjilo broj zahteva za azil u Nemačkoj. Taj račun je bez krčmara, smatra Dragoslav Dedović.

U politici važe samo činjenice koje doprinose dobrom raspoloženju sopstvenih birača. Podgrejavanje atmosfere na račun ljudi koji beže iz teškog siromaštva, od progona, iz rata, jeste doduše nemoralno ali je delotvorno. Posebno za bavarsku Hrišćansko-socijalnu uniju koja još od vremena svog skoro mitski stilizovanog partijskog šefa Franca-Jozefa Štrausa ne trpi ni jednu demokratski legitimisanu partiju koja bi bila desno od nje. Zato ponekad ova tvrda konzervativna stranka zagrabi ideje sa dna kace. Štrausov naslednik, Edmund Štojber je svojevremeno rekao da njegova partija ne želi rasno mešovito društvo, koristeći izraz koji podseća na vokabular nacista. A Štojberov naslednik na kormilu partije i na mestu premijera Bavarske Horst Zehofer je još 2009. izjavio da Nemačka nije „socijalna ustanova za celi svet“. Sada su, očito, na redu i balkanske zemlje da posluže kao projekciono platno za populizam partije koja već decenijama vlada u Bavarskoj, a u sestrinskom zagrljaju sa demohrišćanima Angele Merkel trenutno su na vlasti i u Berlinu. „I ja sam za to da se ponovo uvedu vize za ljude sa Balkana“, izjavio je bavarski premijer Zehofer prošlog vikenda.

On kao iskusan političar zna da pretnja mora biti uverljiva inače će se brzo rasplinuti u praznu priču. Zehoferova verodostojnost se zasniva na instrumentu koji je na nivou Evropske unije uveden 2013. na insistiranje Nemačke. Svaka država članica može zahtevati privremeno ukidanje bezviznog režima za zemlje iz kojih naglo poraste broj odbijenih zahteva za politički azil.

To znači da je Zehoferova ideja doduše populistička, ali njena realizacija je u okviru politički mogućeg. Možda Berlin u spomenutom instrumentu još uvek vidi ultima ratio – poslednje moguće sredstvo, i nije voljan da odmah preuzme Zehoferovu logiku. No, to se brzo može promeniti ako neko otkrije ovu temu u bilo kojoj predstojećoj predizbornoj kampanji. Građani Srbije, BiH, Makedonije, Albanije i Crne Gore, željni putovanja u Nemačku, brzo bi postali kolateralna šteta unutrašnjepolitičkog štimunga severno od Alpa.

Dragoslav Dedovic Kommentarbild App

Dragoslav Dedović, urednik redakcije DW na srpskom jeziku

Ipak, postoje dobri razlozi da Berlin bez pompe spakuje Zehoferovu ideju nazad, na dno kace, da kacu dobro poklopi i da je nikad više i ne pogleda.

Poznato je da su balkanske zemlje još uvek u postporođajnim mukama, a rodile su se iz ratova i diktatura. Da postoji zastoj u reformama. Da je nezaposlenost velika, naročito među mladima. Da je demokratija polustabilna a mediji poluslobodni. Uprkos umoru od proširenja Unije koji vlada na Zapadu i tranzicionim problemima na Balkanu, priključenje Evropskoj uniji je za sada jedina nenacionalistička ideja koja ima šansu u regionu. A jedini trag pozitivnog prisustva Unije na Balkanu koji je za svakoga vidljiv golim okom jeste bezvizni režim putovanja na Zapad.

Nemačka ne bi smela da pretera u reakciji na problem rastućeg broja potražilaca azila sa Balkana i time otruje nežnu biljku evrointegracija. Putinisti, islamisti i drugi lovci na ljudske duše odavno krstare Balkanom. Ako Nemačka i EU počnu previše ličiti na problem, a ne na rešenje, onda će se delovi obeshrabrenog stanovništva okrenuti protiv sile koja kažnjava. To bi onda značilo manje reformskog potencijala i više demokratskog deficita u tim zemljama. Naposletku, primena logike Horsta Zehofera bi srednjoročno dovela do katapultiranja sve većeg broja balkanskih očajnika u zonu nemačkog blagostanja.

Još jedan razlog koji govori protiv suspendovanja bezviznog režima jeste prosta istina da se trenutno stanje za Nemačku ne bi popravilo već pogoršalo. Najbolji primer su ljudi sa Kosova, kojima je, kao što se zna, potrebna viza za ulazak u Nemačku jer Kosovo nije uključeno u bezvizni režim. Upravo je talas izbeglica sa Kosova nedavno zapljusnuo zapadne zemlje, pre svega Nemačku. Ništa nije pomogao ni vizni režim, što pokazuje da je ta administrativna restrikcija potpuno nedelotvorna u rešavanju problema nekontrolisane emigracije.

I na kraju, ponovo uvođenje viza bi u balkanskim zemljama najteže pogodilo najslabije grupe u društvu.

Nabrojane zemlje se već nalaze u nedoumici kako da reaguju na pretnju suspendovanja bezviznog režima. Da li da spreče sopstvene građane da putuju? Poznato je da među podnosiocima zahteva za dodelu političkog azila u Nemačkoj ima mnogo Roma. Da li bi trebalo recimo da srpska ili bilo koja druga policija samo na osnovu slobodne procene hvata ljude po stanicama? Da ih na osnovu izgleda ili porekla izvlači iz autobusa? Da li bi to bilo u skladu sa zajednicom vrednosti koju zastupa EU? Ljudska prava nisu nešto što važi za jedne, a ne važi za druge. Tek to bi bio slom ukupne evropske humanističke tradicije.

S druge strane, ukoliko bi Nemačka uvela vize za sve građane pet balkanskih zemalja, u svim tim zemljama bi javnost videla dežurne krivce u marginalizovanim grupama, socijalno ugroženim osobama, Romima, nekim manjinama. Njima bi bilo garantovano javno razapinjanje na stub srama. Socijalni standardi i jednakost šansi za ove grupe, ionako ne previše omiljene kod većinskih stanovništava, bili bi još dalje od ostvarenja.

Ako poverujete ponekom nemačkom političaru, rastući broj onih koji – sa pravom ili ne – u Nemačkoj traže zaštitu od političkog progona bio bi dovoljan razlog da se nekoliko balkanskih država protera u evropski vizni karantin. Lek je po tom populističkom receptu prost, da ne može biti prostiji. Čoveku dođe da se obrecne: Medice, cura te ipsum – doktore, izleči prvo sebe!

Reklama