Visoka cena primirja u istočnoj Ukrajini | Politika | DW | 03.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Visoka cena primirja u istočnoj Ukrajini

Ako dođe do primirja na istoku Ukrajine, Kremlj će privremeno postići svoje ciljeve. Međutim, konflikt time ne bi bio okončan, smatra urednik DW za Evropu Ingo Mantojfel.

U Ukrajini se nazire promena kursa. Ukrajinski predsednik Petro Porošenko, nakon telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, govori o postizanju dogovora o obustavi vatre na istoku Ukrajine. Detalji još uvek nisu jasni, kao ni put ka mogućem primirju. Uz to, iz Kijeva, Moskve i iz regiona koje kontrolišu separatisti, stižu protivrečni signali. Za ljude koji tamo žive bila bi dobra vest kada bi borbe prestale. Ipak, primirje bi imalo fundamentalne političke posledice na konflikt koji u Ukrajini traje mesecima.

Novi zamrznuti konflikt

Sa dugoročnom obustavom borbi, separatisti koje podržava Rusija bi iz tog konflikta izašli kao pobednici. Oni bi učvrstili svoju vlast u zauzetim područjima i proširili je. Time bi se u istočnoj Ukrajini stvorio novi „zamrznuti konflikt“, kakvih na postsovjetskom prostoru u poslednje skoro četiri decenije ima mnogo: u Pridnjestrovlju, Abhaziji, Južnoj Osetiji i Nagorno-Karabahu.

Za rusku politiku su takvi „zamrznuti konflikti“ poznati teren i u suštini su joj dobro došli. Preko takvih „zamenskih“ struktura se u beskrajnim diplomatskim pregovorima pruža mogućnost za odbranu ruskih interesa. Takođe, Rusija može da utiče i na unutrašnju politiku pogođenih zemalja.

Iza takve politike stoji brutalna politika moći. Proevropskom revolucijom na Majdanu, Rusija je u februaru izgubila svog najvažnijeg saveznika u Kijevu – ukrajinskog predsednika Janukoviča i njegovu prorusku Stranku regiona. Od tada je postalo jasno da Kremlj drugim sredstvima obezbeđuje mogućnost uticaja na političku budućnost Ukrajine. Primirje, koje predsednik Putin proteklih sedmica nije uzalud neprestano tražio, postalo bi tako prikrivena pobeda njegove politike prema Ukrajini.

Ingo Mannteufel

Ingo Mantojfel, urednik DW za Evropu

Gubitnik Porošenko

To što je ukrajinski predsednik spreman na prekid vatre, razumljiva je posledica dešavanja proteklih dana: očigledno je da su gubici ukrajinskih, vladinih trupa i teritorijalni dobici separatista, koje je Moskva verovatno podržala čak i regularnim ruskim vojnim jedinicama, Porošenku jasno pokazali da je propalo njegovo stremljenje za vojnom rešenju konflikta, što se pokušavalo od kraja juna. Pritisak na Kijev dodatno je pojačan otvaranjem dodatnog fronta ispred Marijupolja, na krajnjem jugu donjeckog regiona.

Ako do primirja dođe, konačno bi moglo da bude zaustavljeno krvoproliće. Ali u političkom smislu, to za Porošenka i njegovu vladu, uoči izbora zakazanih za oktobar, predstavlja veliki rizik. Brojni Ukrajinci bi im to primirje, i sa njim povezanu faktičku kapitulaciju, uzeli za zlo. To naročito važi za brojne nacionalistički nastrojene jedinice dobrovoljaca koje su proteklih dana morale da podnose velike gubitke u sopstvenim redovima. Pod velikim znakom pitanja je da li će se te snage, koje se teško daju kontrolisati, priključiti političkoj logici uspostavljanja primirja. U unutrašnje-političkom smislu to bi za posledicu imalo žestoku napetost. Na izborima bi mogla da poraste podrška radikalnim strankama, a ne bi se mogla isključiti ni mogućnost nekakvog partizanskog rata na istoku Ukrajine.

Još jedan gubitnik

Evropska unija i naročito Nemačka nedeljama su pozivale na obustavljanje borbi i zalagale se za političko rešenje. Ali ukoliko dođe do nastanka zamrznutog konflikta, onda je za strahovati da će se deo ukrajinskog društva okrenuti od Evrope. Nedeljama kao sablast provejava glasina o dogovoru između Berlina i Moskve prema kojem bi Porošenko trebalo da prekine borbe i time Donjeck i Luganjsk faktički prepustiti separatistima. Brojni Ukrajinci se zbog toga osećaju da su ih Evropska unija, a naročito Nemačka, izdale.

Mišljenje da politička Evropa, s obzirom na rusku agresiju protiv susedne zemlje, nije nastupila dovoljno odlučno, prošireno je i u nekim zemljama EU. Jedan zamrznuti konflikt na istoku Ukrajine mogao bi još dugo da potresa Evropu. Veze sa Rusijom, a i sa Ukrajinom, verovatno će biti još godinama opterećene. Evropa više neće moći da se vrati u status kvo koji je postojao pre konflikta.

DW.COM