Viktor Orban „cementira“ svoju vlast

U Mađarskoj su sinoć građani na ulicama protestvovali protiv novih amandmana. Kritičari tvrde da promene ustava smanjuju pravo na politički izbor, ograničavaju slobodu religije, autonomiju univerziteta, i prava homoseksualaca – porodica se sada definiše kao brak muškarca i žene. Međutim, najspornija tačka jeste upravo oduzimanje ovlašćenja Ustavnom sudu – sudije više ne mogu da odlučuju o sadržaju budućih amandmana, već samo o tome da li je poštovana procedura.

Ovo je četvrta promena ustava otkako je Orban stupio na vlast 2010. godine. Pojedini intelektualci je nazivanju „pritajenim ustavnim pučem“, a iz Brisela i Vašingtona stižu brojne kritike. Predsednik Evropske komisije Žose Manuel Barozo izjavio je da su amandmani „povod za zabrinutost“.

Istovremeno, premijer Orban, navikao na kritike iz inostranstva, predstavlja se kao zaštitnik interesa Mađarske protiv „nove Moskve“ – kako njegovi propagandisti nazivaju Brisel. On pritisak Evropske unije koristi za sticanje političkih poena kod kuće.

Algemajne cajtung iz Majnca komentariše da je vreme za „nedvosmisleni ultimatum“: „Gde su sada oni Mađari koji su nam tako prirasli za srce u istoriji Evrope posle rata? Mađari, koji su sa svojim gulaš-komunizmom bili jedina nacija u Istočnom bloku koja se usudila da se protivi neljudskom staljinizmu? Mađari koji su u leto 1989. rušenjem granične ograde prema Austriji oborili gvozdenu zavesu i omogućili nemačko ujedinjenje. Otišli su, nema ih više. Umesto njih, zemlja se malo po malo oprašta od evropskih vrednosti, dok Nemačka i Evropska unija to bespomoćno posmatraju.“

Zidvest prese: „Ustavni amandmani koji su usvojeni u mađarskom parlamentu tretiraju osnovno demokratsko uređenje Mađarske kao kamenolom iz koga desni konzervativci mogu da vade do mile volje. Tako su napadom na Ustavni sud odvalili popriličan blok iz jednog od tako važnih temelja demokratije – razdvajanja stubova vlasti. Promene imaju posledice za svakog ko ne duva u istu tikvu sa Orbanovom vladom. Pre svega za opoziciju. Sa novim pravilima uvodi se samovolja, koja može da se okrene i protiv drugih društvenih grupa. Na taj način se mlada demokratija menja u dvotrećinsku diktaturu – u sred Evrope.“

Sačuvati Orbanov obraz

Vestdojče algemajne cajtung komentariše da nije sve izgubljeno: „Viktor Orban nije diktator i Mađarska nije autoritativna država. I pored toga, desno-konzervativni predsednik vlade se, svojim ustavnim amandmanima, pomera na samu granicu demokratije. Pošto Orban ni sam ne očekuje da će na izborima 2014. ponovo osvojiti dvotrećinsku većinu, on želi da svoju moć zacementira. Ustavni sud je do sada bio poslednja instanca koja je mogla da blokira njegove zakonske predloge. Činjenica da sud sada može da kontroliše promene u ustavu samo formalno, ali ne i sadržinski, predstavlja masivno oduzimanje moći. Od država članica Evropske unije i mađarskog predsednika Janoša Adera zavisi koliko će Orban dopustiti da se promene ublaže. To se već desilo sa spornim zakonom o medijima. Ako oni istupe tako da Orban može da sačuva obraz, možda je moguće spasiti malo demokratije.“

Frankfurter rundšau: „Dok je Budimpešta uspešno ignorisala mučninu u stomaku evropskih moćnika, na Zapadu su se sa olakšanjem vratili na uobičajeni dnevni red. Savet Evrope usvojio je prijateljsku rezoluciju, a Brisel dao zeleno svetlo za pomoć budžetu Budimpešte. Rečeno je sve što je bilo potrebno da se umiri demokratska savest. Vlada radost jer je bankrot mađarske države ipak, za dlaku, moguće izbeći. Nacionalni ponos dolazi u centar pažnje tek kada zapreti interesima investitora – ili kada se radi o novcu: odnosno, pristupu političara nacionalnoj banci. Mlake evropske reakcije nisu poboljšale situaciju u Mađarskoj, već su je pogoršale.“

Sve zavisi od EU i građana Mađarske

Lauzicer rundšau: „Sumnja u odlučnost Viktora Orbana je neosnovana. Mađarski predsednik vlade dosledan je u tome da svoju zemlju pretvori u autoritarnu državu. Manjine se diskriminišu, nezavisni mediji, pravni sistem i opozicija ometaju u radu. Orban, desni populista, to naziva 'nacionalnom revolucijom'. Ipak, Orban na svom putu ka homogenom društvu nije dogurao onoliko daleko koliko se nadao posle trijumfa na izborima 2010. Njegova stranka Fides tada je osvojila dvotrećinsku većinu i trenutno može da menja ustav. Orban to radi redovno, da bi povećao svoju moć. Ustavne sudije su mu do sada stajale na putu. Orban sada oduzima moć i čuvarima ustava. Otpor antidemokratskoj politici u Mađarskoj ubuduće će moći da pruže samo još dve snage: Evropska unija i sami građani zemlje. Evropska unija i njene države pojedinačno, poput Nemačke, prilično otvoreno kritikuju Orbana. Međutim, instrumenti Unije su ograničeni. […] Sve dok ne postoji jasno regulisan procesa izbacivanja iz EU, obrnut od procesa pridruživanja, Orban može da, uz malo učtivosti, neutrališe kritike. Nezaobilazno je promeniti pravila igre u Evropskoj uniji.“

Pripremio: Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković